Izvor: Politika, 17.Okt.2012, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Varljiva jesen Španije
Između dve subote smešteno je dosta neveselih činjenica zemlje u kojoj Crveni krst ima sve više posla
Od našeg specijalnog izveštača
Madrid – Jedna subota na ulicama Madrida: reke opuštenog sveta, bašte pune gostiju, kupci po prodavnicama kao da se roba poklanja.
Druga subota glavnog grada zemlje uhvaćene u ekonomsku i finansijsku krizu kakva se ne pamti: demonstracije zbog nepopularnih mera štednje koje uvodi desničarska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlada Marijana Rahoja, žestoki sukobi sa policijom.
Između ta dva prizora smešteno je dosta neveselih činjenica koje ljubazni domaćini ne skrivaju od radoznalog gosta. Druga subota je ipak surova stvarnost 46 miliona Španaca i njihove ekonomije, četvrte najveće unutar evrozone.
Nezaposlenost, prezaduženost i kolaps industrije oborili su Španiju na kolena – čak i srednja klasa danas u redovima narodnih kuhinja. Crveni krst ima sve više posla.
Španija je februara 2009. zvanično ušla u recesiju, a predviđanja su da će među 17 članica zone evra 2013. biti jedina koja iz nje neće izaći.
Počelo je kada je stalo građevinarstvo. Stotine hiljada stanovaje prazno. Na obodu Madrida gledamskelete nedovršenih satelitskih naselja i zgrada. Nema tražnje. Španija je najviše među Evropljanima kopirala američki model, pa im se dogodilakriza kaou SAD 2008. godine.
Najveće španske banke ostale su bez kapitala, a nenaplativa potraživanja su ogromna. Pad privredne aktivnosti doveo je do rekordne nezaposlenosti od oko 25 odsto.
Perspektive rasta su slabašne dok se Španci suočavaju sa efektima vladinih mera uštede 27 milijardi evra u ovogodišnjem budžetu kako bi se njegov deficit, koji je 2011. iznosio 8,9 odsto nacionalnog bruto proizvoda, za dve godine sveo na ispod tri procenta.
No, obrise ovakve krize nije lako uočiti u Kuenki, administrativnom centru istoimene provincije,160 kilometara udaljenom od Madrida na putu ka Valensiji.
Stari deo ovog grada smeštenogna visoravni od 1.100 metara pod zaštitom je Uneska. Stotine turista. Ponovo pune bašte i taverne gde se uz piće mezeti hamon, pršuta.
Tako je spolja, ali Benhamin Prijete, predsednik provincije sa 242 opštine i oko 200.000 stanovnika, upozorava da se građani suočavaju s krizom kakvu malo ko pamti.
Za to što njegova ekipa ne uspeva da tokom nešto duže od godinu dana, koliko su na vlasti, iščisti bilanse, Prijete optužuje prethodnu vlast socijalista i njihovo „nedomaćinsko trošenje“.
Sada je primoran na „veoma bolne poteze“. Smanjili su plate u državnim službama i javnim preduzećima. Otpustili sve honorarce. Odložili su i reprogramirali 21 milion evra starih dugova.
„Nema pomaka“, kaže Prijete. „Španija ne može da izađe iz krize uvođenjem nekakvix globalnix mera, već, malo-pomalo, potezimalokalnih sredina kakva je Kuenka.“
Gotovo istu priču ima i predstavnik vlade poljoprivrednog regionaKastilje – La Manče zaKuenku, Rohelio Pardo.
On svetliju budućnost vidi u programima i podsticajima razvoja malog biznisa, turizma i poljoprivrede, posebno prerađivačkog dela koji se oslanja na stočarstvo, vinogradarstvo i povrtarstvo. Sve, naravno, uz obilatu pomoć fondova EU.
Španiju, uveravaju sagovornici, očekuje dug put za izlazak iz krize. Ali, postoji nešto što nagoveštava da baš nije sve tako crno i sumorno.
Ove godine, potpuno nenadano, turistička žetva bila je rekordna. Podaci se još sređuju, ali se zna da je veća od prošlogodišnje kada je 57 miliona stranaca u Španiji ostavilo čak 53 milijarde evra.
Slobodan Kostić
objavljeno: 17.10.2012.
