Izvor: Politika, 19.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliko bekstvo iz Libana
Izraelski izvori nagoveštavaju da im je potrebno još nekoliko nedelja za okončanje akcije protiv Hezbolaha
Od našeg stalnog dopisnika
Kairo, 18. jula – Izraelski avioni su protekle noći pogodili stotinu ciljeva u Libanu, što je broj žrtava u toj zemlji podiglo na 226. Rakete Hezbolaha pale su na 15 mesta i gradova u Izraelu. Niko nije stradao, ali je pet osoba povređeno kada je jedna raketa pogodila sinagogu. Iako su libanski izvori potvrdili da su Izraelci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gađali vojne ciljeve – među poginulima ima 11 libanskih vojnika – civili su i u ovom ratu najčešće žrtve.
Oko sto hiljada domaćih izbeglica pokušava da nađu zaklon ili napuste zemlju, dok stranci, u organizaciji svojih ambasada, masovno beže iz Libana. Ali to nije lako. Putevi su uništeni, aerodromi onesposobljeni, bejrutska luka je bombardovana.
Preti humatitarna katastrofa
Nadležna agencija UN upozorila je da Libanu preti humanitarna katastrofa i apelovala na Izrael da ne uništava putnu infrastrukturu, jer to sprečava humanitarne agencije da pomognu ljudima u nevolji. Od početka bombardovanja Libana, pre sedam dana, kada su militantni hezbolasi oteli dvojicu izraelskih vojnika, na hiljade Libanaca i stranaca napustilo je ovu arapsku zemlju.
Blizu 25.000 Amerikanaca danas (utorak) treba da napusti Liban komercijalnim brodom "Orijent kvin", u pratnji američkih razarača. Ispostavilo se da su trenutno helikopteri najefikasnije sredstvo za prevoz usplahirenih stranaca koji su se našli u Libanu. Kipar je najčešća destinacija.
Najteže je, ipak, onima koji nemaju kud, a to su siromašni Libanci, najčešće iz južnih predgrađa Bejruta koja su već danima pod baražnom vatrom. Hezbolah u ovim predgrađima ima uporišta i mnogi tamošnji žitelji podržavaju ovu militantnu organizaciju. Izrael je stoga iz vazduha bacao letke upozorenja stanovnicima da se evakuišu. Cilj vojnih operacija jeste, kako tvrdi izraelski premijer Ehud Olmert, uništavanje vojne strukture Hezbolaha.
U Kairo rođacima i prijateljima stižu očajni SMS-ovi, čuju se razne priče o običnim ljudima i sudbinama. Jedna je o 31-godišnjem Abu Muhamedu. Sa ženom, šestoro dece i kanarincem on vreme provodi u parku. Na ćebadima, sa nekoliko šolja kafe i lekovima, oni sada spavaju pod vedrim nebom zajedno sa još stotinu drugih porodica. "Nadamo se da je to samo privremeno", kaže Muhamed. Sirene, prašina, buka, eksplozije odjekuju gradom. "Deca su plakala i vrištala i ja sam želeo da ih sklonim otuda. Sada sam u redu", govori Muhamed sedeći na ćilimu u parku, usred Bejruta.
U selima u južnom Libanu, bliže izraelskoj granici, život je još teži. Stanovnici sela Ansar se žale da su izolovani, da ne mogu da se sklone nikuda. "Putevi su opasni, mnogi su izgubili živote u vozilima. Ljudi su preplašeni da krenu na put, ali strahuju i da ostanu ovde", kaže Basam Šamun, koji se oseća kao zarobljenik sela, zajedno sa ženom i troje dece.
Broj žrtava u ovom ratu mnogo je veći u Libanu, ali su ljudske patnje iste i sa druge strane granice, u Izraelu. Predugo traju ratovi koje Izrael vodi. Sa prekidima, praktično od svog nastanka, 1948. godine. Stanovnici Izraela su umorni od ratova, ali spremni da istraju, kako kažu, da bi konačno živeli u miru. "Nemojte da zaboravite na našu kidnapovanu decu", apeluju roditelji trojice otetih vojnika, Gilada Šalita, koji je u rukama Hamasa, negde u Gazi, od 25. juna i Ehuda Goldvasera i Elada Regeva, koje drže hezbolasi u Libanu. "Stvari su se pomerile u drugom pravcu, prema ratu. Ginu civili, ubijaju se vojnici, mi ne želimo da svet zaboravi na nas", kaže otac Gilada Šalita.
Čeka se diplomatija
Roditelji kidnapovanih vojnika sastali su se sa roditeljima drugih izraelskih vojnika koji su prošli sličnu sudbinu, kako bi im pomogli da prebrode tešku traumu i neizvesnost oko oslobađanja njihove dece.
Možda ima nade. Naime, na diplomatskom planu postoje nagoveštaji da bi Izrael mogao da se odrekne nekih od postavljenih zahteva, u zamenu za prestanak bombardovanja Libana. Izraelski premijer Olmert je izjavio u utorak da dvojica otetih vojnika moraju biti pušteni na slobodu, te da Hezbolah mora da se povuče sa izraelske granice, nešto dublje u libansku teritoriju. Jedan bliski saradnik Olmerta je nagovestio kompromis kada je reč o zahtevu za razoružavanje Hezbolaha.
To potvrđuje i izjava izraelskog ministra za unutrašnju bezbednost Avija Dihtera, da bi Izrael mogao da razmisli o zameni libanskih zatvorenika za dvojicu otetih Izraelaca, ali tek nakon okončanja vojne operacije.
Da bi vojne operacije još mogle da potraju nagoveštava i današnja izjava šefa generalštaba izraelske vojske, generala Moše Kaplinskog. On kaže da će ofanziva protiv Hezbolaha biti okončana "za nekoliko sedmica". U međuvremenu je izraelski ministar vojske Amir Perec pozvao tri bataljona rezervista da zamene trupe koje se trenutno nalaze na Zapadnoj obali. One bi odatle bile premeštene na sever da pomognu u borbi protiv Hezbolaha.
Lea Vasiljević
[objavljeno: 19.07.2006.]
