Izvor: Politika, 06.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki dolar u malim Antilima
Zelena transverzala za zaradu vodi od Venecuele na rajske Karibe, gde na snagu stupa magija domaće kreditne kartice
Dok svuda na svetu nezadrživo pada, novčanica „propadajuće imperije” uzleće u naftonosnoj Venecueli iako Ugo Čaves odavno predviđa njen definitivni krah. Po zvaničnom kursu dolar vredi 2,15 bolivara, ali da bi se u Venecueli kupio mora se za njega izdvojiti dvostruko više 4,6 bolivara. Nije to jedina ironija u zemlji čiji je vođa proglasio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ubrzanje puta u revolucionarni socijalizam, i gde se, kako je i sam zamerio, američki viski toči na svakom ćošku, dok se po mleko putuje u susednu Kolumbiju. Srećom, dovitljivi Venecuelanci pronalaze lek za svaku, pa i ovu revolucionarnu boljku.
Zelena transverzala vodi do susednih Holandskih Antila, gde po razrađenoj šemi, putnici mogu da ostvare ono što je proklamovano kao zvanični kurs u njihovoj domovini. U glavnom gradu ostrva Kirasao, Vilemstadu, u pešačkoj ulici Kolumbuštrat, nalazi se hotel „San Marko”. U lobiju punom dima, „turisti iz Venecuele” su najbrojniji. Nisu, kao što to čine bledoliki Holanđani, došli da se ogreju na karipskom pesku i izbrčkaju u plavim talasima jer u moru, plažama, koktelima, i muzici ne oskudeva ni njihova Venecuela. Sa kreditnom karticom izdanom u Venecueli, oni po zvaničnom kursu podižu dolare, koji u njihovoj zemlji vrede dvostruko više.
Račun i dijalektika
Biznis na Kirasaou cveta kao nikada do sada. Od kada je zbog nesigurnosti oko Čavesovog referenduma (prošle godine u decembru) za ubrzavanje socijalizma crni kurs dolara dodatno skočio, Venecuelanci su postali najčešći gosti Holandskih Antila.
U toj šemi sa plastičnom karticom učestvuju trgovci Holandskih Antila, činovnici bolivarske Venecuele, „turisti sa karticama venecuelanske banke” i posrednici. U nastojanju da spreči odliv deviza, Karakas je uveo godišnji limit od pet hiljada dolara, koliko svaki posednik domaće kartice može da potroši u inostranstvu. To je 10.750 bolivara po zvaničnom kursu ili dvadeset dve hiljade petstotina bolivara po uličnoj vrednosti. Jaz se lako premošćuje u Kirasaou. Na glavnoj ulici, nazvanoj po moreplovcu koji je otkrio Ameriku, mnogo je trgovaca koji znaju za venecuelansku šemu. Oni će turisti iz susedstva na njegovu karticu isplatiti četiri hiljade dolara. Venecuelansku banku će dužiti na pet hiljada. Preostalu hiljadarku dele posrednik i trgovac. Kad se vrati u svoju zemlju sa četiri hiljade dolara, putnik uplaćuje deset hiljada sedamsto pedeset bolivara u banku, da podmiri svoj dug od pet hiljada dolara. Od one četiri hiljade dolara ostaje mu još više od hiljadarke u čvrstoj valuti. Ukoliko ih neko pita gde su bili i šta su radili na karipskom rajskom ostrvu, oni u džepu imaju spremnu priznanicu, na neki skup kompjuter ili kockanjeu lokalnom kazinu. I ovo je neka vrsta kockanja: za opstanak i profit onih koji ne bi da postanu slamka u vihoru revolucionarnih promena.
Za crne dane ili crni kurs
Šta će čovek uraditi sa svojim profitom stečenim u turizmu na rajskom ostrvu, to zavisi od preduzimačkog talenta svakog ponaosob. Neko dolare čuva u slamarici kao zaštitu za crne dane koji se u Latinskoj Americi uvek sa strahom iščekuju. Drugi su rešili da novac izvrte. Dolare prodaju po ceni crnog, a nabavljaju ih ponovo po „karipskom” kursu. Najbolje prolaze posrednici. Oni koji zahvaljujući dokumentima imaju boravište i na Antilima i na kontinentu. Jedan od njih priznao je stranom novinaru da je samo u decembru od biznisa sa karticama ostvario profit od 300.000 dolara.
Turistički biro na Kirasaou takođe beleži rekordnu popunu kapaciteta. Poseta iz Venecuele utrostručena je u 2007. Dodatni čarteri iz manjih gradova uvek su prepuni. Karte su rasprodate mesecima unapred. Kad putnici iz Venecuele stignu na aerodrom, oko njih se sjate gomile posrednika koji ih vuku na svoju stranu kod svog trgovca. Ponuda je tolika da je posrednička ugradnja sa 20 pala na 15 odsto. Cena barela nafte preskočila je granicu snova od sto dolara, Venecuela izvozi najveći deo svoga blaga u SAD. No, i pored obilja zelembaća, on u zemlji natopljenoj naftom ima veću vrednost nego bilo gde drugde u svetu. Uprkos prognozama da je američka imperija pred propadanjem. U to ime na Kirasaou se ispijaju tropski kokteli – i plaćaju se"dolarima.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 07/04/2008]
