Izvor: B92, 11.Okt.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki gradovi i zaštita prirode
Barselona -- Veliki gradovi sveta morali bi da učine više za zaštitu životinjskog i biljnog sveta, kaže vodeći stručnjak UN za biološku raznolikost.
"Borba za život na zemlji biće dobijena ili izgubljena u velikim gradovima", kaže Ahmed Djoghlaf, izvršni sekretar Konvevcije UN za biološku raznolikost, a preneo je Rojters.
Veliki gradovi pokrivaju samo dva odsto zemljišta na planeti, ali u potrošnji prirodnih bogatstava imaju udeo od 75 odsto. Stanovnici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ovih gradova svojom rastućom tražnjom za vodom i hranom utiču na život i prirodu daleko izvan njihovih granica.
Prema statističkim podacima UN, danas polovina svetske populacije živi u urbanim područjima, a do 2050. dve trećine svetskog stanovništva moglo bi da živi u gradovima.
Djoghlaf upozorava da će do sredine ovog veka još 150 gradova dostići veličinu današnjeg Njujorka.
Budući da je dalje širenje velikih gradova danas, pre svega, karakteristično za zemlje u razvoju, u kojima postoji i najveća biološka raznovrsnost, važno je obezbediti da urbani rast ne ide na štetu te raznolikosti, naglašava Djoghlaf.
"Gradovi nisu nekompatibilni sa prirodnim okruženjem" tvrdi ovaj zvaničnik UN na tekućem kongresu Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), koji se od 4. do 15. oktobra održava u Barseloni.
Djoghlaf je apelovao da se više svetskih gradova uključe u ostvarivanje plana, kreiranog prošle godine u Brazilu, kada su se 34 gradonačelnika sporazumela da štite biološku raznolikost, povećavajući površine pod parkovima, sadnjom drveća, korišćenjem obnovljivih goriva i unapređenjem reciklaže otpada.
To će ove gradove učiniti boljim mestom kako za ljude, tako i za biljke i životinje, tvrdi Djoghlaf.
Akcija pošumljavanja u japanskoj Nagoji je, na primer, omogućila da se najviše dnevne temperature u tom gradu snize do četiri stepena Celzijusa.
Gradovi nisu samo "kamenje". Paradoksalno je da mnoge životinje i biljke veoma lepo napreduju u njima. U Minhenu, na primer, ima više ptica nego u okolnim ruralnim oblastima, zato što je intenzivna poljoprivreda naterala ove životinje da sklonište potraže u gradu.
U nekim urbanim regionima Francuske beleži se postojanje divljih veprova, dok lisice opstaju u Londonu.
"Ideja je da se angažuju ljudi", objašnjava Djoghlaf, naglašavajući da sama birokratija neće spasti život na Zemlji. On naročito upozorava na tendenciju ljudi da rasipnički troše - više nego što kapaciteti planete mogu da podnesu.
