Izvor: Deutsche Welle, 27.Maj.2015, 08:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić i Rama, pokušaj drugi
Drugi zvanični susret Vučića i Rame imao je po tabloidnoj štampi jednako vatrenu uvertiru kao i prvi. Ostaje utisak da vlasti dve zemlje imaju nepremostive političke razlike, a sarađuju samo koliko se mora zbog Brisela.
Ni Tito nije bio u Albaniji, ali tamo ide Aleksandar Vučić – to je omiljeni uvod regionalnih i svetskih medija u svaku priču o uzvratnoj poseti srpskog premijera svom albanskom kolegi. I to je dovoljno da se govori o „istorijskoj poseti“. „Ne bih >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << ovde govorio o istorijskoj poseti“, kaže za DW savetnik albanskog premijera Škeljzen Malići. „Ipak, veoma je važno da se dalje normalizuju odnosi Tirane i Beograda, iako je jasno da Srbija i Albanija imaju potpuno različite stavove o nezavisnosti Kosova.“
Vruća predigra
Dok beogradski bulevarski mediji najavljuju diplomatsku sačekušu za Aleksandra Vučića, živopisnih najava ne nedostaje ni u Tirani. Neki se tako pribojavaju da bi Vučić na konferenciji za novinare mogao da govori o Kosovu kao neodvojivom delu ili čak srcu Srbije, što bi, kako se navodi, bio revanš za provokaciju Edija Rame u Beogradu. Tako je naime, kao provokacija, u Beogradu ocenjena Ramina izjava da Srbija treba da prihvati kosovsku realnost. Njegov savetnik Malići nema problem da to formuliše još jasnije: „I za Srbiju i za ceo region bi bilo bolje da Beograd prizna nezavisnost Kosova.“
Ima tema o kojima se mora razgovarati, a o kojima se Vučić i Rama neće složiti. Ali sve dok razgovaraju, važno je da razumemo da je to dobra stvar, kaže za DW Goran Svilanović uoči posete premijera Srbije Tirani.
Izgleda da je jedini način da političari i čaršija u obe zemlje ne skandalizuju diplomatske susrete srpskih i albanskih predstavnika zapravo taj da se svaka priča o Kosovu zaobilazi u širokom luku. Ali albanski politički analitičar Alber Rakipi podseća da dve zemlje nisu zavađene samo po pitanju Kosova, već da imaju i dijametralno suprotne odnose prema Rusiji i NATO. „Albanija je članica severnoatlanstke alijanse i podržava svaku zapadnu politiku na Balkanu. Srbija nije članica i zalaže se za tešnju saradnju sa Rusijom“, kaže Rakipi.
Osim prošlogodišnjeg drona (Vučić tvrdi da i on i Rama znaju ko je pustio dron, ali ne kaže ko je to bio) i Ramine posete Beogradu, današnji susret u Tirani imao je i svežiju uvertiru u vidu sukoba u Kumanovu. Puškaranje na obodu tog grada još je trajalo, a srpska dnevna štampa već je znala da su za sve krivi Albanci koji hoće Veliku Albaniju. „U Makedoniji, na Kosovu i u manjoj meri u Albaniji, postoje krugovi koji zagovaraju Albaniju u etničkim granicama. To ne mogu i ne želim da poreknem. To međutim nije zvanična politika ni Tirane, ni Prištine“, tvrdi Malići. Iako smatra da situacija u Makedoniji i posebno događaji u Kumanovu predstavljaju pretnju po ceo region, on u osnovi tog sukoba ne vidi takozvano albansko pitanje, nego pre svega „borbu skopske vlade da ostane na vlasti“.
Nemačke poruke
Najbolji scenario susreta u Tirani – i daljeg razvoja srpsko-albanskih odnosa uopšte – bile bi pomirljive izjave o evropskoj budućnosti obe zemlje i oba naroda. Put do te budućnosti nesumnjivo vodi preko Berlina gde opet uporno ponavljaju da su dobri komšijski odnosi na Balkanu preduslov napredovanja ka punopravnom članstvu u EU. To je u aprilu u Beogradu rekao nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, a ponovio prošle sedmice kada je u Berlinu ugostio albanskog kolegu Ditmira Bušatija. Da bi poruka bila još jasnija, ponoviće je i kancelarka Angela Merkel kada u julu poseti Beograd i Tiranu.
.jpg)
