Izvor: Politika, 21.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vođa arapskog sveta
I šiiti i suniti vide šeika Hasana Nasralu kao jedinog koji je u stanju da se suprotstavi Izraelu
"On je jedini kome Arapi još mogu da veruju", beleži novinar Asošijeted presa komentare među Palestincima na Zapadnoj obali i u Gazi, dok preko televizora u mesnim kafeterijama prate program Hezbolahove TV Al manar, sa govorima vođe, šeika Hasana Nasrale. Njegov lik je istaknut na bilbordima, a slike i posteri prodaju se na svakom koraku.
Još jedan istorijski krug >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nesreće obrnut je u Libanu, a ispod ruševina bejrutskih zdanja uzdigao se mit o "spasitelju", čelniku Hezbolaha (Božje partije), 46-godišnjem šeiku pod čijim je vođstvom ova šiitska stranka, sa militantnom odrednicom, stekla moć i uticaj u libanskoj politici, osvojila mesta u multikonfesionalnoj skupštini, a postala respektovana i u redovima šiitima suprotstavljenih sunita.
Palestinci, koji su suniti, hvale Božju partiju zašto što "gađa Izrael pravo u srce, za razliku od ostalih arapskih armija koje su ostavile Palestince da se sami bore". Prema navodima AP-a, poslednjih šest godina mnoge palestinske militantne grupe dobijale su od Hezbolaha finansijsku pomoć, a napad "Božjih ratnika" na izraelske snage i hvatanje dvojice izraelskih vojnika – što je neposredno dovelo do obnove ratnih operacija – u ratobornim palestinskim krugovima pozdravljeni su kao dobrodošlo otvaranje drugog fronta za Izrael.
Osnovan početkom osamdesetih godina, po iranskom radikalnom ideološkom receptu, Hezbolah raspolaže pozamašnim terorističkim bilansom bombaških napada i kidnapovanja, uključujući udar na američke marince u Bejrutu (240 poginulih), izraelsku ambasadu u Buenos Ajresu (29 žrtava) ili napad na Jevrejski kulturni centar, takođe u Buenos Ajresu (85 mrtvih).
Na čelnom mestu generalnog sekretara Božje partije šeik Nasrala je 1992. godine nasledio Abasa al Musavija, ubijenog u atentatu. Sa Musavijem se bio upoznao još kao mladić u šiitskom semeništu u Nadžafu, u Iraku, gde je iz rodnog Libana bio poslat kao darovit đak i posvećeni vernik.
Poreklom iz siromašne porodice bakalina, jedan od devetoro dece, Hasan je zahvaljujući ličnim ambicijama i sposobnostima uspeo da se široko obrazuje. Prema Bi-Bi-Siju, diplomate ga opisuju kao inteligentnog, načitanog i politički domišljatog, dok veliki broj Izraelaca u njemu vidi samo teroristu i verskog fanatika.
Po oceni znalaca, ključne političke poene šeik je stekao poslednjih nekoliko godina, od 2000. godine, kada se nakon dugotrajnog rata niskog intenziteta sa Hezbolahom Izrael odlučio na povlačenje iz južnog Libana, okončavši 18-godišnju okupaciju.
Šeiku se u zasluge pripisuje i sporazum sa Izraelom o razmeni zarobljenika, 2004. godine, kada je Izrael oslobodio više stotina Palestinaca i pripadnika Hezbolaha.
Hasan Nasrala se opisuje kao skroman čovek koji sa suprugom Fatimom Jasin živi u sirotinjskom predgrađu Bejruta Burž el Baražnjiju, koje je ovih dana najviše na meti izraelskih bombi. Od petoro dece, najstarije, sina Muhameda izgubio je u borbama sa izraelskim snagama 1997. godine.
Mada mržnju prema Izraelu otvoreno zagovara, što je kažu protivno učenju Korana, šiek priznaje da je pročitao memoare i (dvojice bivših izraelskih premijera) Arijela Šarona i Benjamina Netanijahua, sledeći geslo da neprijatelja treba upoznati da bi ga pobedio.
D. Dragić
[objavljeno: 21.07.2006.]
