Izvor: Politika, 31.Avg.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliko cepanje Indije
Odluka vladajuće koalicije da dopusti stvaranje nove države Telangana povukla je zahteve za nezavisnošću još 20 raznih teritorija
Od našeg specijalnog izveštača
Nju Delhi – Majka Indija čeka 29. dete, ali tek će videti da li će okićena cvetnim girlandama nova država Telangana, koja na jugu zemlje nastaje podelom Andre Pradeša, doprineti razvoju ili ugroziti jedinstvo unije.
Vladajuća Kongresna stranka Sonje Gandi podržala je otcepljenje Telangane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << računajući na podršku onih koji tvrde da je to jedino rešenje za oblast koja je decenijama zaostajala u senci bogatijeg i uticajnijeg regiona Andra Pradeš.
Od sticanja nezavisnosti 1947. indijske vlade bile su veoma oprezne prema ovakvim zahtevima, pa je odluka o davanju nezavisnosti Telangani uzburkala zemlju i odmah produbila političke razlike. Telangana je odmah povukla nogu pa je Ministarstvo unutrašnjih poslova za kratko vreme primilo još 20 zahteva za nezavisnošću raznih teritorija. Regionalni separatisti zatražili su podele Maharaštre, Gudžarata, Karnatake, Tamil Nadua...
Po brdima Daržilinga, odakle potiče čuveni čaj koji generacijama očarava Britance, i etničke Gurke pokrenule su zahtev za otcepljenjem od Zapadnog Bengala blokirajući svaku privrednu aktivnost. Zahteva se čak i da velika, najmnogoljudnija država Utar Pradeš bude podeljena na četiri dela. Protesti u Asamu blokirali su gradove i saobraćajne veze pa su morale da budu upućene dodatne snage reda.
Da li se ispisuje scenario od koga se najviše strahuje u zemlji od 1,2 milijarde stanovnika, 22 ozvaničena i još stotina jezika, više od 2.000 etničkih grupa, desetina religija, oštre socijalne stratifikacije? Da li predstoji veliko cepanje unije sastavljene od 28 država i sedam teritorija?
Sukobi i slanje 1.500 vojnika u Andru Pradeš nagoveštavaju rast nasilja u regiji. Demonstranti na istoku tvrde da dele isti jezik sa onima na zapadu – telugu – i da nema razloga za podelu.
„Ima, mnoge su praktične koristi od nove države”, kaže Rama Rao, političar iz lokalne prosecesionističke stranke. „Prihodi pokupljeni unutar Telangane biće potrošeni u Talengani. Sada, nemamo puteve, nemamo čistu vodu.“
Ali, pozivajući se na eksplozivnu višedecenijsku kampanju za nezavisnost, kritičari tvrde da je nova država od trideset pet miliona ljudi nastala isključivo na političkoj „agitaciji”.
Mnogi lokalni političari, uključujući i pripadnike Kongresne stranke, podneli su ostavke u znak protesta. Sednice oba doma parlamenta u Delhiju se odlažu zbog žestokih polemika i demonstrativnog napuštanja rasprave.
Predviđeno je da Hajderabad, sa sedam miliona stanovnika četvrti najveći grad Indije, narednih deset godina bude zajednička prestonica. Ali, nekadašnje sedište prebogatog mogulskog nizama, kralja, a danas moderne industrije i firmi poput Gugla, Microsofta ili Dela, zahvaćen je oštrim političkim borbama čiji su se efekti brzo razlili čitavom Indijom.
Na jugu Andre Pradeša se ponovo otvara prostor za sektaške konflikte hindusa i muslimana. Ukazuje se i na opasnost oživljavanja aktivnosti levičarskih maoističkih gerilaca i islamskih militanata koji bi se okoristili prednostima novih granica. Iz države Džamu i Kašmir, koja je decenijama poligon sukoba hindusa i muslimana, već upozoravaju na „opasan trend” cepanja.
