Izvor: Politika, 11.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika, a jalova potera
Ni najmoćnije službe, ni najmoćnija tehnika već dve godine nisu pribavile nijedan podatak koji bi ih približio hvatanju "najtraženijeg teroriste" Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 10. septembra – "Da li me je neko tražio", pita Osama bin Laden ženu po povratku iz šetnje kući. Ovaj stari vic prepričava se i sada kao ilustracija za najveći američki tragački neuspeh. Jer, vođa Al-kaide je i dalje van domašaja agenata supersile iako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je za njim organizovana najveća potera u istoriji SAD, a verovatno i sveta.
Ni najmoćnije obaveštajne službe, ni najsavremenija detektorska tehnika već dve godine nisu pribavile nijedan podatak koji bi gonioce približio hvatanju "najtraženijeg teroriste" i američkog "državnog neprijatelja broj jedan", prenosi danas "Vašington post" svedočenja nadležnih. Nisu pomogle ni raspisana nagrada od 25 miliona dolara, ni saradnja sa savezničkim vlastima u Kabulu i Islamabadu, niti ispitivanje njegovih uhapšenih saradnika širom sveta.
Poslednju priliku da se domognu Bin Ladena Amerikanci su imali i propustili, kako se službeno navodi, u julu 2003. "Zakasnili smo za samo pola sata", kaže general Džon Vajns, ondašnji komandant trupa SAD u Avganistanu.
Kašnjenje je, zapravo, mnogo duže. Odmah posle terorističkih udara otetim putničkim avionima, pre pet godina, na Njujork i Vašington, predsednik Džordž Buš je obećao da će Bin Laden uskoro dolijati "živ ili mrtav". Hroničari podsećaju da je za vođom Al-kaide potragu počela još administracija Bila Klintona 1998. posle atentata na ambasade SAD u Keniji i Tanzaniji i da je propustila "čak tri šanse da ga uhvati".
Nije isključeno da je Bin Laden, kao svojevremeni američki saveznik u borbi protiv sovjetskih trupa u Avganistanu, dobro izučio metode sadašnjih progonitelja. Ali, ovdašnji poznavaoci ističu niz drugih faktora koji su doprineli njegovoj neuhvatljivosti: 1. nemoć CIA da ubaci "krtice" u redove Al-kaide; 2. nespremnost Pakistanaca (pretpostavlja se da se skriva u njihovoj pograničnoj zoni sa Avganistanom) da ga otkriju; 3. obnovljene akcije Al-kaide i talibana u Avganistanu; 4. dezorganizacija u službama SAD; 5. prezauzetost Amerikanaca iskušenjima u Iraku; i 6. nepristupačni tereni.
Hvatanje Bin Ladena prestalo je da bude američki strateški prioritet samo nekoliko meseci posle invazije kojom je svrgnuta talibanska vlast u Avganistanu, kaže ondašnji ekspert Saveta za nacionalnu bezbednost Flint Leveret. Da tada mnogi kadrovi nisu preusmereni ka Iraku, dosad bi Bin Laden već bio uhapšen ili likvidiran, tvrdi Leveret.
Potraga je ponovo pojačana pre tri meseca, po naređenju šefa Bele kuće. Angažovan je tim tajne Komande za zajedničke specijalne operacije, predvođen generalom Stenlijem Mekristalom. Njemu se u zasluge pripisuje nedavna likvidacija jednog od Al-kaidinih vođa Abu Musaba al Zarkavija. Pretpostavlja se da će uspeti da prevlada i kontraproduktivnu konkurentnost Pentagona i CIA. Od Bin Ladena, međutim, ni traga, iako ima njegovog glasa – za poslednjih pet godina javnosti su razaslane 23 njegove poruke na video ili audio-kasetama. Zajedno sa zamenikom Ajmanom al Zavahirijem, još je najtraženiji na listi CIA, gde su označeni kao "ciljevi visoke vrednosti broj 1 i 2".
Iako se još "ne zna gde se tačno krije Bin Laden", tragači tvrde da znaju kako im izmiče. Čuvaju ga, kažu, tri prstena njegovih bezbednjaka. Često su preobučeni u žene da zavaraju posmatrače iz špijunskih letelica. Otežavajuća je okolnost što ne koristi ni elektronsku poštu, ni mobilni telefon, žale se gonitelji koji su tako sprečeni da koriste tehnološku prednost "presretanjem" telekomunikacija.
"Kao da je u zemlju propao", dodaju tragači. Ako i jeste nije u grobu, kažu pakistanski istražitelji i tvrde da je Bil Laden živ i aktivan.
U međuvremenu se pokazalo, navodi "Post", da islamski ekstremisti žestoko dejstvuju i bez kontakta s Bin Ladenom. Njegov uticaj na raznovrsnu gerilu je opao, smatraju pojedini američki stručnjaci, ali se svi slažu da bi njegovo hapšenje bilo "veliki plus" za američke snage. Zasad im na tom zadatku ostaje – veliki minus.
M. Pantelić
M. Pantelić
[objavljeno: 11.09.2006.]
.jpg)
