Izvor: Blic, Beta, 14.Maj.2009, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vatikan: Papa nije bio član Hitlerjugenda

Vatikan je demantovao ranije priznanje pape Benedikta XVI da je kao mladić bio u Hitlerovoj omladini, što preti da baci senku na njegovu turneju po Bliskom istoku, iako je tokom posete Tel Avivu papa još jednom osudio holokaust. „Papa nije nikad, nikad, nikad rekao da je bio član Hitlerjugenda, koji je bio pokret fanatičnih dobrovoljaca”, kazao je Federiko Lombardi, portparol Vatikana, dodajući da je prinuđen da odgovori „na laži iznete u domaćim i stranim medijima”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Lombardi je na­veo da je papa kao 16-godišnjak slu­žio u pomoćnom protivvazdušnom eskadronu „koji nije imao nikakve veze sa nacizmom ili nacističkom ideologijom”. Portparol Vatikana kao da je zaboravio da je Benedikt XVI u svojoj biografskoj knjizi „So zemlje”, kao i u seriji intervjua 1996. još kao kardinal priznao da je bio regrutovan u Hitlerjugend, kao toliko drugih mladih Nemaca.

„Kada je 1941. uvedena obaveza učlanjenja u Hitlerjugend, moj brat je bio prinuđen da uđe u tu organizaciju. Ja sam tada bio premlad, ali kasnije, kao učenik semeništa, regrutovan sam i ja. Čim sam izašao iz semeništa, nikad se nisam vratio”, rekao je tada papa.

Desetine hiljada vernika na misi u Nazaretu

Desetine hiljada lokalnih vernika i hodočasnika iz celog sveta okupilo se jutros u Nazaretu, na severu Izraela, na misi na otvorenom, koju je predvodio poglavar Rimokatoličke crkve Benedikt XVI, pretposlednjeg dana posete Svetoj zemlji. Kao što se i očekivalo, ovaj događaj privukao je najviše ljudi od papinog dolaska u Izrael u ponedeljak, posle trodnevne posete Jordanu.

Misa je održana u najvećem amfiteatru u Izraelu, sagrađenom specijalno povodom dolaska pontifa.

Spisak spornih momenata u odnosima pape i Jevreja je dug, a počinje tim neprijatnim momentom u njegovoj biografiji. Sledi poseta Aušvicu 2006. u kojoj mu je zamereno da je propustio da osudi holokaust, preko odluke 2007. da se ublaže ograničenja za upotrebu latinske mise koja propagira pokrštavanje Jevreja, pa do skidanja ekskomunikacije sa grupe biskupa iz društva sv. Pija X, među kojima je i Ričard Vilijamson, biskup koji je izazvao niz skandala negirajući holokaust.

Mnogim Jevrejima nije bio po volji ni papin govor u memorijalnom centru Jad Vašem, koji je Benedikt XVI posetio u ponedeljak, na samom startu svoje petodnevne posete Svetoj zemlji. Očekivali su ne samo osudu pogroma Jevreja u Drugom svetskom ratu nego i izvinjenje za ulogu hrišćana u tome.

„Papa je govorio kao istoričar o nečemu što nije trebalo da se desi, kao neko ko posmatra sa strane. Ali šta da radimo kad je on bio deo toga”, rekao je Reuven Rivlin, predsednik izraelskog parlamenta. „Uz sve dužno poštovanje prema Svetoj stolici, ne možemo ignorisati nasleđe koje on nosi sa sobom.”

Papa je u Jad Vašemu održao veoma emotivan govor, rekavši da jauci smrtno stradalih u vreme režima pod kojim je on odrastao „još odjekuju u našim srcima”. Ali samo par trenutaka kasnije, dvojica visokih zvaničnika memorijalnog centra kritikovala su ga što nije upotrebio reč „nacisti” umesto „režim” i „ubijeni” umesto „smrtno stradali”.

„Očekivalo bi se da su kardinali Vatikana pripremili inteligentniji tekst govora za svog šefa”, prokomentarisao je izraelski list „Haarec”.

„Sve što se tražilo od vas da kažete jeste kratka, autoritativna i upečatljiva rečenica. Sve što je trebalo da uradite jeste da izrazite žaljenje. To je sve što smo od vas hteli da čujemo”, napisao je izraelski dnevnik „Jediot Aharonot”.