Zato kritičari optužuju arbitre sudbine zemlje iz Kongresne stranke, koji sede u Delhiju i poput Britanaca izvlače nove linije podela, da ne razumeju stvarnost na terenu upozoravajući da odluka o davanju nezavisnosti počiva na sebičnom stranačkom interesu pridobijanja glasova uoči opštih izbora 2014.
„Umesto da budu upravljana racionalnim principima, odluka o nezavisnosti Talengane još jednom je zasnovana na suženim predizbornim kalkulacijama”, piše kolumnista u „Hindustan tajmsu”.
Kada su u poslednjim danima britanskog radža – vladavine na hindiju– iscrtane unutrašnje granice države koja će uskoro biti nezavisna Indija, koristio se kriterijum jezika: narod koji većinski govori isti jezik okupljen je u jednu državu. Ali, jezik je jabuka razdora još od 1896. kada je počela agitacija za uklanjanje hinduističkih regija iz Bengala. Princip je ignorisao jezike i dijalekte manjina, pa su ubrzo po raznim krajevima zemlje mogli da se čuju zahtevi za regionalnim autonomijama ili zasebnim državama.
Lingvističku reorganizaciju podržao je 1920. i Mahatma Gandi, što je uzrokovalo da Kongresna stranka od tada podržava ovaj koncept. U vreme kada je Telangana spojena sa još jednim narodom koji govori jezik telugu, i uprkos lokalnom otporu ušla u sastav Andra Pradeša, političari, razni aktivisti i militanti počeli su da se sukobljavaju povodom mnogih nerešenih pitanja nasleđenih iz kolonijalnih vremena.
Početkom šezdesetih, u vreme kada je počela agitacija za nezavisnost Telangane, polovina Indije bila je podeljena jezičkim linijama, iako je dve decenije kasnije jezik izgubio dotadašnji značaj. Sada kao da se vraća na staro.
Narod Telangane pre svega ima ekonomske brige, posebno u pogledu raspodele vode. Dok su Andra i glavni grad Hajderabad napredovali, osećaj nepravde tinjao je ili se raspaljivao decenijama. Artikulisale su ga lokalne partije.
Na terenu se decenijama malo šta menjalo, dok na scenu nedavno nisu izbile političke kalkulacije Kongresne stranke koja se zabrinula da bi mogla da na izborima 2014. ostane bez dragocenog doprinosa od 35 poslanika koje Andra Pradeš daje parlamentu unije. Tvrdeći da se vodi lingvističkim razlikama unutar Andra Pradeša, Kongresna stranka je odlučila da osigura glasove barem u delu države i ponudila nezavisnost Telangane, koja će se za koji mesec pridružiti podužoj listi država nastalih unutrašnjim reorganizacijama Indije od sticanja nezavisnosti.
Neki Indusi koje srećem pitaju se da li je ovo najava povratka vremena u kojima je Indija bila izdeljena između 565 prinčevskih državica. Drugi smatraju da je strah preuveličan i da, štaviše, može da smanji politički uticaj lokalnih lidera i ojača poziciju stranaka sveindijske orijentacije.
„Ne treba se previše uznemiravati. U vreme britanskog Radža govorilo se da je sve okej dok je deset odsto Indije u nekoj pobuni. Malo šta se tu promenilo. Navikli smo se”, kaže mi Sandžip Dikšit, urednik dnevnika „Hindu”.
Jedna od temeljnih vrednosti indijskog društva je da je centralnoj vlasti u Delhiju uskraćena upotreba bilo kakve sile. To podrazumeva kompromise. Kako stvari sada stoje, vladajuća koalicija prihvata rizik, potvrđujući da posao unutrašnjeg prekrajanja, spajanja, odvajanja i mešanja identiteta raznih naroda ni izdaleka nije okončan.
Česte promene mape nisu slučajne. Izgradnja nacije je dug i delikatan posao, ali je jasno da je Kongresna partija, tragajući za trećim mandatom na vlasti i trenutnim političkim koristima, postigla da zli duh izađe iz boce – sa veoma neizvesnim posledicama.
Boško Jakšić
objavljeno: 31.08.2013.
