Izvor: Blic, 26.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vašington: CIA otkrila "porodične dragulje"
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) obelodanila je neke od svojih dobro čuvanih tajni koje govore o neslavnoj, mračnoj prošlosti Agencije.
Među dokumentima koji su od danas dostupni javnosti nalaze se i oni o tajnim operacijama vođenim od 50-ih do 70-ih godina prošloga veka, kao što su pripreme atentata na strane državnike, među kojima su Fidel Kastro (Kuba), Patris Lumumba (DR Kongo) i Rafael Truhiljo (Dominikanska Republika).
Dokumenta, zavedena pod tajnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << imenom "porodični dragulji", svedoče i o prisluškivanju i praćenju domaćih novinara i članova disidentskih organizacija, otmicama pripadnika levičarskih grupa, infiltraciji među antiratne aktiviste, nezakonitom praćenju i čitanju privatne pošte, i drugim aktivnostima - do eksperimenata na ljudima.
Radi se o dosjeu od 700 strana, čiju je kompilaciju 1973. zatražio tadašnji direktor agencije Džejms Slezindžer. To je, svakako, ocenjuju posmatrači, materijal za scenarije najboljih špijunskih romana.
CIA je dokumente obelodanila na osnovu zakona o slobdnom pristupu informacijama, mada odluka o otvaranju tajnog arhiva može da govori i o novoj otvorenosti agencije - i to u vreme kad se našla na udaru zbog tajnih zatvora u inostranstvu, u kojima je sprovođena tortura, primećuje Njujork tajms.
Kada je Viliam Kolbi 1973. preuzeo vodenje CIA-e odlučio je da "porodične dragulje" zadrži kao tajnu, verujući da reputacija agencije, već okaljana aferom Votergejt, ne bi izdržala novo javno iznošenje prljavog veša, navodi Njujork tajms.
List, čije je pisanje 1973. "nateralo" Kolbija da se odluči za takav potez, sada se pita zašto današnji direktor Majkl Hajden ide na otvaranje istih dokumenata i to u situaciji kada je CIA izložena kritikama zbog programa tajnih zatvora i problematičnih metoda ispitivanja osumnjičenih za terorizam.
Sam Hajden je, najavljujući objavljivanje dokumenata, rekao da je bitno za CIA-u da bude otvorena koliko može, kako bi izgradila javno poverenje i razbijala mitove koji okružuju njene operacije.
Hajdenova odluka negativno je, međutim, dočekana kod nekih veterana CIA-e, koji tvrde da će to biti udarac na moral "jedne ponosite organizacije", koja je u poslednjih pet godina izložena previranjima.
"Službenici CIA-e, posebno mladi, žele da pripadaju organizaciji koja ima istoriju i tradiciju na koju se mogu ponositi. Ako javno iznesete nešto što govori da su utemeljivači agencije bili gomila kriminalaca, to baš i nije od pomoći", izjavio je za Njujork tajms jedan nedavno penzionisani veteran CIA-e.
.jpg)
