Izvor: Politika, 27.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojvoda humanitarac
Zaštićeni svedoci Miroslava Vukovića zvanog Čele pomešali sa samozvanim vojvodom Dušanom Vučkovićem čiji je nadimak Repić
Optužujući Vojislava Šešelja, zastupnik tužilaštva Kristina Dal je na početku suđenja lideru radikala rekla da je u martu 1992. Šešelj održao govor na mitingu u Malom Zvorniku, koji leži na drugoj obali reke Drine preko puta Zvornika. Po haškoj optužnici Šešelj je tada rekao: „Draga braćo četnici, naročito vi sa druge strane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reke Drine, vi ste najveći junaci. Očistićemo Bosnu od pagana i pokazaćemo im put koji vodi na istok, gde im je i mesto.” (Miting se inače završio tako što je učesnike mitinga kamenovala veća grupa ljudi koja je došla iz Zvornika.)
Na početku suđenja Šešelj je tužiteljki uzvratio da je njegov govor u Malom Zvorniku bio usmeren ne protiv „pagana” već protiv „pogani”, odnosno panislamističkih ekstremista u Bosni i Hercegovini. A ove nedelje u unakrsnom ispitivanju zaštićenog svedoka tužilaštva VS-1013, koji nije mogao da kaže da li je pomenuti miting bio 1990. ili 1991. godine, Šešelj je dodao da je miting bio početkom avgusta 1990. godine, a ne kako tužilaštvo navodi u optužnici u martu 1992. godine.
Kako se potkrala ova greška , ostalo je nepoznato, ali Šešeljeva tvrdnja da je optužnica protiv njega lažna ponovo je lebdela u vazduhu.
Ozbiljan udarac
Kako piše u optužnici, u aprilu 1992. godine, srpske snage, uključujući dobrovoljce zvane šešeljevci i „Arkanovi tigrovi”, napale su grad Zvornik i preuzele kontrolu nad njim i okolnim selima brutalno se razračunavajući sa nesrpskim stanovništvom. Ove optužbe proteklih dana u haškoj sudnici trebalo je da potvrde dva zaštićena svedoka tužilaštva – VS-1013 i VS-1015.
Svedok 1013 zadao je ozbiljan udarac Šešelju svojom izjavom da su u zgradi obuće „Standarda”, na drugom spratu, na levoj strani, bili šešeljevci iz Kraljeva. Oni, kako je rekao, nisu učestvovali u njegovom prebijanju, ali su kasnije „pomagali” u mučenju zarobljenih i na poljoprivrednom dobru „Ekonomija” gde je bio i svedok 1015.
Vođa te grupe grupe, po njegovom svedočenju, bio je vojvoda Čele, a pored njega tu su bili i izvesni major Toro i dobrovoljci sa nadimcima Pufta, Zoks, Saša i Sava.
Pošto se nadimak Čele vezuje se Miroslava Vukovića, koji je u Podgorici krajem maja 1992. Šešelju spasio život tako što je odgurnuo bombu koja je na njega bila bačena u pokušaju atentata, izgledalo je da tužilaštvo konačno ima svedoka koji će da potvrdi da je postojala veza između lidera radikala i dobrovoljaca SRS-a koji su navodno počinili zločine u Zvorniku.
Naglašavajući da ne „odriče vezu” između sebe i Čeleta, koji je bio zamenik komandanta dobrovoljaca SRS-a u Trpinji, u istočnoj Slavoniji, Šešelj je rekao da je Vuković proglašen za četničkog vojvodu, ali tek u maju 1993, što znači da u vreme o kome svedoče svedoci 1013 i 1015 nije imao titulu vojvode.
Po Šešeljevim rečima, Vuković je krajem 1992. bio izabran za narodnog poslanika SRS-a. „Sve su to činjenice, ali on nije bio u ovoj grupi dobrovoljaca koje je SRS u aprilu 1992. poslao u organizaciji JNA u Zvornik. To je suština”, objašnjavao je Šešelj.
U sredu Šešelju je u sudnicu stigla izjava Miroslava Vukovića u kojoj on kaže da je u Zvornik otišao 17. aprila 1992, da nije bio nikakav vođa šešeljevaca iz Kraljeva, niti je otišao u Zvornik preko SRS-a, i da SRS nije imao nikakvu jedinicu iz Kraljeva na području Zvornika. Da se on više puta vraćao iz Zvornika u Srbiju da bi obezbedio humanitarnu pomoć i da je definitivno napustio Zvornik 17. maja 1992. kada se povukla JNA.
U izjavi čije je delove Šešelj pročitao u sudnici on je negirao opis vojvode Čeleta koji je svedok 1013 dao u sudnici.
„Niti sam fizički ličio na čoveka koga opisuje kao vojvodu Čeleta, niti sam u periodu u kome je svedok govorio bio u Zvorniku.
Viši sam od 172, 173 santimetra, u to vreme nisam imao 100 kilograma, niti veliki stomak, nemam ni sada. Nemam tamne oči, nikada nisam imao crnu kosu do ramena, niti bradu do pola stomaka, nikada nisam farbao ni kosu ni bradu, niti sam pleo kikice. Normalan sam muškarac”, napisao je Vuković.
Na ovo je svedok 1013 uzvratio:
„Ja nisam slikar da ga naslikam. U mojim očima on je tako izgledao...”
Na Šešeljevo pitanje, „a kako vam nije palo u oči da on vidno šepa na jednu nogu”, svedok je rekao da mu nije mu ostalo u sećanju da li Čele šepa ili ne jer je zarobljenicima „bilo naređeno da ga ne gledaju u oči”.
Kako je Šešelj rekao, Vuković iz Čačka je posle ranjavanja u istočnoj Slavoniji 1991. postao ratni vojni invalid, a bio je prepoznatljiv i po tome što je nož od automatske puške nosio vezan na levoj nozi u visini kolena.
Samoubistvo u zatvoru
Kako je i svedok 1015 rekao da su ga jedne noći odveli kod vojvode sa bradom i repićem koji je sedeo na balvanima i koji je na nogama imao „zepe”, Šešelj je vojvodu o kome su govorili identifikovao kao Dušana Vučkovića, koji je imao nadimak Repić, pripadnika „Žutih osa”, koji se predstavljao kao vojvoda, kome je u Beogradu dva puta suđeno zbog zločina u Zvorniku i koji se pre dve godine ubio u zatvoru.
Svedok 1015, kao i njegov prethodnik 1013, sećao se i čoveka sa nadimkom Toro, koji ga je saslušao kad je stigao na „Ekonomiju”.
Šešelj je u sudnici pročitao da je Dragan Slavković, zvani Toro, pred sudom za ratne zločine u Beogradu izjavio da je u aprilu 1992. u Zvornik došao na poziv lokalnih Srba i oficira kontraobaveštajne službe JNA.
Šešelj je posvetio dosta vremena i opovrgavanju izjave svedoka 1013 da je u Torovim rukama jednom prilikom video „crnu iskaznicu Šešeljeve vojske”, tvrdeći da je to bila i članska karta SRS-a. Uz opasku da takve knjižice nikada nisu postojale (partijske knjižice SRS su plavo-bele boje), Šešelj je tvrdio da „na tome pada” celo svedočenje VS-1013.
Oba svedoka Šešelj je optužio da ih je za svedočenje pripremala bosanska obaveštajna služba AID, što su oni demantovali.
Ljiljana Milisavljević
[objavljeno: 28/03/2008]
