Izvor: Politika, 21.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoka cena sukoba
Obnova oko 15.000 uništenih stanova trajaće najmanje tri-četiri godine i koštaće dve milijarde dolara
Od našeg specijalnog izveštača
BEJRUT, 20. avgusta – Mustafa Asmar već nedeljama nije izašao na more. "Dok je trajao rat nisam smeo zbog izraelske blokade", kaže 43-godišnji ribar prebirajući brojanicu i čežnjivo pogledujući ka lučici Delije gde mu je privezana barka. "Sada više nema rata, ali otkako su Izraelci pogodili termoelektranu more >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je prekriveno naftom."
Nešto severnije, iz rashlađene luksuzne kancelarije i Mahmud Žuneidi pogleduje ka moru, prema nepomičnim kranovima bejrutske luke. "Od 200 zaposlenih sada je ovde samo dvoje", kaže 56-godišnji biznismen i vlasnik velikog izložbenog centra. "Otvorili smo nov restoran 11. jula i morali da ga zatvorimo dan kasnije kada je počeo konflikt. Nema promocija, nema banketa i svadbi. Nema ničega."
Posledice rata
Mustafa i Mahmud, sunit i katolik maronit, svako na svoj način, plaćaju cenu upravo završenog sukoba. I ko zna koliko dugo će je plaćati. Jednomesečni rat naneo je Libanu direktnu štetu od najmanje 3,6 milijardi dolara. "Video sam sve libanske ratove, ali ovako nešto nikada", kaže Fadl Šalak, šef Saveta za razvoj i rekonstrukciju poredeći razaranja sa vremenima građanskog rata 1975–1990.
Šalak predviđa da će obnova oko 15.000 uništenih stanova – polovina pripada južnim predgrađima Bejruta – trajati najmanje tri-četiri godine i koštati dve milijarde dolara, dok će infrastruktura moći da se povrati za godinu i po dana.
Tokom 34 ratna dana uništeno je ili teško oštećeno više od stotinu mostova i razoreni su mnogi drumovi širom Libana. Obnova putne mreže odneće 350 miliona dolara. Još 100 miliona koštaće čišćenje stotinu kilometara libanske obale posle izlivanja oko 15.000 tona nafte – najveće ekološke katastrofe istočnog Mediterana.
Veliku štetu pretrpele su i fabrike, luke, bejrutski aerodrom, bolnice, škole, benzinske pumpe, telekomunikaciona mreža kao i vojne instalacije. Ministar Žozef Sarkis rekao mi je da se od turizma očekivao prihod od 4,4 milijarde dolara, ali da od toga "nema ništa".
I dok će se katastrofalni bilansi još dograđivati, prvi dani primirja su testament posebnog karaktera Libanaca, njihove energije i spremnosti da odmah krenu u obnovu.
Pamtim čoveka koga sam u vreme opsade Bejruta leta 1982. zatekao u blizini sedmospratnice koju je prethodne noći raznela izraelska bomba. Metlom je ispred kuće čistio trotoar. Zašto čisti ulicu kada će bombardovanja ponovo biti, pitao sam. "Jednog dana će sigurno prestati, pa neka ulica već bude čista", mirno je odgovorio. "Možda je danas taj dan."
Iako ima mnogo onih koji su sami odmah krenuli da popravljaju što se popraviti može, ovaj rat je ipak nešto promenio. Pretičući državu, najveću brigu oko obnove na sebe je primila šiitska organizacija Hezbolah. Zahvaljujući angažmanu hiljada dobrovoljaca Božije partije, libanski jug i južna predgrađa Bejruta pretvoreni su u gigantsko gradilište.
Smatra se da hezbolasi, čija je otmica dvojice izraelskih vojnika sredinom jula bila povod razornom ratu, žele da izbegnu eventualne kritike zbog konflikta, da angažmanom oko obnove utvrde pozicije među šiitima koji čine oko 40 odsto libanskog stanovništva, i da pokažu da su organizovaniji od države.
