Izvor: Politika, 12.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velesile u klinču
Čurkin potvrdio da su neke rezlike između zapadne i ruske rezolucije "nepomirljive" Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 11. maja – Amerika i njeni veliki evropski saveznici danas, kako se najavljuje, puštaju u zvanični opticaj nacrt rezolucije kojim bi se omogućila nezavisnost te oblasti, dok Rusija, uz mogućnu podršku Kine, predlaže suprotno – nastavak pregovora između Beograda i Prištine da bi se postiglo rešenje prihvatljivo za obe strane i u skladu s principima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Povelje UN.
Da bi se bilo koji od ta dva predloga usvojio, potrebno je da dobije podršku bar devet od 15 članica Saveta bezbednosti UN. Američki ambasador Zalmaj Halilzad sinoć je nagovestio da zapadni pristup "ima većinsku podršku" i da će biti izglasan, ukoliko Moskva ne stavi veto. Ruski ambasador Vitalij Čurkin nije odbacio mogućnost upotrebe veta, ali je glavninu svojih javnih nastupa posvetio neophodnosti da se do rešenja za Kosmet dođe – dogovorom neposredno zainteresovanih lokalnih snaga, uz "izbalansirano posredovanje međunarodne zajednice".
Više scenarija
Ukratko: sudbina Kosmeta, danas više nego ikad u poslednjoj deceniji, zavisi od ishoda duela između dve velike sile, SAD i Rusije, čiji se odnosi u poslednje vreme pogoršavaju, uprkos "ličnim sklonostima" predsednika Džordža Buša i Vladimira Putina. Diplomatski izvori ukazuju da se sada na tom planu "razigrava" više scenarija.
Po prvom, konsultacije između podnosilaca dva suprotstavljena nacrta potrajaće, uz međusobne ustupke, s nadom da je mogućno pronaći oblik zajedničkog nastupa. Po drugom, saglasnosti neće biti i Amerikanci će staviti na izjašnjavanje svoj predlog – zvani "francuski", po sastavljačima teksta. Po trećem, pred Savetom bi se istovremeno mogao naći i nacrt Rusije, mada je istovremeno nuđenje dva predloga "vrlo retka" pojava u tom telu. Po četvrtom scenariju – donela bi se rezolucija koja bi samo predvidela prenos nadležnosti na Kosmetu, sa UN na EU, ali ni to neće biti jednostavno s obzirom da Rusi zahtevaju dalju primenu važeće Rezolucije 1244 dok druga strana smatra da bi novom rezolucijom trebalo poništiti sve prethodne rezolucije Saveta o tom pitanju. U petoj varijanti, ne bi uopšte bilo nove rezolucije, zbog manjka glasova ili stavljanja veta, posle čega se nagoveštava proces u kome bi "Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, dok bi (ne)priznavanje toga statusa bila – stvar opredeljenja svake pojedinačne članice UN".
Upućeni ocenjuju da su trenutne razlike između dva nacrta velike, gotovo kao i one koje postoje između Beograda i Prištine.
Neke razlike u tim dokumentima su "nepomirljive", potvrdio je Čurkin. Amerikanci, međutim, ponavljaju da se nadaju da će postići kompromis s Rusijom i da će još ovog meseca, u kome oni predsedavaju Savetom, biti doneta rezolucija za primenu Ahtisarijevog plana.
Zajedničkog stava o novom statusu Kosmeta neće biti – bez velikih, sada nepreciziranih ustupaka. U ovom času, nesaglasnosti izgledaju lakše za održavanje nego za otklanjanje. U Vašingtonu se, ovim i drugim povodima, Moskvi zamera da "ponovo želi da se pokaže kao velika sila koja može bitno da utiče na globalna kretanja", ali joj se ne poriču izvesne karakteristike koje vode ka takvom statusu.
