Izvor: Blic, 13.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vozovi smrti prete Evropi
Vozovi smrti prete Evropi
Bilans najvećeg terorističkog napada u istoriji Španije je 198 mrtvih i 1.460 povređenih. Zamenik španskog ministra pravde Rafael Alkala rekao je da je ostalo još 84 tela za identifikaciju. U bolnici se nalazi još 367 osoba, od kojih je 45 u kritičnom, a 15 u veoma teškom stanju.
U zoni napada prisutne su snage bezbednosti, dok su u izlozima prodavnica, restorana i barova vidljivo izložene španske zastave i crni florovi. Španski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << premijer Hose Maria Asnar rekao je da će istraga ići u svim pravcima dok se definitivno ne utvrdi ko je odgovoran za napade:
'Nijedan smer istrage neće biti zapostavljen', naglasio je Asnar dodajući da će napori policije 'uskoro uroditi plodom' i da će javnost biti obaveštena o rezultatima.
Analitičari širom sveta ocenjuju da napad ima potpis Al Kaide. Arapski list Al Kuds Al Arabi preneo je pismo kojim Al Kaida preuzima odgovornost za napade.
'Uspeli smo u infiltraciji u srce krstaške Evrope i napali smo jednu od baza krstaške alijanse', navodi se u pismu u kome je napad u španskoj prestonici nazvan 'Operacija vozovi smrti'.
Pismo su potpisale 'Brigade Abu Hafs al-Masri' koje su povezane sa Al Kaidom.
Sinoć su u Madridu održane velike demonstracije kojima su prisustvovali i predsednik Evropske komisije Romano Prodi i visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solan, premijer Italije Silvio Berluskoni, premijer Francuske Žan Pjer Rafaren...
Teroristički napadi u Madridu upalili su alarm u obaveštajnim službama širom Evrope, a vlade većine država povećale su mere bezbednosti. Među zemljama u kojima je pojačana bezbednost na železnici nalaze se Francuska, Poljska, Mađarska, Grčka... Prvi je reagovao zvanični Pariz koji je pojačao kontrolu granice prema Španiji u regionu Baskije. Grčka je pojačala bezbednosne mere na svim železničkim pravcima. Bezbednosni plan Olimpijskih igara, koje se održavaju u Atini od 13. do 29. avgusta, biće pojačan posle eksplozija u Madridu, saopštio je grčki ministar odbrane Spilios Spiliotopulos.
Mađarska železnica (MAV) je saopštila 'da će se period nakon 11. marta smatrati periodom povećane opasnosti sve dok te mere ne budu povučene'. U Poljskoj su pojačane mere bezbednosti na granici, a policija je u stanju pripravnosti. Uvedena je posebna kontrola graničnih prelaza, aerodroma, železničkih stanica, luka.
Ipak, u najvećoj evropskoj zemlji Nemačkoj nema razloga za paniku, rekao je Oto Šili ministar unutrašnjih poslova. Dosadašnji napadi Al Kaide INDONEZIJA
12. oktobar 2002. - U bombaškom napadu na noćne klubove na ostrvu Bali poginulo 202 osobe, uglavnom turista iz zapadnih zemalja. Napad izveden uz podršku islamske grupe Džema Islamia. Uhapšeno više od 30 pripadnika ove grupe, mnogi dobili smrtne kazne.
5. avgust 2003. - U bombaškom napadu na američki luksuzni hotel u Džakarti poginulo 12 osoba. Pomoć u organizaciji napada ponovo pružila Džema Islamia, čiji su članovi prošli vojnu obuku u Avganistanu. KENIJA
28. novembar 2002. - Dva napada na izraelske mete u Mombasi, u napadu na hotel poginulo 16 osoba među kojima i trojica bombaša samoubica. Ispaljena pritivavionska raketa na putnički avion, ali promašila cilj. MAROKO
16. maj 2003. - Serija eksplozija u Džakarti, poginula 41 osoba među kojima i 12 samoubica. Marokanske vlasti utvrdile da se radi o međunarodnom terorizmu koji je pomognut od domaćih islamističkih grupa. Uhapšena četvorica pomagača i osuđena na smrt. SAUDIJSKA ARABIJA
12. maj 2003. - U seriji bombaških napada u Rijadu poginulo 34 osobe. Napadi izvršeni na luksuzan kompleks stanova u kojima žive stranci. Napad se poklopio sa posetom državnog sekretara SAD Kolina Pauela Saudijskoj Arabiji.
