Izvor: Politika, 13.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Valja i bez kralja
Kralj je još u palati, ali niti kraljuje niti vlada. Lik mu je skinut s novčanica, za njega nema više ni ceremonijalnih dužnosti. Ipak, apanaža još pristiže, a oko 400 slugu su još na radnim mestima u petnaestak kraljevskih rezidencija širom zemlje. Nepal, koji je 28. decembra, odlukom privremene skupštine sa imenovanim deputatima, proglašen "federalnom demokratskom republikom", trenutno je između svoje političke prošlosti i budućnosti: odluku o ukidanju monarhije treba naime da ratifikuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ustavotvorna skupština, koja tek treba da bude konstituisana na izborima koji još nisu zakazani, ali se ipak najavljuju za nepalsku Novu 2064. godinu – to jest za polovinu ovogodišnjeg aprila. Dotle, tamo vlada delikatno zatišje, koje je narušeno samo prošlog ponedeljka kada je na ulice izašlo jedva oko hiljadu pobornika monarhije da protestuje protiv njenog ukidanja.
Zašto, u stvari, jedina hindu kraljevina, posle 239 godina (osnovana je 1769), odbrojava poslednje dane?
Odgovor najbolje znaju sami Nepalci, njih oko 29 miliona, koji su u poslednjih deset godina živeli u okolnostima daleko od pothimalajske idilične egzotike, koja je tamo privlačila turiste. Tamo se još sleže tlo od građanskog rata koji je izbio 1996, i u kome je glavnu reč vodila Komunistička partija Nepala, koja je svom imenu pridodala i pridev "maoistička". Taj rat je imao oko 13.000 žrtava, a okončan je mirovnim sporazumom postignutim u novembru 2006. Maoisti su oružje i uniforme zamenili političkim odelima i ušli u vladu. Zvanično se nisu odrekli svog krajnjeg cilja – da u zemlji proglase marksističku republiku – ali su se u međuvremenu zadovoljili ukidanjem monarhije.
To su, manje ili više voljno, prihvatili i njihovi partneri iz sedmočlane koalicije. Podanici kralja, koji je zvanično smatran potomkom hindu boga Višnua, činjenicu da će postati građani primili su prilično ravnodušno: na ulicama Katmandua ili drugih gradova nije bilo ni izliva radosti, niti gneva. Možda i zato što svaki drugi ima veće brige – kako da preživi sa prihodima od oko dolara dnevno.
Odluka o ukidanju monarhije došla je i kao kraj procesa koji je počeo 1. juna 2001, kada je krunski princ Dipendra, navodno razgnevljen time što su mu roditelji osporavali izbor neveste, pijan i naoružan na dvoru ubio oca, kralja Birendru, kraljicu, braću i sestre, pre nego što je i sebi oduzeo život.
Na upražnjeni presto seo je tada rođeni brat ubijenog kralja princ Gjanendra. Ubrzo je i krunisan, ali se pokazalo da je presto prilično vruć. Maoisti su svoju vlast uspostavljali u sve većem delu zemlje, i on je, obrazlažući da su političari nesposobni da reše ovaj problem, počeo da uzima sve više vlasti, vraćajući sat istorije na vreme pre 1991, kada je u zemlji apsolutna monarhija zamenjena ustavnom.
Novi kralj se u februaru 2005, proglasio za apsolutnog vladara. Ali umesto da mu aplaudiraju, podanici su se digli na noge i, samo posle 13 meseci, Gjanendra je morao da odstupi. Kruna mu tada nije skinuta s glave, ali je obnovljeni parlament na svom prvom zasedanju odlučio da mu ukine sva ovlašćenja i privilegije koje je dotle imao. A posle sporazuma o primirju s maoistima postignut je i politički konsenzus da će zemlji biti bolje ako monarhija bude potpuno ukinuta.
Pojavile su se, doduše, u međuvremenu i neke ustavne dileme, od kojih je glavna pitanje da li odluka privremenih deputata može da bude obavezujuća za one koji će tek biti demokratski izabrani u ustavotvornu skupštinu? To su, međutim, ipak finese: malo ko veruje da će se kraljeva sreća preokrenuti.
Nepalce koji umeju da čitaju (svaki drugi) dotle zabavljaju novinski tekstovi o kraljevom bogatstvu koje je procenjeno na oko dve milijarde dolara (u nekretninama i investicijama u zemlji i inostranstvu). Jedan od maoističkih lidera mu je, tim povodom, preporučio da karijeru i zvanično nastavi kao biznismen.
Kralj se pak ne oglašava. Iz palate stižu poruke da je "tih, ali ne i pasivan". Neki veruju kako se on, u stvari, nada da će savez njegovih protivnika u međuvremenu pući i da će monarhija ipak nekako premostiti svoju najveću krizu. Krizu koju pažljivo prate, ako u njoj na neki način i ne učestvuju, dva moćna nepalska suseda: Indija na jugu i Kina na severu.
[objavljeno: ]