Kad se na stratešku "vagu" stave predlozi dve strane oko Kosmeta, ipak se mogu nazreti izvesne tačke saglasnosti. Obe, tako, ističu, potrebu stvaranja multietničkog i demokratskog društva, važnost regionalne stabilnosti, omogućavanja povratka prognanih, zaštitu ljudskih i posebno prava Srba i drugih etničkih zajednica koje čine manjinu stanovništva. Jednoglasnost se iskazuje i zahtevom da je "svako nasilje nedozvoljivo" i da ga treba sprečiti, makar i upotrebom međunarodne sile.
Nesaglasnosti su i upadljivije i dublje. Prvo, Amerikanci podržavaju Ahtisarijev predlog a Rusi ga odbacuju, osim u delu koji bi se mogao poboljšati tako da se "zaista obezbedi" zaštita manjina, kulturne i verske baštine, decentralizacija. Zapadne zemlje su nagovestile da bi se Ahtisarijeve preporuke mogle donekle izmeniti, ali da im se zadrži suština, nazvana "nadzirana nezavisnost", što Moskva smatra neprihvatljivim, nametnutim rešenjem.
Drugo, Amerikanci insistiraju da je "kosovsko pitanje" jedinstven slučaj koji ne može da posluži za rešavanje drugih kriznih situacija, dok Rusi tvrde obrnuto i traže da rešenje bude univerzalno primenjivo, da ne bi podstaklo separatizme širom sveta, kako su još jednom sinoć upozorili.
Slično je i shvatanje Kine, pa i nekih zemalja Afrike, dok pojedini analitičari misle da je Rusija u položaju da joj odgovara svako rešenje za Kosmet – očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije može da istakne i kao svoj uspeh, dok bi joj neuspeh na tom planu "omogućio da podrži delove bivšeg SSSR-a koji bi da se otcepe od država u kojima su sada i pripoje se njoj"...
Postojeći izazovi oko Kosmeta su znatno opipljiviji. Rusi tvrde da dogovoreni standardi nisu u dovoljnoj meri ostvareni, dok Amerikanci kažu da je ostvaren znatan napredak i da će biti još izraženiji u "nadziranoj nezavisnosti". Vašington smatra i da su stavovi Beograda i Prištine toliko udaljeni da se ne mogu približiti, a Moskva kaže da dve strane treba da nastave razgovore, bez postavljanja rokova za njihovo okončanje. U "međuprostor" je juče "utrčao" predstavnik Paname koji je predložio da se Ahtisarijev plan ne primenjuje još šest meseci a da se za to vreme nastave pregovori Beograda i Prištine.
Povećavanje uloge EU
Pristupi Amerike i Rusije nalaze tačku dodira u – trećem međunarodnom faktoru. Obe sile smatraju da, u najmanju ruku, treba da bude povećana uloga Evropske unije, čija bi civilna misija došla umesto sadašnjeg Unmika.
Po zapadnom predlogu bi Unmik i Kfor zadržali pozicije u prelaznom periodu od četiri meseca. Rusi preporučuju pak reorganizaciju koja bi dovela do "međunarodne civilne misije s povećanom ulogom EU koja bi nadgledala i pomagala primenu standarda", uz izvestan produžetak vodeće uloge NATO u vojnom sektoru, s tim što bi Savet bezbednosti zadržao kontrolu nad oba dela misije na Kosmetu.
Iz obaveštenih krugova se doznaje da će zapadni nacrt biti razdeljen članicama Saveta bezbednosti u verziji koja se najavljuje kao donekle "nova". O kakvim se eventualnim izmenama radi – nije, zasad, poznato. Podrška suštini Ahtisarijevog predloga – ostaje, slažu se posmatrači u procenama.
Slede "intenzivne konsultacije", koje podrazumevaju i pridobijanje podrške 10 nestalnih članica Saveta. Uz to, u Moskvi 15. maja treba da se sretnu šefovi diplomatija SAD i Rusije, Kondoliza Rajs i Sergej Lavrov, kada će im, kako je najavljeno, jedna od glavnih tema biti – Kosmet.
M. Pantelić
[objavljeno: 12.05.2007.]
