Izvor: Politika, 28.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za izbrisane pravda još slepa
Aleksandar Todorović je bezuspešno pokušavao da uveri Okružni sud u
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 27. marta – U Okružnom sudu u Ljubljani održano je glavno ročište na suđenju Aleksandru Todoroviću, predsedniku Civilne inicijative izbrisanih aktivista, predstavniku nekoliko desetina hiljada ljudi poreklom iz republika bivše SFRJ koje je Slovenija posle osamostaljenja 26. februara 1992. nezakonito izbrisala iz knjiga prebivališta. To je u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << praksi značilo da su dotadašnji žitelji Slovenije izgubili pravo boravka jer su njihovi važeći dokumenti proglašeni – nevažećim. Posledice su poznate: "nevažeća" radna knjižica značila je gubitak posla, oduzimanje zdravstvene zaštite, vozačke dozvole, pasoša, đačke knjižice, gašenje prava na školovanje, bilo kakvu socijalnu zaštitu...
Osnivača "organizovane borbe izbrisanih" tuže bivši ministar policije Andrej Šter (danas državni sekretar u Rupelovom ministarstvu), nekadašnji državni sekretar MUP Slavko Debelak (kako nezvanično saznajemo – povremeno tezgari na Kosovu kao "savetnik") i njegova nekadašnja desna ruka – podsekretarka Alenka Mesojedec (direktor organizacije "Mari" sa sedištem u Skoplju).
Tužioci tvrde da su oklevetani jer ih je Todorović posle kontakt-programa "Varničenja" POP TV 6. marta 2003, isprovociran, nazvao "fašistima". Pošto je odbio da se izvini, pomenuta trojka tužila ga je za kažnjivu radnju povrede časti i dobrog imena. Zahtevaju, između ostalog, da Todorović kajanje objavi i u medijima u Srbiji.
Todorović je na današnjoj raspravi pokušao da uveri sud da mu dopusti da dokaže "fašističko delovanje tužioca u vreme brisanja 18.305 ljudi". Kao dokazni materijal o "fašizmu" trojke hteo je da priloži izjavu Igora Bavčara (danas prvog čoveka "Istrabenca", posle osamostaljenja države prvog ministra policije) da je "ljudska prava potrebno zaboraviti" od 4. juna 1992, dokument u kojem se navodi nekoliko puta veći broj izbrisanih – između 60.000 i 80.000, i depešu kojom je naređeno brisanje a koju je potpisao Slavko Debelak. Predložio je sudu i spisak od 20 svedoka, uglednih domaćih stručnjaka koji bi pomogli odbrani (Todorović se brani sam jer nema novca za advokata) te iz "politološkog i sociološkog vidika" objasnili pojam fašizma.
Sudiju Maju Šuštar, međutim, Todorovićeva odbrana nije zanimala. Odbacila je sve njegove predloge, ali je saslušala svedoke tužbe – trojicu veterana iz rata za Sloveniju. Sudija danas nije izrekla presudu, ali hoće 9. maja.
Slovenija se oglušila i o kritiku organizacija koje se bave brigom za ljudska prava, od Amnesti internešenela do američkog Stejt departmenta, koji su u izveštajima za 2006. osudili Ljubljanu zbog kršenja prava izbrisanih. Današnji epilog suđenja Todoroviću otkriva da nepravde ne samo da neće biti ukinute, već da će počinioci brisanja, ukoliko Todorović bude osuđen, postati – žrtve. Zamenom uloga, Todoroviću, rodom iz Kostolca u Srbiji, po struci arheologu, preti plaćanje dažbina na ime sudskih troškova od nekoliko hiljada evra. I kazna od šest hiljada evra, koliko traže za uvredu Šter, Mesojedec-Prvinšek i Debelak. Već su obelodanili kome će dati Todorovićev novac – deci palih policajaca "iz rata za Sloveniju, juna 1991".
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 28.03.2007.]
