Izvor: Politika, 24.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vesnici totalnog rata
Hamas i Hezbolah ne prihvataju taktiku ustupanja teritorija u zamenu za mir – traže sve izraelske teritorije od Galileje do Negeva
Prema izveštajima agencija
BEJRUT, TEL AVIV, KAIRO – Izrael se i dalje povija od eksplozija raketa koje doleću sa položaja Hezbolaha u Libanu. Tobdžije radikalne islamističke organizacije ispalile su više od hiljadu projektila na izraelsku teritoriju, najviše u pravcu lučkog grada Haife. Sa druge strane, u Libanu, izraelska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << avijacija je od 12. jula sprovela više od dve hiljade napada, bacivši dvadeset pet hiljada granata na ciljeve u libanskoj pograničnoj regiji.
Prvi put od izbijanja sukoba, juče je izraelska avijacija bombardovala obalski grad Sidon. Kako zvanični izvori u Libanu saopštavaju, meta je bilo sedište islamske televizije LBC. Okršaji su besneli i na kopnu. Izraelska vojska je u toku jučerašnjeg dana napala nekoliko strateških, pograničnih naselja duž libanske granice. Najžešće borbe vođene su oko mesta Marun al Ras, gde je poginulo više od dvadeset izraelskih vojnika, tri izraelska tenka su uništena...
Ukupni bilans premašuje pet stotina mrtvih. Uz 350 žrtava u Libanu i četrdesetak u Izraelu, poginulo je stotinak gerilaca Hezbolaha i pedesetak izraelskih vojnika.
I, dok zaraćene strane ne gube dah, položaj civilnog stanovništva pogoršava se iz časa u čas. "Stotine hiljada civila pokušava da pobegne od ratnih strahota", izvestio je reporter nemačke državne televizije ARD iz Libana.
Haos u zbegovima
Zvanični podaci UN potvrđuju verodostojnost izveštaja. Procenjuje se da će se polovini miliona ljudi, steranim u zbegove, pridružiti bar još toliko njih. "Izraelski apel civilnom stanovništvu u Libanu, da napusti kriznu regiju, bio je svrsishodan", gorko je primetio Jan Egeland, koordinator UN za humanitarnu pomoć.
Uz strane državljane, kojima je uz pomoć njihovih tamošnjih ambasada pošlo za rukom da napuste pakao, Liban napuštaju imućniji Libanci. Najčešće im je cilj Kipar. ali, u prihvatnim centrima ostrvske republike vlada haos. Prispelim 25.000 izbeglica juče se pridružilo novih 11.500 begunaca – Libanaca, Evropljana, Amerikanaca i Kanađana. Prema predviđanjima kiparskih zvaničnika, u sledećih nekoliko dana na Kipar bi moglo da pristigne od šezdeset do sedamdeset hiljada izbeglica.
Za one koji nemaju kuda da odu iz Libana, ostaje nada da će preživeti u zbegovima, gde vlada bolest, nemoć, očaj. Pre svega glad. Ono malo zaliha namirnica koje se skladište, prodaje se po cenama za četiri stotine odsto višim nego pre izbijanja sukoba. Jan Egeland je najavio da se preduzimaju inicijative ne bi li se prikupilo sto miliona dolara, neophodnih za obezbeđivanje prve pomoći. Izrael je, takođe, pokazao spremnost da civilima iziđe u susret. Otvoreni su vazdušni i vodeni koridori za transport humanitarne pomoći u luku Bejrut...
Diplomatska ofanziva
Međunarodna zajednica pokrenula je u međuvremenu niz diplomatskih ofanziva, ne bi li se zaustavilo sukobljavanje i krvoproliće. Apelima za prekid neprijateljstava priključio se i papa Benedikt XVI.
Kao trenutno najizglednija inicijativa, ocenjena je jučerašnja poseta šefa nemačke diplomatije Egiptu, Franka Valtera Štajnmajera. Poseta diplomatskog prvaka sa Špreje, proistekla je iz inicijative Ujedinjenih nacija, Evropske unije i zemalja članica grupe 8. Zvanično, istaknut je značaj razgovora na najvišem nivou – sa premijerom Izraela Ehudom Olmertom i palestinskim predsednikom Mahmutom Abasom. Nezvanično je naglašeno da je "egipatskom izletu" Štajnmajera prethodio dogovor u trouglu između Moskve, Berlina i Damaska. Suština Štajnmajerove posete, izvesno, nije vezana samo za diplomatske kontakte, već i za intervenciju u duhu njegovog prethodnog zanimanja, kada je bio šef nemačke obaveštajne službe.
Oživljavanje obaveštajno-političkih kontakata Berlina i Damaska, koji se, u duhu oprobane prakse, aktiviraju u vreme bliskoistočnih kriza, moglo bi da doprinese smirivanju situacije, ističu nemački izvori u Bundestagu.
Činjenice, međutim, potiskuju optimizam profesionalnih diplomata. Situacija je uporediva sa arapsko-izraelskim ratom iz 1948. godine. Kao u vreme kada su pet armija arapskih zemalja krenule na Izrael, ne bi li ga izbrisali sa geografske karte, i današnji protivnici Izraela traže njegovo potpuno uništenje. Za razliku od prethodnih ratova, koje su vodili, ipak, trezveniji političari, danas
je mogućnost pokretanja pregovora među sukobljenim stranama, postizanja kompromisa, svedena na minimum. Hamas i Hezbolah jasno su stavili do znanja da ne žele da prihvate taktiku ustupanja teritorija u zamenu za mir. Uz Zapadnu obalu, Gazu, Liban i Golan, traže sve teritorije nad kojima se vije plavo-bela izraelska zastava, od Galileje do Negeva – po cenu totalnog rata.
Miloš Kazimirović
-----------------------------------------------------------
LIBANSKA SVAKODNEVICA
Masovne grobnice
U južnolibanskom gradu Tiru, posao grobara preuzeli su vozači buldožera. Tačno šest stopa duboko, oko dva metra, zahvataju moćne kašike, kopaju kanale – masovne grobnice su poslednje odredište za žrtve vazdušnih napada.
"Preko stotinu raskomadanih tela položeno je u površno sklepane sanduke od sirovih dasaka", zabeležio je izveštač američkog "Los anđelos tajmsa" u reportaži o pogrebu bez procesije – tropske temperature nisu dozvoljavale zadržavanje pred poslednji oproštaj. A kako novinari svetskih medija izveštavaju, u 75 atara koji opasuju Tir polaganje u masovne grobnice jedini je način da se spreči izbijanje zaraza.
[objavljeno: 24.07.2006.]
