Izvor: Blic, 16.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Viski iz ostatka sveta
Viski iz ostatka sveta
Osim boje, mirisa i ukusa suštinski elementi viskija su i istorija , tradicija i dostojanstvo. Mnoge uzbudljive i romantične povesti, stotine godina, nebrojene generacije kraljeva i podanika utkane su u sagu o najpopularnijem plemenitom alkoholnom piću na svetu. Ta 'beskrajna priča' neprestano biva dopunjavana novim detaljima, pričama, proizvodima, člancima, disertacijama i - knjigama.'Whisky: Vatra iz vode' (Izdavač: KZ Ljubitelji knjige, Novi Sad, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kontakt: 021/29-436, 063/779-5457), je prva knjiga domaćeg autora na ovu temu, ali takođe i jedan od najsveobuhvatnijih i najpouzdanijih literarnih vodiča za viski u svetskoj izdavačkoj ponudi. Prvi deo knjige sadrži podatke o istorijatu, načinima proizvodnje i vrstama viskija, dok se u drugom delu nalazi enciklopedijski pregled preko tri stotine najvažnijih robnih marki ovog pića, kao i jedinstveni rečnik najvažnijih pojmova.
Iako se najčešće smatra da viski koji se proizvodi izvan četiri osnovne svetske regije ni po kvalitetu, niti po prodaji nije dovoljno relevantan, istina je, kao i obično, nešto drugačija. Najpre, neočekivano veliki broj zemalja može se pohvaliti vlastitim robnim markama viskija. U Holandiji i Španiji, recimo, pravi se prilično dobar viski: prvi je po osobinama bliži irskom, a drugi burbonu. Australija i Novi Zeland takođe nemaju čega da se stide. U Australiji je, istina, nekada bogata tradicija destilovanja gotovo ugašena, pa se prethodna konstatacija najviše odnosi na Tasmaniju. Idealni klimat ovog ostrva i sjajna sirovinska baza inspirisale su svojevremeno farmera po imenu Endrju Morison da u svojoj 'Cradle Mountain' destileriji počne da proizvodi singl malt viski. Na Novom Zelandu pravi se takođe pažnje vredan singl malt po imenu 'Lammerlaw'. Indija, sa svojom internacionalno distribuiranom robnom markom 'Royal Stag', ili Brazil, čiji je viski 'Natu Nobilis' cenjen i van lokalnog tržišta, pa čak i tradicionalno stroge skandinavske zemlje, neosporno imaju šta da kažu kad je viski u pitanju. Ako znamo da destilovanje viskija nije strano ni nekim afričkim zemljama, globalna ponuda se u potpunosti zaokružuje.
Ipak, najdalje je – zašto taj podatak ne deluje iznenađujuće? – otišao Japan. Postoji fama da se Japanci ne trude posebno da izmisle nešto novo: umesto toga, oni bitno poboljšavaju postojeće, bez obzira s koje strane sveta dolazi. Do pre nekoliko decenija oznaka 'Made in Japan' ne samo da nije imala prestižnu konotaciju, već je takva roba u svesti zapadnih potrošača odmah svrstavana u nižu klasu. Vremenom, situacija se iz osnova promenila. Ako su tako nešto mogli da postignu sa automobilima, savremenom elektronskom tehnologijom, modom i još koječim, zašto bi viski predstavljao izuzetak?
Počeci prodaje viskija u Japanu bili su vezani za specifičnu privlačnost koju zapadni proizvodi imaju na tamošnjem tržištu. U boce se tada pakovalo piće koje je trebalo da zadovolji samo jedan zahtev: da vizuelno što više liči na viski. Ukus nije bio od preterane važnosti, kao ni podaci na etiketama, na kojima se često moglo pročitati 'proizvedeno od najfinijeg škotskog grožđa'. Ti dani su, naravno, daleko iza nas. Savremeni Japan više ne može biti prevaren surogatima sa zapadnjačkim predznakom. Naprotiv, zapadni proizvođači čine sve da se prilagode zahtevima japanskog tržišta, pa nije nimalo neobično što se neki od čuvenih viskija unapred usmeravaju ka japanskim potrošačima, a ponekad se jedino tamo i mogu naći.
Domaća industrija razvija se od 1923, kad je danas najveća nacionalna kompanija za promet alkoholnih pića 'Suntory Organisation' (porodična firma osnovana 1899) odlučila da svoj program usmeri i prema viskiju. Aktuelna ponuda obuhvata i nekoliko singl maltova poput 'Miyagikiyo' (destilerija Sendai, starost 12 godina, bakarna boja, prijatan buke u kome se prepoznaju tople note slada, šerija i vanile) i 'Yoichi' (istoimena destilerija, starost 10 godina, vibrantno-bakarna boja, blago tresetna aroma sa primesom šerija i dugotrajan finiš), ili Yamazaki, čiji je vlasnik gigant 'Suntory'.
Standardni način konzumiranja viskija u Japanu potpuno je drugačiji nego u Škotskoj, Evropi, ili Americi. Viski se uvek pije s mnogo vode (najveća dozvoljena mera u Škotskoj je pola-pola), najčešće iz visokih čaša prepunih leda. Tako se dobija izuzetno laki i pitki, najbleđe-moguće-žućkasti long drink, idealan kao aperitiv i zgodan uz jelo. Jedan pisac je to nazvao 'najneprirodnijim načinom pijenja dobrog viskija na svetu'. Možda je takva ocena ipak preuranjena: poznajući Japance, neće biti iznenađujuće ako neobični koktel voda-sa-viskijem uskoro uđe u modu i u drugim zemljama.
Nastaviće se...
