Izvor: Press, 20.Okt.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vera, ljubav, nada
VERA (verovanje), žensko ime koje kum često daje ženskom detetu, po želji roditelja. Kratko je, često se nosi kao privezak na lančiću. Imati veru u sebe (da nešto možemo), veru da ćemo uspeti u nečemu. Vera u Boga, vera da ćemo živeti bolje. Veroispovest.
Vera ima svoju težinu, bez vere gase se ideje, perspektive. Ovo sve bi se moglo shvatiti dublje kao duhovno. Prijateljski nam obično kažu „verujem u tebe, verujem da ćeš ti to moći", kada hoće neko da nam >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << da podršku. Srećni čovek Feliks, sin oca koji se takođe zove Feliks, sa slobodnim prevodom prezimena, drvo u bašti, Baumgartner, prvenstveno je verovao u sebe, da može da skoči sa visine od 39.000 km, da može da ostane živ.
Znao je da prkosi Zemljinoj gravitaciji, magnetnim silama, da treba da razbije zvučni zid telom... Kako li mu je bilo kada se sa ivice kapsule otisnuo u ponor? Ušao je u Ginisovu knjigu rekorda ovaj ljudski hazarderski podvig i mislim da će biti obeležen kao jedan od događaja godine. Žao mi je da niko od lekara ili bar njegovog tima nije prokomentarisao i dao dužu priču, kakva je to osoba, sem što je hrabar i što znamo da se kao dete peo uvek i težio visinama, bar u početku na najviše drvo.
Verovatno je tokom dugih priprema pratio arterijski pritisak, puls, fiziološke reakcije. Poznato je onima koji se bave letenjem u svemir, astronautima, ali šta se desilo kada je probio telom zvučni zid, kakva je bila preraspodela krvi i tečnosti, kako je radio mozak, kako je srce napumpano adrenalinom. Ovo je podvig i za nauku, posebno medicinsku, koja je izdržljivost ljudskog organizma, jer čovek nije ptica.
Ne verujem u proročanstva, kao biće smak sveta početkom decembra.
Srbija je geografski u Evropi, ali da li ćemo biti članica EU, treba verovati, ali teško. Sve se može kad se hoće, da iščistimo dosta stvari, da ne poželimo tuđe, da iskorenimo negativnosti, da shvatimo da smo mali, da poštujemo sve ono sto su drugi usvojili, da budemo jaki kao porodica, da bude više sloge, manje zavisti i više rada i ljubavi.
LJUBAV (voleti), kao imenica i kao povezanost dvoje koji dele i dobro i zlo. Ljubav koju nećemo braniti, ali nećemo njom ni ucenjivati. Emocija kojih smo se pomalo odrekli, sputani egzistencijalnim problemima, sve teže se ljudi u zajednici trpe, odlaze bez borbe za tu ljubav. Onda mi nikako ne ide u glavu, kada je bilo ljubavi, a onda se to pretvori u suprotnost i kada se ljudi poubijaju. Često u poslednje vreme.
Ne volimo kada nas neko zlonamerno kinji, kada nas neko ne razume, sputava, kada nas neko kritikuje bez pokrića. Ljubav je dati i primiti, voleti stare, siromašne, nemoćne, invalide, ljubav treba dati nesebično detetu, roditelju, voleti prijatelje, lepotu oko sebe, voleti svoju zemlju najviše na svetu i kad joj ne ide najbolje, kad joj ne proriču sjajnu budućnost. Da nema te vere u bolju budućnost, ne bi bilo nade, ni nadanja.
NADA (nadanje) kada se od nekog očekuje, u pozitivnom smislu, da će neko preživeti tešku nesreću, da će nekog izvući iz ruševina posle zemljotresa, da je neko preživeo posle pada aviona, nadao se i nesrećni pilot Savić da će se bezbedno prizemljiti i da neće nikog povrediti. Nada nas poslednja napušta - izgubiti nadanje, znači prepustiti se apatiji. Kada brod tone, nada kapetana je da će se putnici spasti.
Sveukupnost sva tri uzvišena imena i emotivnih stanja, udruženih sa snagom razuma, može nas izvući iz neverovanja, nenadanja i uspostavljanja ljubavi. Kada se budemo ponašali civilizovano, kada budemo razumeli šta se od nas traži, verovaćemo i nadati se boljoj budućnosti i ljubavi koju ne smemo izgubiti.
< Prethodna Sve kolumne
