Izvor: Politika, 31.Mar.2013, 11:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaterlo u Getisburgu
Na poprištu najkrvavije i prekretničke bitke građanskog rata i na mestu gde je Linkoln održao svoj najkraći i najčuveniji govor
Od našeg stalnog dopisnika
Gitisburg, Pensilvanija – Amerikanci se već treću godinu podsećaju najtraumatičnijih momenata svoje istorije, sa kojom žele da upoznaju i svet. Komemorativne svečanosti povodom 150. godišnjice građanskog rata koji je trajao od 12. aprila 1861. do 9. maja 1865. počele su 2011, a završiće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se 2015.
Centar za stranu štampu pri Stejt departmentu već je u nekoliko navrata organizovao posete stranih dopisnika mestima važnih bitaka. Odredište dopisničke ekspedicije prošle nedelje bio je Gitisburg, mali grad u Pensilvaniji, na sat i po vožnje od Vašingtona.
Put je vodio kroz Kongresnu biblioteku, gde je od prošlog novembra otvorena izložba posvećena građanskom ratu. Izložba, sa dokumentima, primercima novina iz tog doba, čak i autentičnim fotografijama, oružjem i predmetima, pokazuje i koliko je Amerika već sredinom 19. veka bila razvijeno društvo, ali i koliko je rat za njen opstanak bio brutalan.
„Zemlja nije bila pripremljena za toliko krvoproliće”, objasnila nam je Mišel Kroul, istoričarka Biblioteke i kustos izložbe. Cena sukoba dva dela tadašnje Amerike – industrijskog severa i robovlasničkog juga – bila je drastična: oko 620.000 poginulih, što bi bilo kao kad bi danas u nekom ratu stradalo šest miliona Amerikanaca.
Bitka kod Getisburga bila je u tom ratu najveća klanica. U njoj su se sukobile najveće pojedinačne formacije protivnika: 85.000 vojnika Armije Potomka na strani Unije i 75.000 boraca Konfederativne armije Severne Virdžinije.
Unionisti su tek dobili novog komandanta, generala Džordža Gordona Mida, dok je konfederaliste predvodio njihov najslavniji vojskovođa, general Robert Li.
U to vreme inicijativu imaju secesionisti. Posle pobede u u Virdžiniji u maju, general Li je započeo svoju drugu invaziju na sever, ne bi li stigao do Filadelfije i na predsednika Abrahama Linkolna izvršio pritisak da rat obustavi.
Armija Potomka je krenula za njim. U to vreme nisu mogli da znaju međusobne položaje – mogli su samo da ih nagađaju. Pošto je put ka Filadelfiji vodio preko Getisburga, tada varoši od 2.400 stanovnika, dve vojske su se slučajno srele baš na širokom polju u njegovom predgrađu. I nisu imale izbora nego da se sukobe.
Bitka je trajala od 1. do 3. jula. U prva dva dana činilo se da će pobedu odneti vojno sposobniji Li, koji je i u ranijim bitkama svoju brojčanu inferiornost nadoknađivao smelošću i veštim manevrima.
Ali Armija Potomka je ovog puta izdržala: trećeg dana je odbila odlučujući juriš konfederalista, nanevši im ogromne gubitke, pa Liju nije preostalo ništa drugo nego da zapovedi povlačenje.
Istoričari tu bitku smatraju prekretničkom. „Pobeda! Vaterlo je zasenjen”, bio je naslov izveštaja o bici u „Filadelfija inkvajereru”. Srušen je mit o nepobedivosti generala Lija, u Getisburgu je pokazano da je Unija i tehnološki i politički superiornija.
Rat će se doduše nastaviti, u sledeće dve godine biće još teških bitaka, ali stvar Juga će od tada biti sve beznadežniji.
Bojno polje kod Getisburga danas je veliki (24 kvadratna kilometara) vojni nacionalni park koji godišnje privlači oko milion posetilaca. Za ovogodišnju komemoraciju na 150. godišnjicu, koja će se održati od 28. juna do 7. jula, pripreme traju već tri godine, kaže nam upravnik parka Bob Kirbi, otkrivajući da će glavni učesnik biti predsednik Barak Obama.
„Naša misija je odavanje pošte žrtvama i obrazovanje sadašnjih generacija, da se ne zaboravi šta se ovde dogodilo”, objasnila je potom Džoana Henli, predsednica Getisburg fondacije, takođe učesnik u pripremama za komemoraciju, koja će, prema rečima Norisa Floversa, šefa Biroa za posetioce, biti povod da se ove godine dočeka čak četiri miliona posetilaca.
Poprište bitke je u stvari glavni razlog za dolazak u Getisburg koji danas ima 7.600 žitelja. Vilijem Ko treba da za glavnu svečanost pripremi simulaciju bitke sa 10.000 učesnika u uniformama dve vojske. Samo bojište danas je „u maksimalno mogućoj meri” nalik onom od pre vek i po, ako se izuzme mreža asfaltnih puteva za njegovo razgledanje iz automobila.
Tamo su još kameni grudobrani dve strane, ograde imanja u tadašnjem stilu, a konzervirano je i izloženo i 410 topova koji su u to vreme bili jedina artiljerija. Izračunato je da je za tri dana vojevanja ovde potrošeno više od 500 tona municije.
Na bojištu je čak 1.328 memorijala i skulptura raznih veličina, po čemu je ovo najveći spomenički park na svetu. Prvi je postavljen već u novembru 1863, kada je na zvaničnoj komemoraciji, na kojoj je otvoreno nacionalno groblje za poginule vojnike, Linkoln održao svoj najkraći – trajao je samo dva minuta – ali i najčuveniji govor, koji se smatra jednom od najbriljantnijih državničkih beseda na engleskom jeziku i u američkoj istoriji.
Iako su „svi Amerikanci”, samo dva spomenika su posvećena poraženima. Getisburška bitka je bila najveća ikad vođena na američkom kontinentu: procenjeno je da je ukupan broj žrtava 51.000. Ubijenih, ranjenih (od kojih će većina brzo umreti zbog toga što nije bilo uslova da se adekvatno leče), nestalih...
Danas je sve to ipak više turizam nego istorija. Zamišljanje prizora ratne strahote od pre vek i po u svakom izaziva emocije, ali ovde nije razlog za podele. Dve strane su se posle rata brzo pomirile, Amerika je ostala jedna, ropstvo je ukinuto, ali će borba za građansku ravnopravnost crnaca potrajati još jedan ceo vek.
Linkoln je u svojoj getisburškoj besedi briljantno obrazložio pravi smisao rata. Govor Baraka Obame na istom mestu, vek i po kasnije, biće konačni dokaz da on nije bio besmislen.
Milan Mišić
objavljeno: 31/03/2013