8. novembar 2003. - Ukupno 17 osoba poginulo, a sto ranjeno u bombaškom napadu na četvrt u kojoj žive strani radnici u Rijadu. TUNIS
15. mart 2002. - Bombaški napad na sinagogu u odmaralištu na ostrvu nedaleko od prestonice. Poginula 21 osoba, uključujući 18 turista iz Nemačke. TURSKA
15. novembar 2003. - Najmanje 23 osobe poginule i više od 300 ranjeno u dva razorna bombaška napada na sinagoge u Istanbulu.
20. novembar 2003. - U sinhronizovanim napadima na Bitanski konzulat i predstavništvo 'HSBC' u Istanbulu poginulo 27 osoba, a više od 450 povređeno. Napad pomogle dve lokalne islamske grupe povezane sa Al Kaidom. Pomoć 150 miliona evra
- Ovde je reč o intoksikaciji i varvarskom aktu neviđenih dimenzija do sada. - rekao je u Beogradu Marijano Garsija Munjoz, ambasador Španije u Beogradu. Prema njegovim rečima, izbori u nedelju će biti održani i to potpuno normalno, iako su teroristi hteli da poremete život u Španiji. On smatra da je ovaj teroristički akt rezultat proba koje je ETA htela da izvede u decembru prošle godine, ali su snage bezbednosti na vreme otkrile taj pokušaj atentata.
- Među žrtvama su ljudi koji su došli u potrazi za boljim životom, a zadesila ih je tragedija. Vlada je obećala porodicama žrtava da će svi dobiti državljanstvo, kao i 150 miliona evra pomći - izjavio je Munjoz.
Od sutra u 9.30 sati biće otvorena knjiga žalosti u ambasadi Španije, u Ulici Prote Mateje 45 gde će naši građani moći da izraze saosećanje sa španskim narodom. I. M. Ko je ko u Al Kaidi
Teroristička mreža Al Kaida skrenula je pažnju na sebe krajem 90-ih godina izvođenjem nekoliko napada manjeg obima, uglavnom na izolovane interese Amerike u svetu. Od tada ova međunarodna organizacija predstavlja trn u oku zvaničnom Vašingtonu, a vremenom kako su napadi postajali sve krvaviji za nju počinju da se interesuju i ostale svetske obaveštajne službe. Svakako najveći napad Al Kaide jeste napad od 11. septembra 2001. na SAD, kada je stradalo 3.000 ljudi i on je bio direktan povod za započinjanje globalnog rata protiv terorizma. Rat još traje, a uprkos svim naporima Al Kaida zahvaljujući, pre svega decentralizovanom upravljanju, uspeva da i dalje seje smrt širom sveta. U BEKSTVU
Osama bin Laden - SAD ga terete da je glavni organizator napada od 11. septembra. Osumnjičen je za još najmanje dva napada na američke interese u svetu (napad na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji i razarač USS Kol u oktobru 2000). Osnovao je Al Kaidu 1979. kao utočište za arapske borce u Pešvaru.
Ajman Al Zavahri - Hirurg, poreklom Egipćanin, veruje se da je Al Zavahri duhovni savetnik Bin Ladena. On je takođe arhitekta ideologije Al Kaide. Bio je 1998. drugi od pet potpisnika Bin Ladenove čuvene fatve kojom se pozivaju muslimani širom sveta na napade protiv SAD. Njegova žena i deca poginuli su u američkom bombardovanju u decembru 2001. UHAPŠENI
Kalid Šeik Mohamed - Pakistanske vlasti su ga uhapsile 1. marta prošle godine, nakon što su SAD za njim raspisale 25 miliona dolara nagrade. Poreklom je iz Kuvajta i veruje se da je jedan od ključnih koordinatora za sprovođenje plana napada na STC. Sarađivao sa Ramzijem Ahmedom Jusufom koji je izveo prvi napad na STC 1993. u kome je poginulo šest osoba.
Mohamed Hajdar Zamar - Poreklom Sirijac, regrutovao Muhameda Atu za napad na SAD. Zamar je državljanin Nemačke, uhapšen je u Maroku odakle je isporučen Siriji. Veruje se da je bio ključni član ćelije Al Kaide u Nemačkoj. UBIJENI
Mohamed Atif - Poznat kao i Abu Hafez, bio jedan od ključnih ljudi zadužen za vojnu organizaciju Al Kaide. Donald Ramsfeld sekretar za odbranu SAD tvrdi da Atif je poginuo u bombardovanju Avganistana u novembru 2001.
Ali Kaed Sejan Al Harti - Poznat i kao Abu Ali, veruje se da je poginuo u napadu u Jemenu 2002. zajedno sa još šestoricom terorista. Bio je primarna meta napada 'predatora' zbog umešanosti u napad na američki razarač USS Kol u jemenskoj luci Aden 2000.
