Izvor: Politika, 26.Apr.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veća uloga zemalja u razvoju
Svetska banka povećala glasačka prava Kini, smanjila Japanu, a Srbija i Hrvatska minulog vikenda izgubile 0,01 odsto
Najteža globalna ekonomska kriza od Drugog svetskog rata, izazvana 2007. godine u srcu razvijenog Zapada, izazvala je tektonske promene međunarodnog poretka: temelj novovekovnog privrednog rasta izmešten je iz basena severnog Atlantika na istok i jug. Koncept prvog i trećih svetova zastareo je: dolazi vreme multipolarnog razvoja uz ključni oslonac na Aziju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Afriku. Svetska banka i MMF dužni su da uvaže realnost ove dramatične promene, ukoliko Breton-Vud institucija želi da održi uticaj u kreiranju novog multipolarnog poretka, upozorio je auditorijum prestižne fondacije „Vudro Vilson” Robert Zelik, predsednik Svetske banke, uoči redovnog prolećnog zasedanja Breton-Vud institucije prošlog vikenda u Vašingtonu.
Izaslanici 186 država članica SB složili su se u nedelju u Vašingtonu sa Zelikovim upozorenjem.
Istorijskom odlukom članstva banke zemlje u razvoju, a posebno Kina, stekle su jače glasačke pozicije u Breton-Vud instituciji. Istovremeno SAD, Japan i Nemačka predvode razvijene države koje su usled trogodišnje globalne ekonomske krize izgubile donedavni uticaj u međunarodnoj finansijskoj instituciji osnovanoj 1944. godine.
Iza zatvorenih vrata, 186 članica SB dogovorile su se još da prvi put u poslednjih 20 godina skromno uvećaju osnivački kapital za 3,5 milijardi dolara da bi mogle da odgovore rastućim finansijskim nedaćama mnogobrojnih zemalja sveta, posebno Grčke.
Uporedo sa prolećnim samitom SB i MMF-a, u Vašingtonu su se gotovo istovremeno obreli i ministri finansija G-20. Pokušaj ministara G-20 da se dogovore o borbi protiv zastrašujućeg rasta javnih dugova niza zemalja razvijenog sveta i zajedničke strategije oko globalnog oporezivanja banaka i privatnih finansijskih institucija – neslavno je prošao.
U areni SB i nakon višemesečnih teških pregovora na samitu G-20 u Pitsburgu i na lanjskom samitu Breton-Vud institucije u Istanbulu, Kina se izborila za povećanje svojih glasačkih prava za 60 odsto (sa 2,78 na 4,42 odsto).
Po novom, od 186 država članica Svetske banke, zemlje u razvoju sada drže ukupno 47,19 odsto glasova. Do sledeće revizije glasačkih prava u Breton-Vud instituciji 2015,razvijene zemlje zadržaće 52,81 odsto glasova.
„Promenom glasačkih prava u korist zemalja u razvoju, SB je zadržao legitimitet globalne finansijske institucije jer je priznao novu globalnu ekonomsku realnost. Ipak, revizija glasačkih prava članica treba da bude češća i da prati njihovu realnu ekonomsku moć”, upozorio je kineski ministar finansija Ksije Huren u nedelju u Vašingtonu.
Dojučerašnje evropske ekonomske lokomotive mesecima su se opirale pritisku vodećih zemalja u razvoju (Kina, Indija, Brazil, Rusija) za odlučnu promenu glasačkih prava u SB i MMF-u, shodno posledicama koje je globalna ekonomska kriza ostavila na pojedince.
Na prolećnom samitu u Vašingtonu američki glas za promene u glasačkom ustrojstvu SB banke bio je nedvosmislen.
„Zemlje u razvoju treba da imaju veći uticaj u procesu donošenja odluka SB. Budući da snažno podržavaju ovu promenu, SAD su odlučile da u novom aranžmanu ne uzimaju svoj puni glasački udeo”, objavio je američki državni sekretar za finansije Timoti Gajtner. U sklopu iznuđene reforme, američki udeo u glasačkom sistemu SB i dalje je ubedljivo najveći, ali je smanjen sa dosadašnjih 16,36 na 15,85 odsto.
Otkako je 1952. godine postao član SB, Japan je prošlog vikenda prvi put doživeo kresanje glasačkih prava na 6,84 odsto. U novom uzletu ka vrhu globalne finansijske arene, Kina je u nedelju po glasačkoj moći pretekla Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju..., podseća agencija AP. U međuvremenu, od zemalja jugoistočne Evrope smanjen je udeo Srbiji i Hrvatskoj (sa 0,19 na 0,18 odsto), dok je ostalima u regionu povećan 0,1 odsto.
Na kraju vikend samita u Vašingtonu predsednik Robert Zelik obećao je još da će „rad SB od 1. jula biti transparentniji: Breton-Vud institucija će javnosti ubuduće predstavljati daleko veći broj internih dokumenata i istraživanja”.
Tanja Vujić
[objavljeno: 27.04.2010]
.jpg)
