Izvor: Politika, 15.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vratiti nagrade
Leh Valensa traži da se čuveni pisac odrekne priznanja koje mu je dao Dancing, a Česi nagrade "Karel Čapek"
Lavina je krenula, pa su se i prijatelji Gintera Grasa, posle njegovog zakasnelog i spektakularnog priznanja da je nosio uniformu esesovaca, našli na mukama: treba da brane ono što bi on sam, u drugoj prilici, žestoko napadao.
Čini se, pri tom, da bi lakše bilo odbraniti njegovo učešće u elitnim Hitlerovim trupama – mladalačka avantura, prinuda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – nego uporno, višedecenijsko ćutanje čoveka koji je druge zbog toga, sa naglašenim moralizatorskim rigorizmom, raspinjao na krst.
Ko potiskuje prošlost, nije zaslužio ni sadašnjost ni budućnost, upozoravao je, ulazeći srčano i hrabro u okršaje sa traumatičnim nemačkim nasleđem – angažman koji ga je učinio svetionikom u posleratnim nemačkim političkim i moralnim maglama.
Hitlerov biograf i ekspert za fenomen nacizma Joahim Fest ne može da shvati kako je neko ko je postao savest nacije mogao šezdeset godina da ćuti o tome da je i sam bio duboko u nacističkom mutljagu. Konstatujući da je Gras teško oštećen kao moralna institucija, Fest kaže da od takvog čoveka više ne bi "kupio ni polovni automobil".
Ni za poznatog dramatičara Rolfa Kohuta nema dileme o Grasovoj "moralnoj diskreditaciji", iako se i lista znamenitih imena koji ustaju u odbranu najpoznatijeg nemačkog savremenog pisca, takođe, uvećava. Na toj listi se od juče našao i Martin Valzer. On hvali Grasa da i ovim povodom razbija "šabloniziranu klimu mišljenja" priznanjem da se, bez sopstvene želje, našao tamo gde mu nije bilo mesto.
Epicentar potresa
Iako je epicentar velikog potresa u samoj Nemačkoj, Grasovo zakasnelo priznanje ne samo da se kao sedamnaestogodišnjak našao u elitnoj nacističkoj diviziji "Frundsberg", nego da je, do poslednjeg časa, verovao u Hitlera i "konačnu pobedu", uskovitlava strasti i izvan Nemačke.
Bivši poljski predsednik i takođe kao i Gras nobelovac (nagrada za mir) traži od čuvenog Nemca da dobrovoljno vrati priznanje koje mu je dodelio Dancing proglašavajući ga za počasnog građanina.
Gras je upravo "danciškom trilogijom", koju je započeo "Limeni doboš" bolje nego iko objasnio kako je jedna nacija takve kulture mogla da dolaskom nacista na vlast upadne u varvarstvo.
Ne osećam se dobro u takvom društvu, rekao je Valensa, koji je i sam počasni građanin Dancinga, uz opasku da Gras to nikada ne bi bio da se znalo za njegovu ratnu biografiju.
I češki PEN klub, čiji je Gras počasni član, izrazio je javno razočarenje. Usledilo je i saopštenje da se razmišlja o oduzimanju nagrade "Karel Čapek" koja je nemačkom piscu dodeljena 1994.
Duga lista zaboravnih
Iako je Ginter Gras zaokružio dugačku listu nemačkih intelektualaca sa "poroznim sećanjem", njegova zakasnela ispovest u "Frankfurter algemajne cajtungu" od pre neki dan, koja je bila ujedno svojevrsna najava njegove autobiografije (pojaviće se u knjižarama u septembru, pa ima i onih koji zakasnelo Grasovo priznanje tumače kao efektan marketinški potez) odjeknulo je eksplozivnije od svih slučajeva u prošlosti.
A na listi onih koji su "zaboravili" da su bili članovi nacističke stranke, našla su se, pored ostalog, i sledeća imena: Valter Helerer (1922 – 2003) osnivač Berlinskog literarnog kolokvijuma, Valter Jens (1923), profesor univerziteta iz Tibingena, Peter Vapnevski (1922), osnivač naučnog koledža u Berlinu, Martin Broscat (1926 – 1989), dugogodišnji direktor Instituta za savremenu istoriju iz Minhena i Henri Nanen (1919–1996), izdavač i godinama glavni urednik "Šterna" (u vreme rata angažovan u propagandnom odeljenju Vermahta).
Hitlerove elitne jedin
Povodom "slučaja Gras", Nemci su "obnovili sećanje" i na elitne esesovske formacije koje su predstavljale Hitlerov oslonac i ostale po zlu i zločinima zapamćene u okupiranim zemljama. Njen komandant do aprila 1944. Kar Fišer fon Trojenfeld je bestijalno, u znak odmazde posle atentata na Rajnharda Hajndriha (maj 1942) likvidirao 1.300 Čeha.
Prva es-es divizija osnovana je po Hitlerovoj naredbi 17. avgusta 1938. godine. Sledeće godine bilo ih je već tri, a do 1945. u ovim jedinicama bilo je 910.000 vojnika, uglavnom (fanatičnih) dobrovoljaca, od čega gotovo polovina iz inostranstva: iz Holandije 60.000, Mađarske 50.000, Belgije 43.000, sa okupirane teritorije Sovjetskog Saveza 100.000. Bilo ih je takođe i na tlu Jugoslavije, a Hitleru je u pomoć priskočilo i 800 dobrovoljaca iz neutralne Švajcarske.
Divizija u kojoj se našao Ginter Gras formirana je na jugu Francuske 1. februara 1943. Od oktobra te godine nosila je, opet Hitlerovom naredbom, ime "Frundsberg", po vojskovođi Georgu fon Frundsbergu iz 16. veka. Ratovala je najpre na istočnom frontu, pa je, posle savezničkog iskrcavanja u Normandiji "prekomandovana" na zapadni front. Borila se do poslednjeg dana i daha, dok se, posle kapitulacije, nije predala Amerikancima kod Tangermindea na Elbi.
Jedan od njenih zadataka na kraju rata je bilo spasavanje firera: trebalo je da obezbedi koridor za Hitlerovo bekstvo iz berlinskog bunkera u Bavarsku. Rusi su bili brži.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 15.08.2006.]
