Izvor: Blic, 23.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za otkup talaca u Iraku 45 miliona dolara
Za otkup talaca u Iraku 45 miliona dolara
Francuska, Nemačka i Italija su do sada platile oko 45 miliona dolara za oslobađanje svojih državljana otetih u Iraku. Kako prenosi britanski dnevnik 'Tajms', vladama u Parizu, Rimu i Berlinu zamera se da tako podstiču otmice u Iraku, gde po procenama međunarodnih organizacija dnevno biva oteto oko 30 osoba.
Prema pisanju 'Tajmsa', Velika Britanija je jedina od velikih evropskih zemalja koja ne plaća za slobodu svojih otetih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << državljana. 'Tajms' je preneo i ocene iračkih i američkih zvaničnika koji su želeli da ostanu anonimni, a koji su oštro kritikovali praksu plaćanja otkupa.
'Mi smo samo u teoriji jedinstveni u stavu da ne nagrađujemo otmičare. U praksi je situacija drugačija. Neke administracije su plaćanjem otkupa dovele druge strance u opasnost da budu oteti', rekao je jedan američki zvaničnik.
Praksu plaćanja otkupa praktikuju još Jordan, Rumunija, Švedska i Turska, kao i neke američke kompanije čiji su radnici do sada bili oteti.
Od 2003. godine do danas u Iraku oteto je više od 250 stranaca. Najmanje 44 je ubijeno, a 135 je oslobođeno, troje je uspelo da pobegne, šest je spašeno, a sudbina ostalih je još nepoznata.
U tekstu pod naslovom 'Kako je 45 miliona dolara tajno kupilo slobodu stranih talaca' britanski list se poziva na dokumente i izveštaje bezbednosnih službi koje su igrale ključnu ulogu u pregovorima. Za slobodu je po osobi isplaćivano između dva i po i deset miliona dolara u poslednji 20 meseci.
Prema tom izveštaju Francuska je platila ukupno 25 miliona dolara za puštanje na slobodu Žorža Malbrinoa (decembar 2005.) i Florans Obna (jun 2005.). Italija je isplatila 11 miliona dolara za slobodu Simone Pari, Simone Torete i Đulijane Zgrene tokom 2004. i 2005. Nemačka je platila osam miliona za slobodu dvoje svojih državljana (Rene Brojnlih, Tomas Ničke). Vlada u Rimu, Berlinu i Parizu odbile su da potvrde taj izveštaj.
Među otmičarima koji su primali otkupnine je i grupa odgovorna za otmicu Britanca Keneta Biglija, inženjera iz Liverpula, čije odsecanje glave su zločinci postavili na Internet. Ta grupa je odgovorna i za otmicu Margaret Hasan, britanske humanitarke udate za Iračanina. Ona je ubijena nakon što je britanski premijer Toni Bler jasno rekao za televiziju da vlada neće platiti otkupninu, iako su neki bogati humanitarci bili spremni da plate otkupninu.
A. P.
