Izvor: Blic, 24.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za pomirenje SAD i Evrope
Za pomirenje SAD i Evrope
Ambasadori 19 zemalja članica NATO izabrali su holandskog ministra inostranih poslova Japa de Hop Šefera za novog generalnog sekretara najvećeg vojnog saveza na svetu. U saopštenju iz briselskog sedišta Alijanse navodi se da će Šefer do decembra preuzeti funkciju od Britanca Džordža Robertsona, kome je istekao četvorogodišnji mandat.
Poslednje konsultacije o izboru novog generalnog sekretara održali su ambasadori Kanade i Francuske, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a zvanični Pariz je tražio više vremena kako bi se razmotrila kandidatura Šeferovog glavnog protivkandidata Džona Manlija, inače ministra finansija.
Kanadski kandidat tako nije uspeo da dobije značajniju podršku evropskih saveznika, koji po tradiciji iz svojih redova biraju generalnog sekretara. Od osnivanja Alijanse 1949. godine najvišu civilnu funkciju po pravilu obavljaju Evropljani, dok su američki generali birani za glavnokomandujuće oružanih snaga.
Analitičari pobedu Šefera komentarišu kao logičnu, jer je on 'viđen' kao most između Amerike i onih evropskih saveznika koji su se protivili ratu u Iraku, ranije ove godine kada je došlo do jedne od najvećih kriza u istoriji Saveza.
Holandska vlada je podržala rat u Iraku, ali je vešto uspela da izbegne sukob sa protivnicima rata koje su predvodile Francuska i Nemačka.
Uprkos tome što je relativno neiskusan u najvišim poslovima vlade, kojoj je pristupio prošle godine kao šef diplomatije, 55-godišnji Šefer je impresionirao kolege u NATO ozbiljnim pristupom i posvećenošću modernizaciji Saveza.
Šefer je tokom osamdesetih bio predstavnik Holandije u sedištu NATO u Briselu, pre nego što je izabran u holandski parlament gde je predvodio Hrišćansko-demokratsku stranku.
Tokom zvanične posete Vašingtonu, on se prošle nedelje sastao sa predsednikom SAD Džordžom Bušom, a holandski mediji su preneli da je uspeo da pridobije naklonost lidera Alijanse.
Sam izbor generalnog sekretara obavijen je velom tajne, u njemu učestvuju predstavnici svih 19 država članica, a kandidati retko, gotovo nikada ne saopštavaju javno svoje namere, tako da kampanje praktično i nema. Uprkos tome, proteklih nedelja nekoliko članica je javno podržalo Šefera.
Robertson je u februaru najavio da se neće kandidovati za još jedan mandat, a od tada su kao njegova zamena u medijima dominirali italijanski ministar odbrane Antonio Martino, portugalski komesar u EU Antonio Vitorino i norveška ministarka odbrane Kristin Kron Devold. SAD su odbile da podrže Kanađanina, jer se Kanada otvoreno protivila akciji u Iraku, a nije ni članica EU.
Prvi zadatak Šefera na novoj funkciji biće da istraži načine o produženju misije u Avganistanu. NATO u Kabulu ima 5.500 vojnika čiji je zadatak zaštita vlade predsednika Hamida Karzaija. Ovo je prva operacija NATO van evropskog tla u istoriji i mogla bi da bude test za buduću ulogu u Iraku. SAD u Avganistanu oko prestonice imaju oko 10.000 raspoređenih vojnika. Šefer će pred sobom imati još jedan izazov - kako da članice NATO ubedi da izdvoje veća finansijska sredstva za vojnu opremu i savremenu tehnologiju kako bi se spremno suprotstavile novim pretnjama, naročito terorizmu. A. Petrović Robertson našao novi posao
Dosadašnji generalni sekretar NATO lord Džordž Robertson, bivši ministar odbrane u laburističkoj vladi Velike Britanije, neće ostati u žiži svetske javnosti na nekoj od visokih političkih funkcija. On je u februaru saopštio da se će neće kandidovati za novi mandat, a ubuduće će obavljati funkciju zamenika upravnika u poznatoj telekomunikacionoj kompaniji 'Kable&Virels PLC'. Treći Holanđanin po redu
Od osnivanja NATO 1949. godine Jap de Hop Šefer je treći Holanđanin na funkciji generalnog sekretara. Prvi na toj funkciji bio je Dirk Stiker - od 1961. do 1964. godine. Posle njega iz Holandije je na mesto generalnog sekretara izabran Džozep Luns, koji je bio generalni sekretar punih 13 godina, od 1971. do 1987. godine.