I dok se čeka da vlada u Bejrutu aktivira neki svoj program pomoći, porodice bez domova već su počele da od Hezbolaha dobijaju u proseku oko 10.000 dolara – za smeštaj na godinu dana i za kupovinu nameštaja i kućnih potrepština. "Potpuna pobeda dolazi sa obnovom", izjavio je vođa Hezbolaha, šeik Sajed Hasan Nasralah, potvrđujući reputaciju civilnog krila šiitske grupe kao veoma efikasnog organizatora socijalnih službi.
Pomoć prijateljskih zemalja
Amal Saad Goraib, profesor na ovdašnjem libansko-američkom univerzitetu, smatra da hezbolasi crpu snagu iz vakuuma koji je ostavila država. "Oni nisu država u državi, oni su država unutar nepostojeće države."
Upitan zašto hezbolasi ne traže pomoć vlade, njihov predstavnik za štampu Ibrahim Musavi faktički "Politici" potvrđuje ovu ocenu. "Ne možemo unedogled da čekamo da se država odluči kada će da reaguje. Partija se drži obećanja da će, uz pomoć prijateljskih zemalja, obnoviti južna predgrađa i sela po jugu."
Hezbolasi ne kažu odakle im najmanje 150 miliona dolara, ali se pretpostavlja da najviše novca stiže od Hezbolahovih patrona u Iranu. "Imamo mnogo prijatelja u arapskom i muslimanskom svetu koji su spremni da pomognu", diskretan je Musavi, mada se libanski ministar za raseljena lica ranije pozvao na zvaničnika Hezbolaha koji mu je rekao da će Iran obezbediti "neograničen budžet" za rekonstrukciju.
Ojačani iranskim novcem i teško stečenim imidžom jedine arapske vojske koja se sa Izraelcima borila sve do primirja, hezbolasi su odmah po prekidu vatre krenuli u akciju po jugu zemlje – gde su mnoga sela bukvalno sravnjena, i po šiitskom jugu Bejruta – gde je potpuno uništeno blizu 200 zgrada, a isto toliko oštećeno.
Aktivisti Hezbolaha i dalje katalogiziraju podatke o porodicama bez domova, a po južnim bejrutskim predgrađima teška mašinerija, buldožeri i kamioni – koje su hezbolasi iznajmili – raščišćavaju brda ruševina iznad kojih se vijore transparenti Mejd in USA. "Sajed (Nasralah) drži svoju reč i znam da će nam pomoći", upisao sam u notes tokom odlaska u predgrađe Bir el Abed reči Lubne Bajdun, 21-godišnje žene koja je ostala bez doma.
Nedaleko odatle, vođa Hezbolaha i vrhovni vođe islamske revolucije u Iranu, ajatolah Sajed Ali Hamnei, sa velikih postera nadgledaju radove. Pobeda koju hezbolasi očekuju na ovom socijalnom i propagandnom frontu mogla bi da se pokaže isto toliko važna kao i ona vojna koju je proklamovao šiitski lider.
Pred Libanom su i obnova i izazovi. "Malo je naroda na svetu prošlo kroz toliko ratova, sukoba i tenzija kao Libanci, ali uvek smo uspevali da se vratimo", kaže Mahmud Žuneidi. "Mi u sreću verujemo na neki poseban, misionarski način."
Ako je suditi po tek obnovljenom lotu, sreća se još nije vratila. Juče niko nije dobio premiju od dva miliona dolara.
Boško Jakšić
-----------------------------------------------------------
Anan zabrinut
NJUJORK - Generalni sekretar UN Kofi Anan izjavio je da je jučerašnjim izraelskim upadom u Liban prekršen sporazum o prekidu vatre iza kojeg stoji svetska organizacija, i da je zbog toga "duboko zabrinut". "U pitanju je incident koji je izazvao Izrael upadom na istok Libana u subotu", dodaje se u saopštenju koje je preneo Rojters.
[objavljeno: 21.08.2006.]
