Izvor: Politika, 28.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrlo (ne)obične zvezde
Kad su političari SAD birali građane, za vanrednu priliku, ispostavilo se da svakodnevica dostiže nivo viši od dometa zvaničnih funkcija
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, januara – Iako je tek nedavno stekao američko državljanstvo, Dikembe Mutombo je ove nedelje dobio i priliku da se pokaže kao najviši gost skupa na najvišem nivou u Vašingtonu. Sa svojih 218 centimetara, gledao je odozgo na ceo politički vrh supersile.
Bio je među dvadesetak zvanica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje je "prva dama" Lora Buš odabrala da prisustvuju govoru njenog muža o stanju nacije, i smestila ga na sedište do nje. Rođeni Kongoanac (Zairac), as košarkaške NBA lige, doživeo je buran aplauz okupljenih zvaničnika, kad ga je u referatu posvećenom unutrašnjim i spoljnim prioritetima, predsednik Džordž Buš istakao kao primer imigranta koji se ovde afirmiše, a ne zaboravlja zavičaj.
Probrano društvo
Poreklom iz plemena Luba, Mutombo je svojevremeno ovamo došao kao stipendista i sa željom da postane lekar. Diplomirao je, međutim, diplomatiju i lingvistiku (govori četiri svetska i pet afričkih jezika) a proslavio se – kao sportista i humanitarac. Više od 20 miliona dolara, zarađenih košarkaškim umećem, poklonio je za popravljanje zdravstva u otadžbini, izmrcvarenoj dugim etničkim sukobima.
Među zvanicama "prve dame" bili su i Njujorčanin Vesli Otri koji je rizikujući svoj život spasao sugrađanina smrti na šinama metroa, Džuli Ajgner Klark koja je se pročula osnivanjem organizacije "Bejbi Ajnštajn" i drugim podrškama deci. Svi kongresmeni su takođe sa sobom, na svečanost u palati parlamenta, doveli probrano društvo: podvižnike raznih vrsta, istaknute studente, borce za zaštitu ljudskih prava i smanjenje ograničenja medicinskim istraživanjima, vojne i političke veterane...
Gosti su, zapravo, bili vrlo (ne)obične "zvezde" – tuđih, domaćinskih, nastupa: liderovog govora i kongresmenskog, skeptičnog ili odobravajućeg slušanja. Jer, svaka od tih pridošlica je predstavljala primer povišene građanske svesti, požrtvovanosti, izdržljivosti i savesti, kao i – dragoceni dokaz da se među često zanemarenim pojedincima nalazi neprimetna a velika moć koja samo čeka priliku da blesne punom snagom.
U nekim slučajevima se pokazivalo, pri tom, da su političari bolje izabrali građane za svoju svečarsku pratnju nego građani svoje političke predstavnike. Pa i – da pojedinačni poduhvati "običnih ljudi" svakodnevicu mogu da uzdignu na nivo viši od dometa zvaničnih funkcija.
Primećeno je, tako, da Buš nije pomenuo produžene muke postradalih od uragana "Katrina". Ali se među gostima njegove supruge našao Krejg Kuča, koji je u centru kriminala Nju Orleansa otvorio restoran u kome mladiće i devojke, izložene rizicima ulice, obučava ugostiteljskim zanatima, osposobljava ih za regularan život i tako nadmašuje efekte političkih akcija i policijskih racija.
Analizirajući socijalne senke i bleske, povodom raporta o stanju nacije, komentator "Njujork tajmsa" ocenjuje da se pojavila "rupa u američkom sistemu na mestu gde bi trebalo da se nalazi rukovodstvo" i da bi tu prazninu trebalo da ispuni "nova era političkog aktivizma običnih građana". Podseća da su "najveće i najdalekosežnije promene prošlog veka – radnički pokret, pokret za ljudska prava, pokret žena – bile više plod upornog rada posvećenih građana kojima se smučilo postojeće stanje, nego rezultat delovanja izabranih političara".
Sada je opet vreme, sugeriše, da "misleći građani isključe televizore i stupe u javnu arenu – protestima, skupovima, peticijama, kandidovanjem za izbore". Čini mu se, naime, da oni imaju bolje ideje od političara kako da se dođe do "miroljubivijeg, uravnoteženijeg i inteligentnijeg društva".
Pouke "Mobi Dika"
Njegov kolega kao da se na to nadovezuje kada Bušovu politiku poredi s potezima lika iz romana "Mobi Dik". Opsednutost lovom na belog kita, koga doživljava kao "simbol svega što je mračno i nepoznato u svetu", odvodi kapetana, posadu i brod u propast – prepričava autor napisa i upozorava da bi sličan ishod mogla da ima "opsednutost" ovdašnjeg lidera "obavezom da treba da spreči novi teroristički napad".
U takvom stanju, dodaje, Buš je "počinio grešku kad je ušao u Irak a zatim i prenebregao važeća pravila kao što su zabrane torture zarobljenika i neograničenog pritvora". Pri tom je, smatra, zanemarena pouka pisca pomenute knjige, Hermana Melvila, da "čak i herojski programi postaju autodestruktivni kad izgubimo osećaj za granice, perspektivu i balans", pa je vašingtonska "pomamna potraga za bezbednošću dovela do (nove) nebezbednosti".
Životopisi gostiju na svečanosti za pregled stanja nacije uveravali su da postoje i moderni heroji. Ali – kao izdanci "ličnih politika", negovane saosećajnosti, bez opsesija.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 28.01.2007.]
.jpg)
