Izvor: Deutsche Welle, 23.Jun.2015, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više krvi – više klikova?
Po kojim kriterijima mediji odlučuju kako da izveštavaju i koje informacije bi trebalo da dobiju korisnici? Na Globalnom medija Forumu u Bonu u organizaciji Dojče velea, diskutovalo se na temu: „Krv, novac ili kvalitet?“
Moto debate bio je provokativan: „Priča je dobra samo ako ima prolivanja krvi“. Ričard Porter, jedan od direktora Bi-Bi-Sijevog svetskog servisa (BBC World Service) nije se, međutim, dao isprovocirati. „Naravno da se svet medija promenio. Danas korisnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << informacija imaju mogućnost da sami proizvode vesti – preko svojih mobilnih telefona, Tvitera i video-snimaka koje postavljaju“, kaže Porter, odslikavajući današnju situaciju. Međutim, postavlja se pitanje na koga, odnosno na čije vesti, se onda možete osloniti.
„Potrebna je orijentacija“, kaže Porter. „Mi u Bi-Bi-Siju reagujemo na takve vesti i jednostavno pokušavamo da pronađemo istinu, odnosno da utvrdimo koje informacije su istinite“. Poter tvrdi da pri tom nije odlučujuća „najdramatičnija i najkrvavija vest“, odnosno vest u kojoj se govori o velikom broju ubijenih i stradalih. „Postoji dovoljno dokaza da publika, odnosno korisnici informacija, i sami aktivno prelaze na novinarstvo i daju dodatne informacije o nekom događaju ukoliko su se zatekli na licu mesta.“
Ričard Poter: Potrebna je orijentacija
Anita Niberg Frankenhojzer, direktorka za medije Evropske radiodifuzne unije (EBU), udruženja koje okuplja 70 RTV-kuća iz 56 zemalja sveta, ubeđena je da medijima po pravilu uspeva da pronađu pravi balans između krvavih, ratnih priča i važnih, ali manje dramatičnih osvrta. Kriterijumi za izbor priča su relevantnost za korisnike i raspoloživi finansijski resursi.
Takmičarski duh među medijima
Andreas Cumah, dopisnik iz Ženeve lista „Tagescajtung“ (Tageszeitung) i dugogodišnji saradnik niza drugih medijskih kuća, protivreči toj viziji koja postoji u javnim servisima. „Kako je moguće da su novinari sedmicama izveštavali o demonstrantima na trgu Tahrir u Kairu, da bi potom bili potpuno zatečeni i iznenađeni pobedom Muslimanske braće?“ On optužuje novinare da su se previše koncentrisali na spektakularne slike iz Kaira i pri tome propustili da zađu u unutrašnjost Egipta i pokažu šta ljudi misle i šta ih zaista pokreće. Takav odnos ga podseća na neprirodnu konkurenciju i takmičenje u kojem se često dešava da „mediji trče za stalno istim efektima“. On smatra da ima istine u tvrdnji da „količina krvi“ u priči ili prilogu odlučuje hoće li on biti urađen ili ne.
Andreas Cumah: Mediji trče za stalno istim efektima
Cumah navodi i druge primere. Si-En-En (CNN) je pre 11. septembra 2001. odustao od određenih lokacija i regiona za izveštavanje jer nije mogao tačno da predvidi posledice sve većeg antiameričkog raspoloženja u arapskom svetu. „U pregovorima tokom krvavog konflikta u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina održanim u Ženevi, u kojima su učestvovali zvanični predstavnici naroda – često su to bili ratni zločinci – novinari se nisu trudili da pronađu druge sagovornike i da im daju prostora za njihovo mišljenje, iako to nalažu kodeksi novinarske profesije. Danas je isto tako sa konfliktom u Ukrajini“, ljutito primećuje Cumah. Na žalost, među novinarima ne postoji konkurencija kada je reč o tome ko će da napravi najbolju analizu ili osvrt. „Naš zadatak je da se pobrinemo da dobijemo i saslušamo sve strane, ali to se dešava suviše retko“, kaže Cumah i naglašava da su potrebni izveštaji sa ljudima koji imaju jasne poglede o tome kako rešiti neki konflikt.
Poprište sukoba bez novinara
Katrin Zandman: Ako želite analizu iz kriznog regiona u kojem nema reportera, onda ste prinuđeni da potražiti različite informacije, iz različitih medija
Katrin Zandman je kao reporterka nemačkog javnog servisa ARD izveštavala iz mnogih ratnih područja. Ona kaže da se u zemlje u kojima je u toku neki posebno krvav konflikt, ne šalju novinari, jer je izveštavanje suviše opasno. „Mi zato nemamo reportera u Mosulu“.
Ali to ne znači da su mediji sasvim zakazali. „Ako želite analizu iz takvog regiona u kojem nema reportera, onda ste prinuđeni da potražiti različite informacije, iz različitih medija“, kaže Katrin Zandman. I ona lično je izveštavala iz kriznih regiona, a bila je i nakon zemljotresa u Haitiju odakle je preko Tvitera slala mnoge važne informacije.
Trend za buduće novinare
Mediji bi trebalo da se specijalizuju za praćenje određenih tema i u tome je budućnost, zaključeno je na Globalnom medija forumu u Bonu. Na jedan drugi trend ukazao je u svojoj video-poruci Ulrik Hagerup iz danske RTV-kuće DR: „Dobra priča ne mora uvek da bude krvava!“ Hagerup i njegove kolege pokušavaju da unesu svetlo u mračne i zakulisne radnje i događaje, da daju orijentaciju, ali da ne šire strah i užas. „Budimo mi ti koji će promeniti dosadašnja novinarska pravila rada“, rekao je danski novinar za šta je nagrađen velikim aplauzom.
Nema mesta za novinare u Mosulu
U diskusiji na Globalnom medija forumu u Bonu jedan urednik iz Egipta potvrdio je da gubi čitaoce. „Ako dublje analiziramo koje priče su najčitanije, najtraženije i najviše podeljene na internetu i zašto, onda stvari odavno ne funkcionišu po principu: 'Priča je dobra, samo kada ima puno krvi'.“
