Izvor: Deutsche Welle, 10.Feb.2016, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Veoma pouzdan“ sistem nemačke železnice?
Istraga o uzroku železničke nesreće u Bavarskoj u kojoj je poginulo 10, a povređeno više desetina ljudi i dalje traje. Stručnjak Uve Heft za DW pokušava da odgovori na pitanje da li je zakazala tehnika ili čovek?
Dojče vele: Još nije poznato kako je moglo da dođe do železničke nesreće. I dalje se ne zna da li je zakazao čovek ili tehnika. Bezbednosni sistem PZB 90, kojim je bila opremljena linija na kojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << se dogodila nesreća, u upotrebi je širom Nemačke. Kako on funkcioniše?
Uve Heft: Sistem za sprečavanje sudara, poznatiji kao PZB 90, veoma je pouzdan i relativno stari sistem koji se koristi u železnici. On funkcioniše na sledeći način: na železničkoj liniji, na primer na kritičnim, kao i na signalnim mestima i vagonima, postavljeni su elektromagneti koji kontrolišu brzinu kojom se voz kreće. Signalna mesta koja upozoravaju da bi voz trebalo zaustaviti, opremljena su specijalnim magnetima. Ukoliko voz pređe preko tog signalnog mesta, on se automatski zaustavlja. Pre tog signalnog mesta nalazi se još nekoliko tzv. predsignalnih mesta. Ako se voz približava signalnom mestu na kojem je obavezno njegovo zaustavljanje, mašinovođa takođe biva upozoren da prilagodi brzinu voza i da ga zaustavi. Ukoliko on to ne uradi, voz se automatski zaustavlja. I u tom slučaju specijalni magnet još jednom prati brzinu. Taj magnet nalazi se na 150 do 300 metara pre glavnog signalnog mesta. Ukoliko voz i dalje prelazi određenu brzinu, tada se automatski aktivira kočnica.
Uve Heft: Stopostotna bezbednost ne postoji
Kako je moguće da se dva voza sudare na istom koloseku?
Normalno da tako nešto ne bi smelo da se dogodi. Za bezbednost i normalan tok železničkog saobraćaja odgovoran je dispečer. On daje saglasnost da li voz sme da nastavi vožnju i brine se za to da se takve stvari ne dogode. Pri tom mu, naravno, pomaže tehnika. Ukoliko se javi tehnički problem, onda postoje različiti načini manuelnog uklanjanja grešaka pri čemu mora, i to ispravno, da deluje čovek. Zbog toga u ovom slučaju može samo da se nagađa o uzrocima nesreće. U nadležnosti Savezne železnice i komisije koja se bavi železničkim nesrećama je da razjasne ovu situaciju. Oni će izvršiti procenu različitih podataka kao što su telefonski razgovori između mašinovođe i dispečera i, naravno, informacije koje je zabeležila crna kutija. Inače, crna kutija beleži sve što je mašinovođa uradio.
Koja bi greška mogla da se dogodi zbog koje bi zakazao sistem?
Postoji mogućnost da je signal bio poremećen, ali i u tom slučaju mora da postoji mogućnost delovanja. Za to u centrali postoji uređaj pomoću kojeg može da se pošalje tzv. zamenski signal. U tom slučaju, mašinovođa zna da sme da nastavi vožnju.
Da li uopšte sme da se nastavi vožnja pored signala koji označava obavezno zaustavljanje?
Ne. Upravo zbog toga su oni tu. Zaustavljanje je obavezno. Međutim, ponekad postoje slučajevi da se signal poremeti. Dispečer tada, u dogovoru sa mašinovođom, odlučuju o nastavku vožnje. Tek nakon toga voz sme da prođe pored signala za obavezno zaustavljanje? U principu, postoje tehnike koje teoretski omogućavaju autonomnu vožnju (vožnju bez mašinovođe), ali s obzirom na veličinu železničke mreže u Nemačkoj i velike investicije, sigurno će proći još dosta vremena dok takvi sistemi postanu bezbedni za upotrebu.
U teškoj nesreći u Bavarskoj stradalo je 10, a povređeno više desetina ljudi
Navodi se da PZB 90 nije posebno siguran kada se radi o tehnici koja šalje signal. Da li postoji mogućnost da se taj sistem doradi?
U tom slučaju potrebna je zamena kompletnog sistema. Kod sistema PZB otklonjeni su mnogi nedostaci. Međutim, kao što sam već rekao, ako dođe do vanredne situacije i ako deluje ljudska ruka – a ljudi prave greške – onda, nažalost, dolazi do ovakvih nesreća. Stopostotna bezbednost, pa čak i kod automatskih sistema, kao što je ETCS, nikada neće postojati.
Prof. dr Uve Heft predaje marketing i inovacije na visokoj stručnoj školi u Brandenburgu. Osim toga, on je i izdavač stručnog internet-magazina www.privatbahn-magazin.de.
.jpg)
