Izvor: Blic, 30.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Virusi kao atomsko oružjev
Virusi kao atomsko oružjev
Svakoga dana Ken Alibek se zapanjeno pita zašto se Zapad još nije našao na meti napada biološkim oružjem. 'Verovatno onaj ko na tome radi, Al Kaida ili neka neprijateljska država, priprema nešto veliko', kaže Alibek, direktor američkog Nacionalnog centra za odbranu od biološkog oružja pri Univerzitetu 'Džordž Mejson' u Vašingtonu.
On najbolje zna šta će se u tom slučaju dogoditi: pre nego što je 1991. promenio ime, zvao se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kanatjan Alibekov i bio je na čelu tajnog sovjetskog programa za pravljenje biološkog oružja 'biopreparat'. Kad je prešao u SAD, trebalo mu je punih godinu dana da objasni agentima CIA šta se sve dešavalo u sovjetskim laboratorijama. Tako im je, između ostalog, rekao da se u skladištima čuva 20 tona virusa velikih boginja, 30 tona antraksa u prahu i ko zna koliko varijanti mikroorganizama otpornih na vakcine i antibiotike. Jedino pitanje na koje nije uspeo da odgovori glasi: šta je na kraju bilo sa većinom od 60.000 naučnika sa kojima je sarađivao, a od kojih je svaki u stanju da izazove biološku apokalipsu?
U najnovijoj simulaciji biološkog napada koju su napravili Amerikanci polazi se upravo od pretpostavke da je neki od tih stručnjaka ponudio svoje usluge Al Kaidi. Prema toj vežbi, nazvanoj 'Atlantska oluja', u slučaju da teroristi istovremeno ubace virus velikih boginja u roterdamski metro, na aerodrom u Los Anđelesu i železničku stanicu u Njujorku, u roku od četiri sata broj zaraženih bi sa 51 porastao na 3.320, dok bi se u narednih 15 dana zarazilo 660.000 osoba.
Prema procenama Ekonomskog saveta Bele kuće, SAD bi u slučaju napada virusom velikih boginja morale da troše 77 milijardi dolara nedeljno. Svetska privreda bi za samo mesec dana bila bačena na kolena. Iako se smatra da su Sjedinjene Države zemlja koja je najbolje pripremljena za eventualni napad bioterorista, u najnovijoj studiji Kongresa ističe se da bolnice nemaju dovoljno osoblja koje bi se uhvatilo u koštac sa posledicama napada i da bi širenje epidemije bilo neizbežno: 'Prvi simptomi velikih boginja javljaju se od sedam do deset dana pošto je udahnut virus. To je dovoljno vremena da ga zaražena osoba proširi', kaže Donald Henderson, najveći svetski stručnjak za velike boginje.
'U svakom slučaju, u globalizovanom svetu nemamo mnogo koristi od mera koje preduzimamo ukoliko druge zemlje nemaju adekvatnu zaštitu.'
Henderson, koji je sada savetnik američke vlade, bio je odgovoran za program iskorenjivanja velikih boginja okončan 1980. Tada se mislilo da će ostati samo sojevi koji su sačuvani u centrima za kontrolu bolesti u Atlanti i sibirskoj laboratoriji 'Vektor'. Henderson je, međutim, ubeđen da su ih još neke države sačuvale. Zalihe vakcina kojima raspolaže recimo Italija dovoljne su za samo deset odsto stanovništva, a stručnjaci nisu sigurni ni u efikasnost 400 miliona doza koje su napravili Amerikanci tako što su rastvorili rezerve vakcine iz 50-ih godina.
Iako bi njegove posledice bile razorne isto kao posledice atomske bombe, virus velikih boginja nije jedini agens koji brine Amerikance. U novembru 2001. bilo je dovoljno nekoliko grama antraksa poslatih poštom da se uspori američka privreda i blokira rad nekih delova Kongresa. U jednom izveštaju Pentagona procenjuje se da bi ubacivanje antraksa u neki urbani centar teroristima omogućilo da zaraze 200.000 osoba, od kojih bi 180.000 umrlo ukoliko ne bi odmah dobilo adekvatnu terapiju. Zona zaraze bi imala radijus od 60 kilometara, ali žrtava bi bilo i na udaljenosti do 200 kilometara od epicentra. Inače, efikasna terapija protiv antraksa još uvek nije na pomolu. CDC/GB