Lombardi je branio Benedikta, rekavši da je papa više puta govorio o svojim nemačkim korenima i da „ne može da pominje sve svaki put kad govori”.

Ali Agdža želi u hrišćanstvo

Mehmet ali Agdža koji je 13. maja 1981. pucao na papu Jovana Pavla II i teško ga ranio, želi da se odrekne islama i primi katoličku veru, saopštio je njegov advokat u Ankari. U saopštenju se kaže da će Agdža biti pokršten u Vatikanu idućeg janura, nakon što izađe iz zatvora, i da će tada posetiti grob Jovana Pavla II. „Samo na jedan dan, voleo bih da se vratim u Rim i pokažem svoje divljenje za oprost pape Jovana Pavla II”, rekao je Agdža. On tvrdi da je pisao i papi Benediktu XVI, ali je „ostao bez odgovora”.

Podrška novoj državi

Papa je juče posetio Vitlejem, gde je na susretu sa Mahmudom Abasom, palestinskim predsednikom, podržao formiranje palestinske države i pružio uveravanja stanovnicima Gaze da sa njima saoseća nakon izraelskih napada. On je takođe pozvao Palestince da se odupru iskušenjima terorizma.

Jozef Racinger - Kontroverzni pisac crkvene doktrine



Detinjstvo

- Benedikt XVI, koji je rođen kao Jozef Alojz Racinger, deveti je papa poreklom iz Nemačke. Rođen je 16. aprila 1927. u Bavarskoj kao najmlađe dete Jozefa Racingera starijeg, policajca, i Marije rođene Pajntner. Papin brat Georg takođe je sveštenik. Sestra Marija, koja se nije udavala, do smrti 1991. vodila je domaćinstvo.

Ratne godine

- Posle četrnaestog rođendana 1941. Racinger je regrutovan u Hitlerjugend, što se radilo po automatizmu od decembra 1939. Njegov otac je bio ogorčeni protivnik nacizma. Budući papa je sa 16 godina regrutovan u nemačke protivvazdušne snage, ali ga je bolešljivost spasla od težih zadataka. Kao nemački vojnik dospeo je 1945. u saveznički logor.

Profesor teologije

Racinger je počeo karijeru kao profesor teologije na Univerzitetu u Bonu 1959. Predavao je potom na univerzitetima u Minsteru, Tibingenu i Regenzburgu. Osnovao je teološki časopis „Komunio”, koji se sada objavljuje na 17 jezika.

Izbor za papu

Kardinal Racinger izabran je za naslednika pape Jovana Pavla II 19. aprila 2005. drugog dana papske konklave posle četiri kruga glasanja. Inaugurisan je 24. aprila. Papsko ime, u prevodu „blagosloveni”, izabrao je u čast pape Benedikta XV, poglavara Katoličke crkve tokom Prvog svetskog rata.

Dijalog sa drugim verama

Još kao kardinal nastojao je da poboljša odnose Katoličke crkve sa drugim verama. Ali jevrejski verski lideri kritikovali su ga zbog kontroverznih odluka, a islamskim verskim vođama nije se dopalo njegovo predavanje na Univerzitetu u Regenzburgu 2006. u kojem je rekao da je Muhamed propovedao širenje vere mačem.

Autor crkvene doktrine

Kada je 1981. po­­stao prefekt Kon­gregacije za doktrinu vere, tela ranije poznatog kao Inkvi­zicija, Racinger je formulisao doktrinu crkve o bitnim pitanjima poput kontrole rađanja i međuverskih odnosa. Kardinal je postao 1993, a 2002. dekan koledža kardinala, kao već blizak saradnik Jovana Pavla II.

Kontraverzne odluke

U januaru 2009. skida ekskomunikaciju sa biskupa Ričarda Vilijamsona, čije je negiranje holokausta izazvalo revolt Jevreja.

Hobiji klavir i mačke

Papa odlično svira klavir i voli klasičnu muziku. Omiljeni kompozitor mu je Mocart, za čiju muziku kaže da izražava tragediju ljudskog postojanja. Papa takođe voli mačke. Kao kardinal starao se o mačkama lutalicama u Rimu.

Nastavak na Blic...