Izvor: Politika, 10.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaskrsavanje „gvozdenog krsta”
Retko kad je jedan novinski komentar izazvao toliko oprečnih i žustrih reagovanja, od aplauza do ogorčenog protivljenja i neskrivenog gneva, kao onaj u „Veltu” kojim je pozdravljena ideja, i inicijativa, da se nemačkim junacima u uniformi opet okači čuveni i famozni gvozdeni krst.
Bilo je u tim reagovanjima i onih manje ostrašćenih i zapaljivih, u kojima se ironično konstatovalo da se nemački vojnici mogu isticati samo u borbi „protiv dosade i debljine”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
„Veltovom” komentatoru, dakako, nije bilo do šale. U varijacijama na čuvenu izreku još čuvenijeg Bertolta Brehta da je „srećna ona zemlja kojoj nisu potrebni heroji”, on konstatuje da je Nemačka, „šezdeset godina posle Drugog svetskog rata i dvadeset godina nakon komunističke diktature”, zaista srećna zemlja. Njoj su, međutim, potrebni junaci da bi štitili i branili tu sreću.
Uz konstataciju da je okončano vreme „istorijskog predaha” i potiskivanja svega što je „vojničko”, uključujući i pojam „junaštva”, koji je „kontaminiran” u vremenu nacističke diktature, list podržava inicijativu da vlada vrati odlikovanja vojnicima Bundesvera, koji su već angažovani na frontovima širom sveta, za posebne zasluge i ispoljenu hrabrost.
U komentaru se podseća da druge zemlje, od Ujedinjenog Kraljevstva, do SAD i Francuske, sa čuvenom Napoleonovom Legijom časti – koja se, istina, dodeljuje i civilima – odlikuju vojnike za ispoljenu hrabrost, na primer u Avganistanu, osim Nemačke.
Uz to ide i podsećanje da je sada već bivša Nemačka Demokratska Republika imala sijaset medalja i ordena, od onog Marksovog do Zorgeovog (Rihard), koje su dobijali, za posebne zasluge u špijunaži agenti službe bezbednosti (Štazi).
Nemci imaju, inače, visoko savezno odlikovanje – takođe krst! – za posebne zasluge, među kojima i za kuraž, ali isključivo civilnu, koje dodeljuje predsednik republike. Nisu, međutim, sasvim zaboravljeni ni vojnici: tadašnji ministar odbrane, socijaldemokrata Hans Apel uveo je 1980. „počasni znak Bundesvera” za one koji su učinili za svoju zemlju „više nego što je bila njihova dužnost”. Njegov konzervativni kolega Folker Rije je 1996. tome dodao i priznanje za angažovanje u inostranstvu. Ono prvo je dobilo 80.000 vojnika, drugo 35.000.
Među vojnicima ta priznanja očigledno nisu na visokoj ceni, pošto su dodeljivana za „izdržljivost zadnjice” i predan kancelarijski rad. Nije bilo ordena za hrabrost koju su vojnici ispoljili u situacijama kada im je život bio u opasnosti.
Javna varničenja oko vaskrsavanja gvozdenog krsta podstakao je poslanik Rajnhard Bek iz Merkelove Hrišćansko-demokratske unije. Pokrenuo je inicijativu da se ozakoni njegovo postojanje. Predlaže da bude u formi gvozdenog krsta prvog i drugog reda. Ne smeta mu što je to, za milione žrtava, simbol Hitlerove i nacističke tiranije. Uostalom, taj znak se, kaže, nalazi na tenkovima, avionima i ratnim lađama Bundesvera, a u vojnim misijama od Balkana do Avganistana postao je znak „pomoći i solidarnosti”.
Ovaj poslanik nije u tome usamljen. U Bundestagu odavno postoji peticija sa istim zahtevom. Ministar odbrane Jung i, kako se čuje, šef države Keler, ne misle, međutim, tako. Između ministrovog i predsedničkog ureda teku konsultacije na ovu temu još od 2006. Nikad, međutim, tvrdi ministar, nije bila u opticaju ideja o vraćanju Vermahtovog gvozdenog krsta.
Oni koji bi opet da ga vaskrsnu pozivaju se na činjenicu da je to odlikovanje dodeljivano još u Prvom svetskom ratu. I, kao kuriozitet, upućuju na činjenicu da je Hitler (opet on!) dobio dva. Prvog i drugog reda. I oba puta na predlog svog komandanta bataljona – Jevrejina!
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 11/03/2008]
