Izvor: RTS, 24.Jan.2019, 13:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Venecuela – jedna država, dva predsednika
Dva predsednika, jedna država – tako danas izgleda Venecuela, nakon što se donedavno nepoznati lider opozicije Huan Gvaido proglasio za privremenog predsednika i direktno izazvao Nikolasa Madura, koji mu ne ustupa vlast.
Uspon Gvaida od, kako navodi AP, nepoznatog političara do samoproglašenog privremenog predsednika, kojeg podržavaju SAD, za samo tri nedelje, dogodio se meteorskom brzinom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Nekolicina građana Venecuele je čulo za "novo lice", 35-godišnjeg poslanika, kada je početkom januara imenovan za predsednika parlamenta, koji je pod kontrolom opozicije.
Takav potez izazvao je visokorizičan zastoj u odnosima sa predsednikom Nikolasom Madurom, kojeg i "kod kuće" i u inostranstvu sve češće optužuju da je diktator, konstatuje AP.
Umesto da se povuče, Gvaido je zapanjio Venecuelance kada se, pred svojim pristalicama u Karakasu, proglasio za privremenog predsednika, podstaknut masovnim antivladinim protestima.
Istog trenutka dobio je podršku američkog predsednika Donalda Trampa, Kanade i brojnih latinoameričkih država, kao i Organizacije američkih država.
Kao ključ Gvaidovog uspona do istaknute funkcije AP navodi tajming i podršku koju je dobio iza scene.
Ko je Gvaido?
Industrijski inženjer, koji je prvo političko iskustvo imao tokom pokreta studentskih protesta pre deset godina, izabran je za poslanika u skupštini Venecuele 2015. godine, a tokom prvog ovogodišnjeg zasedanja imenovan je za njenog predsednika.
Nakon što se juče proglasio za privremenog predsednika Venecuele, što su mnoge zemlje, sa SAD na čelu, podržale, usledio je ljutiti odgovor Madura, koji je prekinuo diplomatske odnose sa SAD i dao rok od 72 sata američkim diplomatama da napuste zemlju.
A kao arhitekta Gvaidovog uspona meteorskom brzinom navodi se Leopoldo Lopez, najpopularniji opozicioni lider u Venecueli, koji se nalazi u kućnom pritvoru i kojeg mnogi vladini protivnici smatraju političkim zatvorenikom.
Gvaido, inače član partije Narodna volja, godinama je bio lojalni sledbenik Lopeza, a pored njega je stajao i na konferenciji za novinare 2014. godine kada je aktivista objavio strategiju za organizovanje antivladinih nemira.
Kritičari pak smatraju da Gvaidu nedostaje politička vizija i ukazuju na njegov konfuzan prvi govor na mestu predsednika parlamenta, prepun retoričkih strela usmerenih ka "uzurpatoru" Maduru, ali bez konkretnih koraka o tome kako se izboriti sa nedaćima, dok drugi njegovu mladost i relativno neiskustvo vide kao novi dah života u slomljenu opoziciju.
Vojska na strani Madura
Uprkos tome što Gvaido sve više dobija podršku međunarodne zajednice, Madura podržava vojska.
On je na vlast došao 2013. godine, nakon smrti Uga Čavesa.
Kada je Čaves, tadašnji vojni oficir, bio 1992. godine u zatvoru, nakon što je predvodio neuspešni pokušaj vojnog puča, Maduro i njegova buduća supruga, Silija Flores, tada mlada advokatica, zalagali su se za njegovo oslobađanje, koje je usledilo 1994. godine, podseća Gardijan.
Maduro je pre dolaska na čelo zemlje bio potpredsednik države i ministar spoljnih poslova, a pre nego što je započeo političku karijeru, bio je vozač autobusa.
U maju prošle godine osvojio je drugi šestogodišnji predsednički mandat, ali su njegovi glavni protivnici tvrdili da je izborni proces bio praćen mnogobrojnim neregularnostima.
Kritičari ga optužuju da su se životni standard i socijalno stanje u Venecueli, po njegovom dolasku na vlast, drastično pogoršali, a da se sama zemlja suočila sa nedostatkom osnovnih životnih namirnica.
Zbog toga su protiv njega tokom 2014. godine otpočele masovne i nasilne demonstracije, koje i danas traju.
Koje zemlje podržavaju Gvaida, a koje Madura?
U međuvremenu je Evropska unija pozvala vlasti Venecuele da poštuju građanska prava, slobodu i bezbednost Huana Gvaida, ali ga nije priznala kao privremenog predsednika.
Narod Venecuele masovno je 23. januara pozvao na demokratiju i mogućnost da slobodno odredi svoju sudbinu. Ti glasovi ne mogu biti ignorisani, navedeno je u saopštenju evropskog bloka, preneo je Rojters.
Narod Venecuele ima pravo da mirno demonstrira, da slobodno izabere svoje lidere i odredi svoju budućnost, stoji u saopštenju EU.
Gvaida su kao privremenog predsednika priznali SAD, Kanada, Brazil, Argentina, Kolumbija, Paragvaj, Čile, Peru, Gvatemala, Kostarika, Albanija, fraljncuski predsednik i nemačka vlada.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je Nikolas Maduro za Moskvu legitimni predsednik Venecuele.
Na pitanje novinara da li će Moskva pružiti političko utočište Maduru ako to zatraži, Peskov je odgovorio: "Maduro je legitimni predsednik Venecuele i zato takvo pitanje smatramo neumesnim."
Kako je dodao, pokušaje opozicije da uzurpira vlast Moskva tretira kao kršenje međunarodnog prava, prenosi Tas.
Dodao je i da se Venecuela za sada nije obraćala Rusiji za pomoć.
Prema njegovim rečima, ne treba iznositi pretpostavke o tome kakav bi bio odgovor Moskve ako bi joj se Venecuela obratila.
Na pitanje da li je planiran telefonski razgovor Madura i ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je da će mediji biti obavešteni ako bude takvih planova.
Peskov kaže da Moskva pažljivo prati razvoj situacije u Venecueli i sa zabrinutošću gleda na izjave o mogućem mešanju trećih zemalja u unutrašnja pitanja Venecuele.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan pozvao je telefonom Nikolasa Madura i ponudio mu podršku.
.jpg)
