Izvor: Deutsche Welle, 27.Feb.2019, 15:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojna intervencija nije opcija?
Zemlje Latinske Amerike okupljene u tzv. „Grupi Lima“ odbacuju mogućnost vojne intervencije u Venecueli. Da li će se SAD toga pridržavati ili će se dogoditi nešto slično onome što se dogodilo pre pola veka u Čileu?
Sjedinjene Američke Države uložile su sedam miliona američkih dolara u čileansku predsedničku kampanju 1970. godine, ali to nije pomoglo. Na izborima je pobedio socijalista Salvador Aljende. Potom je vojska dobila zadatak da zbaci Aljendea pre inauguracije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << ali ni to nije uspelo. Usledile su nebrojene tajne operacije CIA, a Vašingtonu je račun narastao na deset miliona dolara.
„Pustite da čileanska privreda provrišti“. Tim rečima je američki predsednik Ričard Nikson pozvao svoje savetnike da destabilizuju čileansku ekonomiju. Ali Aljende je uspeo da ostane na vlasti. Krajnja solucija bio je vojni puč koji se dogodio 11. septembra 1973. godine, a za šta su SAD pružile i političku i finansijsku podršku. Levo-orijentisana čileanska vlada je zbačena, a na vlast je dovedena desnica.
Da li se istorija ponavlja?
„Sve opcije su na stolu.“ To je poruka koju je američki predsednik Donald Tramp pre mesec dana uputio Karakasu. Nakon drame oko isporuka humanitarne pomoći u subotu, mogučnost diplomatskog rešenja konflikta sve je manje verovatna. Da li to znači da je verovatnija postala američka vojna intervencija?
„Ni u kom slučaju“, tvrdi američki politikolog Kristijan Heke. „To bi, sa protekcionizmom kao smernicom, bilo u suprotnosti s Trampovom spoljnom politikom, ali i protivno raspoloženju u samim Sjedinjenim Američkim Državama.“
Tramp ne želi da se opeče
Tokom medijski efektnog susreta sa samoproglašenim privremenim predsednikom Venecuele Huanom Gvaidom u Bogoti, američki potpredsednik Majk Pens zadržao se na verbalnoj podršci: SAD će biti uz Venecuelu „sve dok se u tu zemlju ne vrate demokratija i sloboda, i tu nema povratka na staro“. Za Sjedinjene Države to znači sledeće: dodatnim sankcijama povećavati pritisak na vladu Nikolasa Madura.
Kristijan Heke: SAD će sigurno intenzivirati svoje aktivnosti, ali Tramp ne bi da opeče prste u Venecueli
Ministarstvo finansija SAD uvelo je sankcije guvernerima venecuelanskih saveznih država Apure, Vargasa, Karaboboa i Zulia, koji su, smatraju u Vašingtonu, odgovorni za blokadu isporuka pomoći. Oni nemaju više pristupa svojim računima u SAD, a zabranjen im je i ulazak u tu zemlju.
„SAD će sigurno intenzivirati i svoje tajne obaveštajne aktivnosti, ali Tramp ne bi da opeče prste u Venecueli“, kaže Heke.
Borba za prevlast između SAD i Kine
„Venecuela je postala poprište borbe za prevlast mnogo većih dimenzija“, smatra Jozef Braml iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. S jedne strane je energije gladna i moći željna Kina, a s druge strane SAD, koje ne trpe konkurenciju u svojoj „hemisferi“.
Braml, autor knjige „Trampova Amerika – na uštrb slobode“, navodi sledeće: „U Strategiji nacionalne bezbednosti iz decembra 2017, prisustvo Kine u Latinskoj Americi okvalifikovano je kao pretnja po nacionalnu bezbednost SAD. Protiv te pretnje će se ta svetska sila, ako je potrebno, boriti svim sredstvima, uključujući i vojne“.
Kina, koja je tokom poslednje decenije Venecueli obezbedila 62 milijarde dolara kredita u zamenu za naftu, postepeno širi svoj geopolitički uticaj širom Latinske Amerike.
Zanemarena Latinska Amerika
Sjedinjene Države su tokom proteklih 20 godina napustile svoje samoproglašeno „predvorje“. Ni republikanac Džordž V. Buš, ni demokrata Barak Obama nisu pokazali veliko interesovanje za taj region. S druge strane, Kina i Rusija vešto su iskoristile taj politički vakuum.
Jozef Braml: Venecuela je postala poprište borbe za prevlast SAD s jedne, a Kine i Rusije s druge strane
Osim toga, Latinska Amerika nije zaboravila vojni udar u Čileu, borbu protiv Sandinista u Nikaragvi, niti otmicu lidera Paname Manuela Norijega.
Zato antiimperijalistička propaganda Nikolasa Madura i dalje prolazi, i to je jedan od razloga zbog kojeg predsednik Venecuele uspeva da zadrži vlast uprkos represiji, izgladneloj populaciji i katastrofi u zdravstvenom sistemu njegove zemlje.
