Izvor: Politika, 14.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zablude o "firerovim autoputevima"
Moć nacističke propagande: autoput nije, kako se veruje, "izmislio" Hitler, deonica Keln-Bon izgrađena je još u vreme Vajmarske republike
Afere koje ne prestaju oko, sada već bivše, voditeljke nemačke državne televizije Eve Herman uzdrmale su jednu od zabluda koja je, iz nacističkih vremena, opstala do danas: ona o istorijatu nemačkih autoputeva.
Zahvaljujući nacističkoj propagandi, sve ovo vreme se, naime, verovalo da je nemačke autoputeve, prve moderne saobraćajnice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tog tipa u Evropi, "izmislio" Adolf Hitler. I da je pomoću javnih radova koje je time otvorio - opet zabluda - Nemačku lišio masovne nezaposlenosti.
Prelepa Eva Herman je početkom septembra, prilikom promocije svoje knjige, uz opasku da je Hitler bio oličenje zla, pohvalila politiku nacista prema ženi i porodici. Dovoljno da krene javna lavina koja je presekla veoma uspešnu karijeru "kraljice vesti". Uprava televizije je promptno reagovala. Hermanova je, po kratkom postupku, izgubila posao, o čemu je "Politika" već pisala.
Gostujući pre neku noć u jednoj popularnoj televizijskoj emisiji, Eva Herman se najpre požalila na "javnu egzekuciju" kojoj je bila izložena. I na atmosferu koja je stvorena, u kojoj se, eto, ne sme spomenuti ni ono što je nesporno bilo dobro u vreme nacista. Na primer - izgradnja autoputeva.
Njenom dojučerašnjem kolegi to je delovalo kao nova provokacija, pa je, pred kamerama, prosto oterao gošću iz studija, konstatujući da više nema šta sa njom da razgovara. Ta scena se pretvorila u novu medijsku i političku "bombu". Javnost se oštro podelila. Jedni su opet krenuli drvljem i kamenjem na Hermanovu. Drugi na - voditelja.
Prelistavanje istorije
Neki mediji su njenu pohvalu Hitlerovim autoputevima iskoristili kao "šlagvort" za naknadno "prelistavanje istorije" i obračun sa žilavom nacističkom propagandom koja je u svest Nemaca usadila tu "sagu".
Sve je u toj inscenaciji počelo 23. septembra 1933. godine u Frankfurtu. Toga dana Hitler je dao znak za početak radova na autoputu Frankfurt-Manhajm-Hajdelberg i posredstvom radija obnarodovao "novu graditeljsku eru". U celoj zemlji je toga dana posao stao na nekoliko minuta kako bi nacija, posredstvom radija, čula firera.
Na sva zvona je potom najavljen "firerov program obnove" koji je predviđao izgradnju 6.000 kilometara autoputeva i angažovanje najmanje 600.000 radnika. Nijedan od tih ciljeva nije ostvaren, ali se firer, u zemlji sa preko šest miliona nezaposlenih, mnogima javljao kao "spas sa neba".
Pokretačka snaga čitavog poduhvata, s čim se, inače, nije javno baratalo, bila je ideja glavnog Hitlerovog neimara zaduženog za puteve, Frica Tota, da autoputevi postanu nacionalna "odbrambena arterija": trebalo je da omoguće prebacivanje 300.000 vojnika, u dve noći, sa istočnih na zapadne granice zemlje, iako je Vermaht favorizovao - železnicu.
Da bi firer bio ustoličen kao prvi graditelj i izumitelj autoputeva, nacisti su "degradirali" zaista prvi autoput napravljen pre njihovog dolaska na vlast, još u Vajmarskoj republici: proglasili su autoput Keln-Bon za "regionalnu cestu".
Radilo se, inače, o prvom evropskom autoputu, dugom dvadeset kilometara, sa po dve kolovozne trake u oba pravca, "bez ukrštanja" i "samo za - automobile".
Ceste sutrašnjice
Otvorio ga je tadašnji gradonačelnik Kelna, potom prvi kancelar Zapadne Nemačke Konrad Adenauer, 6. avgusta 1932. godine, konstatujući da će "tako izgledati ceste sutrašnjice".
Još 1927. godine sačinjen je, inače, ambiciozni plan o izgradnji 22.000 kilometara modernih puteva sa više traka. Porast broja automobila - od 1920. do 1925. u Nemačkoj se povećao sa 75.000 na 256.000 - išao je u prilog takvim ambicijama. Realizaciju plana osujetila je, međutim, svetska privredna kriza koja je, posle kraha na njujorškim berzama, svom silinom pogodila i Evropu.
I otpor izgradnji autoputeva, kao "nepotrebnog luksuza", u samoj Nemačkoj bio je žestok. Tadašnjim ministar Rajha za saobraćaj Teodor fon Žerar odbacio je plan o izgradnji autoputa Hamburg-Frankfurt-Bazel.
I Hitlerovi nacisti su, dok su se još nalazili u opoziciji, bili izričito protiv izgradnje autoputeva. Kad su došli na vlast, napravili su radikalan zaokret. Hitler je najavio prvi put na sajmu automobila u Berlinu 11. februara 1933. Kasnije je usledila njegova ideja o "narodnom automobilu" koji će biti "dostupan svakom Nemcu". Tako je rođena čuvena Folksvagenova "buba".
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 14.10.2007.]
