Izvor: N1 televizija, 06.Maj.2017, 17:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od 200 miliona radnika ne vlada čitanjem i računanjem
Više od 200 miliona radnika u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ne vlada čak ni osnovnim veštinama, kao što su čitanje i računanje, a zaposleni koji imaju bolje obrazovanje uživaju i bolji kvalitet radnog mesta, navedeno je u najnovijem izveštaju OECD za 2017. godinu.
Čak trećina radnih mesta u poslovnom sektoru zavisi od tražnje u drugim zemljama, a često jedan proizvod stvaraju radnici iz različitih delova sveta, saopštila je ta organizacija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << />
"Globalizacija povezuje ljude, gradove, zemlje i kontinente na način koji u velikoj meri povećava individualni i kolektivni potencijal, ali i stvara integrisano tržište proizvoda i usluga", piše u izveštaju.
Prosečno je u jednom proizvodu iz Luksemburga više od 60 vrednosti, odnosno komponenti iz drugih zemalja, u proizvodu iz Mađarske je inostranog porekla više od 55 odsto, a slično je i s proizvodima iz Češke i Slovačke. Na suprotnom kraju liste OECD je Japan u čijim proizvodima je manje od 20 odsto vrednosti ili komponenti iz inostranstva, a zatim su SAD i Novi Zeland (oko 22 odsto).
Osnovana 1960. godine, međuvladina Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj ima 35 zemalja-članica, a cilj joj je da podstiče razvoj privrede i međunarodne trgovine.
OECD zato navodi da su slaba karika u tom svetskom lancu radnici koji nemaju odgovarajuće kognitivne, društvene ili emocionalne veštine, te ne mogu da daju potreban doprinos ili da imaju punu korist od toga što rade. Kako je navedeno, nedovoljno obučeni radnici suočavaju se s rizičnim poslovima, ugovorima bez koristi po njih, bez osiguranja i radnog staža.
Više od 200 miliona radnika u zemljama OECD nema najosnovnije veštine, te, na primer, čitanje savlađuju koliko desetogodišnje dete. Posedovanje osnovnih veština je veoma važno jer u svim zemljama OECD, "obrazovaniji radnici uživaju bolji kvalitet posla", navodi ta organizacija.
Ocenjeno je da je po kvalitetu radnog mesta povećan jaz između onih koji imaju bolje i onih koji imaju lošije veštine.
Države treba da osposobe sve radnike kombinacijom veština i kvalifikacija koje su relevantne i razumljive širom sveta, a te veštine potrebne su za korist cele ekonomije i mogu da zaštite radnika od potencijalnih negativnih uticaja, između ostalog gubitka posla i lošeg kvaliteta radnog mesta, navodi OECD.
Tako Estonija, Japan i Novi Zeland već imaju ljude koji imaju veštine za obavljanje različitih poslova, Austrija, Holandija, Norveška, Slovačka i Slovenija su u boljoj poziciji po napredovanju u uslužnom sektoru, dok je u Australiji, Kanadi, Norveškoj i Velikoj Britaniji komparativna prednost pogoršana.
Po veštini čitanja i računanja među zemljama OECD su na prva tri mesta Japan, Slovačka i Finska gde manje od deset odsto zaposlenih ima teškoća s tim veštinama. Na suprtonom kraju liste je Čile gde više od 40 odsto zaposlenih ima teškoća s čitanjem i računanjem, a odmah ispred njega, na dnu liste, su Turska (30 odsto), Grčka i Italija (oko 19 odsto).
"Zemlje treba da uspostave bolji balans kratkotrajne obuke i programa za tržište rada raseljenih radnika. Države takođe treba da sarađuju u cilju definisanja veština radnika kako bi zaposleni širom sveta razumeli šta diplome i stručna sprema zaista znače, a potrebna je saradnja i u kreiranju obrazovnih programa", saopštila je Organizacija za evropsku saradnju i razvoj.
.jpg)