Igrati na kartu sankcija
SAD ne žele da se požar u regionu rasplamsa i svoju politiku zasnivaju na činjenici da će sankcije i nedostatak prihoda od nafte dovesti Madura do potpunog bankrota: da će mu ponestati novca da plaća onaj deo vojske koji mu je ostao veran.
Ako vojska promeni stranu – Maduro je prošlost. To je strategija Vašingtona. U isto vreme SAD žele i da raskrče put za Huana Gvaida, koji, kada bi došlo do američke invazije, verovatno više ne bi imao nikakvu političku budućnost u Venecueli.
„Ne vidim zašto bi mi trebalo da ćutimo i gledamo kako neka zemlja – zbog neodgovornog naroda – postaje komunistička“. Tim rečima je američki savetnik za bezbednost Henri Kisindžer opisivao situaciju vezanu za Čile. Pola veka kasnije, Vašington ponovo baca sve na jednu kartu i nada se, kao nekada u Čileu, da će se njihov „problem“ u Latinskoj Americi rešiti na isti način.
Da li je on novi moćni čovek Venecuele? Huan Guaido, kojem je samo 35 godina, a već je predsednik Nacionalne skupštine Venecuele, želi da povede zemlju u novu budućnost. 23. januara se proglasio privremenim predsednikom Venecuele - više nego oštar izazov za izabranog aktuelnog predsednika Nikolása Madura.
Sam Maduro je u nedelju jasno rekao da ne želi da raspiše nove izbore, mada to mnogi zahtevaju. No on se suočava sa sve jačom opozicijom čiji predstavnici mu prebacuju da je odgovoran za propast privrede. Tako se stanovništvo suočava sa inflacijom koja prelazi milion posto. Osim toga opozicija ga optužuje da sve više upotrebljava nasilje.
Ipak Maduro i dalje ima veliki broj ljudi na svojoj strani. Oni veruju da se samo sa njim mogući socijalna pravda i jednake šanse za sve. Njihov znak prepoznavanja je crvena boja, boja socijalizma. Mase ljudi u crvenom signalizuju Maduru da nije sam.
No i Guaido se može osloniti na svoje pristalice. Za razliku od Madurovih pristalica oni ne koriste simboličnu boju, već crveno-plavo-žutu zastavu Venecuele. Poruka koju time šalju: Njih zanima zemlja, a ne političko učenje.
I delovi vojske se okreću protiv Madura. Hoze Luis Silva, vojni ataše Venecuele u Vašingtonu, se otvoreno stavio na stranu Guaida. "On je jedini zakoniti predsednik", rekao je ovaj oficir - a Vašington to rado sluša.
Ipak, snage bezbednosti su još uvek na Madurovoj strani. One odlučno deluju protiv demonstranata i neki od njih se ne ustežu od upotrebe nasilja. U uličnim borbama je ubijeno više civila.
Zamenik američkog predsednika Majk Pens je pozvao na svrgavanje Madura, a sam predsednik Tramp je rekao da je i vojna intervencija u Venecueli jedna od opcija. "Došlo je vreme da se Madurova diktatura okonča jednom za svagda", rekao je Pens na Floridi pred više stotina okupljenih stanovnika Venecuele koji žive u egzilu.
Nemačka, Francuska, Španija, Velika Britanija, Švedska i Austrija su priznale Guaida za privremenog predsednika Venecuele. Prethodno je šest zemalja EU postavilo Maduru ultimatum (koji je istekao) da raspiše nove predsedničke izbore. Maduro je to odbio. Prethodno se i Evropski parlament izjasnio da priznaje Guaidoa za privremenog predsednika.
Glavni razlog za proteste: Ekonomija nekada bogate zemlje je poslednjih godina sve više slabila. Zbog niskih cena nafte u državnu kasu se sliva sve manje novca. Kupovna moć se topi zbog inflacije. Posledica: prazne police skoro svuda. Zbog toga su hiljade stanovnika Venecuele otišli u inostranstvo.
Ova porodica je - kao i brojni drugi stanovnici Venecuele - pobegla u Brazil. Nakon što im je tamo priznat status izbeglica porodica je sada na putu za grad Boa Vista. Sa "SOS Venecuela" apeuje na Brazilce da pomognu Venecueli.
Ovi demonstranti zahtevaju od svojih sunarodnika da se još jasnije nego do sada angažuju protiv Madura. "Ne ignoriši i ne budi ravnodušan", stoji na ovom plakatu. "Sa tvojom lenošću nećemo poraziti diktaturu".
Ova mlada demonstrantkinja koja podržava Guaidoa na vratu nosi natpis "Fuerza" (Snaga). No odlučnost pokazuje i suprotna strana. Zemlja se nalazi pred možda finalnom odmeravanju snaga. Sam Maduro je upozorio da ne isključuje mogućnost građanskog rata.
Autor: Kersten Knip
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
