Izvor: Politika, 10.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki odliv mozgova
Od otvaranja Kine prema svetu preko milion i po mladih Kineza studiralo na Zapadu, a kući se dosad vratilo samo 275.000
Od 1978, kad je Kina počela da se otvara prema svetu, oko milion i 600 hiljada mladih Kineza otišlo je u inostranstvo na studije, ali se samo 275.000 njih dosad vratilo kući, uprkos mogućnostima da nađu bolji posao i imaju bolje radne uslove od stručnjaka obrazovanih na kineskim univerzitetima.
Ovo je nalaz iz nedavno objavljenog izveštaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o mladim talentima Kineske akademije društvenih nauka. Ako se ima u vidu činjenica da sada na stranim, mahom zapadnim, univerzitetima studira 134.000 Kineza i da se dosadašnji trend – da 70 odsto onih koji svake godine diplomiraju ostane u inostranstvu – ne menja, Kina je suočena sa masovnim, u svetu najvećim, odlivom mozgova, iako ima ogromne potrebe za vrhunskim stručnjacima.
Razloge za ovako veliki odliv mozgova istraživači vide, pre svega, u većim zaradama stručnjaka, boljim radnim uslovima i višem ličnom i društvenom standardu u razvijenom svetu nego u Kini. Zato stručnjaci ostaju dugo u inostranstvu ili čak postaju strani državljani. Među hendikepima u Kini pominju se loše upravljanje u preduzećima i institucijama, neizgrađen sistem regrutovanja talenata i bržeg napredovanja sposobnijih, korupcija, nepotizam, manje plate, slabiji stambeni uslovi, čak i obaveza bračnih parova da imaju samo po jedno dete.
Zanimljivo je da se među prednostima razvijenih ne pominju i veće lične i stvaralačke slobode – što bi, po rasprostranjenom verovanju, bila glavna privlačnost Zapada za studente iz zatvorenijih društveno-političkih sistema. Ali se pominje praksa Zapada da se, najčešće visokim stipendijama i ponudama unosnih nameštenja posle studija, privlače mladi talenti iz celog sveta, pa i iz Kine, za rad u zapadnim firmama i ustanovama.
Jagma za najboljima
Jang Sjaođing, jedan od autora studije, tvrdi da su najbolji kineski studenti u inostranstvu, kojima se nude dobre stipendije i karijere u visokom društvu posle studija, "postali glavni zgoditak u globalnoj jagmi za talentima". Po njemu, "većina razvijenih zemalja, iako strogo kontroliše priliv strane radne snage da bi zaštitila interese svojih radnika, ne štedi istovremeno napore da privuče vrhunske talente iz celog sveta".
Od dvadesetak zemalja u kojima studiraju mladi Kinezi, najprivlačnije su: SAD, Australija, Velika Britanija, Kanada i Južna Koreja.
Amerika ima prvorazredne univerzitete, visok studentski standard i bogate ponude stipendistima za kasnije zaposlenje. Za razliku od ranije prakse, od 2005. godine liberalizovala je vizni režim za strane studente i ublažila imigracionu politiku prema njima. U Americi je jaka kineska dijaspora. Mnogi studenti koji su iz Kine otišli u posetu rođacima, pa potom, uz njihovu pomoć, studirali, našli su posao u Americi.
Australija se ove godine popela sa četvrtog na drugo mesto. Kao zemlja Komonvelta, nasledila je najbolje britanske obrazovne metode, a spada među razvijene zemlje koje sa Kinom imaju veoma dobre odnose. Ona je otvorena za studente iz Kine. Nudi im dobre stipendije, a posle studija dobro plaćene poslove, pa i useljenje.
Velika Britanija je najprivlačnija evropska zemlja – zbog vrhunskog obrazovnog sistema, svetskog jezika i viznih olakšica, ali i zbog relativno lakog dobijanja radne dvogodišnje dozvole. Zato u Britaniji sada ima oko 60.000 kineskih studenata. U Kanadi su studije jevtinije nego u Americi, a univerziteti su slični američkim. Zemlja ima liberalan vizni režim i privlačnu imigracionu politiku. U Aziji je Južna Koreja, zbog jevtinijih studija, pretekla susedni Japan.
U Evropi je, druga po privlačnosti, Francuska, posebno za studente umetnosti, dok je Nemačka, iako izuzetno cenjena zbog svog obrazovnog sistema, postala vrlo skupa za strane siromašne studente. Raste, međutim, zanimanje za studije u Italiji, Španiji i Austriji, ali – zbog relativno niskih školarina – i u Rusiji, Ukrajini i Irskoj.
Bez političkih prekora
Studija ne daje podatke o tome koliko je studenata otišlo iz Kine u inostranstvo sa stipendijama kineske vlade. Otuda je teško ustanoviti i koliko njih ima patriotsku obavezu da kod kuće oduži državi ono što je ona uložila u njihovo školovanje.
Nema, međutim, ni političkih, a još manje ideoloških, prekora onima koji se ne vraćaju. Studenti nisu neprijateljska politička emigracija, jer to nisu ni milioni ljudi drugih profesija "na privremenom radu" u inostranstvu. Na pojavu se gleda kao na odraz ekonomske globalizacije, odnosno kao na proces u kojem niko ne može da bude izuzet, ako je otvoren prema svetu, pa ni Kina. "Kao odraz ekonomske globalizacije, prekomerni odliv mozgova neminovno ugrožava bezbednost ljudskih resursa i, sledstveno tome, nacionalnu ekonomsku i socijalnu bezbednost svake zemlje", kaže se u studiji. Kinu najviše pogađa slab povratak onih talentovanih mladih ljudi koji se, posle završenih studija u inostranstvu, bave naukom, istraživanjima i pronalazaštvom, jer su te oblasti najbitnije za dalji privredni i društveni uspon zemlje.
Za utehu, Kina postaje privlačna za mnoge strane stručnjake, a ima i gotovo neiscrpan intelektualni potencijal: ovog leta će prijemne ispite na kineskim univerzitetima polagati deset miliona mladića i devojaka. Neće i ne mogu svi u inostranstvo.
Naravno, i rad povratnika čije zasluge mogu biti od posebnog značaja za napredak zemlje mora se ubuduće bolje vrednovati. To je jedna od najvažnijih preporuka za postupno poboljšanje sadašnje situacije.
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 10.06.2007.]
