Izvor: Politika, 05.Dec.2013, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za štimovanje globalne krize kazna 1,7 milijardi evra
Evropska komisija kaznila tri evropske i dve američke banke koje su godinama nameštale međubankarsku kamatu
Evropska komisija kaznila je juče osam međunarodnih finansijskih institucija zbirnom kaznom od 1,7 milijardi evra zato što su godinama, u jeku globalne finansijske krize, štimovale međubankarske kamate koje utiču na tržište poslova teško skoro 300.000 milijardi(300 biliona) evra.
Drakonska kazna, najveća koju je Evropska komisija ikad izrekla, usledila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je posle dvogodišnje istrage i tek je prvi korak u borbi sa vinovnicima najveće finansijske krize sveta od Drugog svetskog rata, nagovestio je juče Hoakin Almunija, evropski komesar za konkurentnost.
Više od 1,5 milijardi evra kazne platiće tri vodeće evropske banke: nemačka Dojče banka (725 miliona), francuski Sosijete ženeral (446 miliona) i britanska Rojal bank of Skotland (391 milion).
Američke banke Siti grup i DŽ. P. Morgan platiće zajedno oko 150 miliona evra zato što su učestvovale u privatnom dogovoru oko friziranja libora – ponuđene međubankarske kamatne stope na tržištu u Londonu – u vezisa trgovanjem japanskim jenom.
Londonska brokerska kuća R.P. Martin holdings isplatiće 247.000 evra zato što su dva njena nameštenika priznala da su učestvovali u namešatnju kamata koje u dnevnom biznisu na berzama daju direktne smernice investitorima na tržištima 10 različitih valuta i 15 različitih perioda pozjamljivanja novca.
„U skandalu oko dnevnog nameštanja vrednosti libora i evrolibora (međubankarska kamatna stopa ponuđena samo unutar zone evra) nije bilo samo manipulacija međubanakarskim kamatnim stopama, već još i više mešetarenja među bankama koje bi trebalo da su jedne drugima konkurenti“, rekao je Almunija.
Dva učesnika u dnevnim sesijama iza zatvorenih vrata u londonskom Sitiju, britanska Barklejz banka i švajcarski UBS izbegle su kazne koje su platile 2012. kada su se među prvima suočile sa odlučnom namerom Brisela i Vašingtona da utvrde odgovornost banaka za finansijski lom 2007–2009.
Kada je Brisel najavio da će akterima skandala oko štimovanja kamatnih stoparazrezati globu u visini do 10 odsto od vrednosti njihovog kapitala, Barklejz i UBS su izračunali da im se bankarska solidarnost više ne isplati.
Kako bi izbegle kaznu – UBS od 2,5 milijarde evra, a Barklejz od 690 miliona – odlučile su da sarađuju i otkriju detalje basnoslovne nameštaljke.
Princip manipulacije je koliko jednostavan, toliko uzidan u principe funkcionisanja međunarodnog poretka po kojima probrana grupa pojedinaca dnevnim dogovorima utvrđuje raspone cena novca, nafte, hrane, retkih sirovina...
U slučaju libora i evrolibora, kartel bio je sastavljen od posebno probrane grupe bankara. Visinu londonske međunabankarske kamatne stope godinama je određivala grupa predstavnika 18 banaka, među kojima se Dojče banka smatrala svetskim liderom u poslovanju na kursnim razlikama i kamatnim poslovima.
Dogovorno nameštanje kamatne stope omogućilo je investicionim sekcijama najuticajnijih banaka da mnogo duže nego što je realno prikazuju profit i da zadrže uticaj na tržištu jeftinih kredita za široku potrošnju (od studentskih pozajmica do prometa na kreditnim karticama).
Brisel je juče najavio da nastavlja sa istragom poslovanja francuske banke Kredi agrikol, britanske HSBC, američke DŽ. P. Morgan (oko nekih drugih nameštanja), niza brokerskih kuća.
„Bitka protiv manipulatora na globalnom finansijskom tržištu, daleko je od kraja. EU će detaljno proučiti ponašanje finansijskih institucija oko deviznog kursa tokom krize. Krivce ćemo sigurno izložiti sankcijama”, najavio je Almunija.
Većina prozvanih banaka juče nije mnogo komentarisala drakonske kazne. Dojče banka i Rojal bank of Skotland najavile su da su izdvojile sredstva za izmirenje globe.
Akcije većine kažnjenih banaka odmahsu juče izgubile deo vrednosti.
Tanja Vujić
objavljeno: 05.12.2013.
