Izvor: Politika, 15.Jun.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme je za sajber detant
Henri Kisindžer predlaže da SAD i Kina sklope neku vrstu sporazuma i neke oblasti proglase nedodirljivim za hakere
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Da bezbednost kompjuterskih mreža nije više samo tehnički problem, nego i važno strateško pitanje, potvrđuje i poziv veterana američke diplomatije Henrija Kisindžera da SAD i Kina započnu „sajber detant”: sklope neku vrstu sporazuma kojim bi neke oblasti proglasile nedodirljivim za kompjuterske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << provalnike, hakere.
Kisindžer je bio glavni gost skupa koji je organizovala agencija Rojters povodom objavljivanje njegove najnovije knjige „O Kini”, a na kojem su bili još neki eksperti za ovu zemlju koja je u isto vreme sve važniji američki bilateralni partner i njen rastući globalni rival. Među njima je bio i doskorašnji Obamin ambasador u Pekingu Džon Hantsmen, koji će se uskoro i zvanično uključiti u trku za predsedničku nominaciju Republikanske partije.
Pitanje sajber ratovanja postalo je neizbežno u svim razgovorima o Kini, posle serije hakerskih napada na američke državne institucije (najnovija meta bio je Kongres), korporacije iz vojno-industrijskog kompleksa (Lokid Martin) i finansijske kuće (Siti benk). Ove kompjuterske mreže nisu naime predmet interesovanja kompjuterskih kriminalaca, pa se zato svrstavaju u kategoriju sajber špijunaže, sa učestalim spekulacijama da imaju kineski pečat.
Iz Pekinga se to odlučno demantuje, sa obrazloženjem da je i Kina žrtva hakerskih napada, pa je zbog toga „otvorena za saradnju sa međunarodnom zajednicom o internet bezbednosti”, izjavio je u utorak spoksmen kineskog Ministarstva inostranih poslova.
Kisindžer, polazi od toga da i Vašington i Peking imaju značajne mogućnosti za sajber špijunažu i diverzije, pa bi zbog toga morali da nađu način da tu temu stave na pregovarački sto. „Nema drugog načina da se ovo reši osim da se postigne neka vrsta razumevanja o ograničenjima”, kaže ovaj arhitekta istorijskog američkog otvaranja prema Kini.
Pošto je reč o sasvim novom, ali izuzetno osetljivom problemu, gde bi prihvatanje razgovora o tome podrazumevalo i prećutno priznanje da su optužbe osnovane – za početak bi moglo da se diskutuje o nespornim oblastima, kao što je zloupotreba Interneta za širenje dečije pornografije i propagiranje i organizovanje terorizma. U svakom slučaju, Kisindžer smatra da to treba učiniti tako da ne dobije formu „vojnog obuzdavanja”.
Džon Hantsmen je problem sajber napada stavio u istu kategoriju sa razgovorima o raketnoj odbrani i vojnoj upotrebi svemira, koji su za Kineze podjednako osetljivi. „U jednom momentu mi moramo da stvorimo kontekst u kojem o ovom pitanju možemo da razgovaramo i u tom pogledu povučemo neke crvene linije”, smatra Hantsmen (51), bivši guverner Jute, koji je ambasador u Pekingu bio od avgusta 2009. do aprila ove godine, kada je podneo ostavku zbog političkih ambicija kod kuće (zvaničan ulazak u trku za Belu kuću objaviće 21. juna).
Da su sajber napadi dobili status problema nacionalne bezbednosti, potvrdila je i nedavna najava Pentagona da će u novoj odbrambenoj strategiji na sajber napade koji proizvedu veliku štetu uzvratiti klasičnim protivudarom. Američka Sajber komanda (USCYBERCOM) je operativna od oktobra prošle godine, a politiku sajber odbrane ovih dana je ozvaničio i NATO.
Uprkos tome, ova oblast je još uveliko u sivoj zoni i predstoji dosta posla da se mnoge stvari raščiste. Između ostalog, potrebna je i nova definicija rata: do sada je to bio oružani konflikt između nacija ili jasno definisanih grupa – drugim rečima razumevanje ko je neprijatelj – kao i objavu dve strane da su u sukobu.
U sajber prostoru ovih kategorija nema: zbog prirode Interneta moguće je da jedna zemlja napad organizuje sa kompjutera koji su u drugoj, pa je zbog toga teško odlučiti kome uzvratiti. Šta je zatim „sajber rat” u odnosu na hakerske napade koji se dešavaju svakodnevno?
Ono što međutim nije sporno, to je činjenica da je digitalna infrastruktura, kao važna komponenta svake nacionalne ekonomije, administracije i odbrane, mnogo manje bezbedna nego što se misli. „Volstrit džornal” je juče objavio autorski tekst Ričarda Klarka, koji je bio funkcioner nacionalne bezbednosti u vladama tri američka predsednika, gde konstatuje da današnji zvaničnici privatno priznaju kako vlada nema strategiju za zaustavljanje kineskih sajber napada. Administraciji takođe zamera što u svakodnevnom „gerilskom sajber ratu sa Kinom” brani samo sopstvene mreže, ignorišući svoju odgovornost da štiti i sve druge. Napominje i da Kongres do sada nije doneo nijedan važan zakon za sajber bezbednost.
Agencija Blumberg citira ono što je u razgovoru sa njenim uredničkim kolegijumom izjavio odlazeći načelnik Združenog generalštaba američkih oružanih snaga, Majk Malen, za koga je sajber bezbednost „jedna od dve egzistencijalne pretnje sa kojima se suočavaju SAD, druga je nuklearno oružje”, zbog čega bi trebalo da bude „u svim našim ratnim razmišljanjima”.
Milan Mišić
objavljeno: 16.06.2011.
