Izvor: B92, 30.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki odziv na izborima u Iraku
Bagdad -- Vest broj jedan u svetu su opšti izbori u Iraku, prvi nakon svrgavanja Sadama Huseina.
Iračani su birali 275 poslanika parlamenta, odbornike u 18 pokrajinskih skupština i autonomnom parlamentu kurdske zajednice na severu zemlje. Sva birališta zatvorenau su u 17 časova po lokalnom vremenu. Međutim, iako su izbori protekli uz jako vojno obezbeđenje, ekstremisti su izveli nekoliko napada u kojima je stradalo više od 30 osoba.
Zvaničnih podataka o izlaznosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za sada nema, iako je Iračka izborna komisija ranije saopštila da je izlaznost birača oko 72 odsto. Komisija je ipak, u zvaničnom obraćanju po zatvaranju birališta, saopštila da se radilo samo o proceni, a da bi pravi odziv mogao biti i niži.
Portparol komisije Farid Ajar, rekao je da se pretpostavlja da je na birališta izašlo do osam miliona upisanih birača, odnosno nešto preko 60 odsto, a da će procenti biti saopšteni tek nakon prebrojavanja glasova. Agencije navode da bi to moglo biti tek za desetak dana.
U senci napada
Ipak, teroristi okupljeni oko Al Zarkavija izgubili su političku bitku u Iraku, ocenjuju agencije. Iako su ekstremisti pretili građanima da ne izlaze na birališta, jer će u suprotnom uslediti masakr, veliki broj Iračana je iskoristio pravo glasa.
Predstavnici izborne komisije ranije su saopštili da je odziv u mnogim, pretežno šiitskim, oblastima i preko 90 odsto. Međutim, u regionima pretežno naseljenim sunitima, izlaznost je znatno manja, a neka biračka mesta bila su poluprazna.
Ipak, teroristi su uspeli do podne da izvedu nekoliko napada. U tim napadima poginulo je više od 30 ljudi. Lazar Antonić koji se u Bagdadu nalazi već godinu dana za B92 prenosi kako je izgledao današnji istorijski dan za Iračane. On kaže da je utisak dana, svakako, izlaznost birača, uprkos pretnjama ekstremista:
"Svi zvanični i nezvanični izvori potvrđuju da je na svim biračkim mestima bilo dugačkih redova. Incidenata ipak ima, pogotovo u istočnom i zapadnom Bagdadu i Kirkuku, a napadi na izborna mesta uglavnom se vrše minobacačkom vatrom i raketnim minobacačima, ali i bombašima samoubicma. Ipak, utisak je da je prelazna iračka vlada kvalitetno organizovala obezbeđenje izbornih centara, do kojih se može doći samo pešice, zbog straha od bombaša smoubica. O uspehu izbora najbolje govori i to da je jedan od vođa ekstremističkih grupa rekao da je, uprkos nastojanjima te grupe, veliki broj građana u Mosulu, ipak izašao na izbore. Istraživanja koja su rađena pred izbore, pokazuju da Iračani veruju da neizlaskom na izbore sami sebi uskraćuju prava, koja kao građani imaju."
"Ulice oprane krvlju"
Snimatelj britanske TV stanice Skaj Njuz, Veljko Đurović, koji se nalazi u Bagdadu, za B92 priča da su pred izbore ulice opustele zbog pretnji ekstremističkih grupa da će "krvlju prati ulice". "Ulice su bile opustele zbog vrlo ubedljivih pretnji ekstremnih islamskih grupa da će sprečiti održavanje izbora. Oni su pre dva dana rasturali letke sa upozorenjem da će oprati ulice krvlju onih koji izađu na izbore. Ovo će se najviše odraziti na sunitsku populaciju, koja će u najmanjem broju da se odazove izborima, tim pre što poslednjih dana je intenzivirana aktivnost islamskih grupa. Zbog toga organizatori očekuju da će šiitska populacija i Kurdi izaći na izbore u većem broju".
Jedan od direktora slovenačkog instituta IFIMES za balkanske i bliskoistočne studije, Baktijar Aljaf, nedavno je bio u Iraku. On procenjuje da veliki broj Iračana, posebno arapski suniti, neće izaći na izbore, a da će na glasanje ići Kurdi i šiiti, kojima izbori i odgovaraju. "Što se tiče SAD, ma kakav rezultat bio, oni od danas već razmišljaju o izlasku iz Iraka", kaže Aljaf.
"Amerika neće biti poražena, jer ona je velesila, ali izlaz iz Iraka je nužan, jer SAD ne mogu izdržati više takve gubitke, ne može izdržati dnevno trošenje do 300 milijardi dolara, a da ne kontroliše ništa. Vojska kontroliše samo zračni prostor, vojne baze i državne institucije. Amerikanci razmišljaju o odlasku iz Iraka, ovo nije Vijetnam, jer smo u XXI veku i ima razlike", ocenjuje Aljaf.
