Izvor: Blic, 15.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Valdhajm zamolio za oproštaj grešaka iz prošlosti
Nekadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija i predsednik Austrije Kurt Valdhajm, koji je juče u 88. godini preminuo u Beču, ostavio je pismo u kome moli za pomirenje sa svim kritičarima.
"Svima onima koji su bili kritički nastrojeni prema meni upućujem molbu da svoje motive još jednom promisle, i ukoliko je moguće, poklone mi kasno pomirenje. Možda je to sada lakše kada sam napustio ovaj svet", naglasio je Valdhajm u pismu, koje je objavila austrijska novinska agencija APA.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
"Pravio sam greške, ali sam na sreću imao puno vremena da o njima razmislim. To zasigurno nisu bile greške učestvovanja u zlodelima zločinačkog režima", podvukao je bivši austrijski diplomata u pismu, navodno napisanom pred smrt.
Valdhajm je istakao da smatra da je kriv što se nije na vreme suočio sa prošlošću.
"Duboko žalim što sam se, pod izuzetno velikim pritiskom monstruoznih optužbi koje sa mojim životom i razmišljanjem nemaju nikakve veze veoma kasno nedvosmisleno izjasnio o zločinima Trećeg rajha.. To nije bila nikakva politička računica, već potresenost, razočaranost, pa čak i zaprepašćenje o sadržaju i stepenu optužbi", naveo je u pismu Valdhajm.
Valdhajm je početkom 1941. kao pripadnik Vermahta poslat na Istočni front gde je komandovao konjičkim eskadronom i te godine najverovatnije je ranjen. Prema autobiografiji, Valdhajm se vratio u Beč da nastavi studije prava, ali su kasniji dokumenti, međutim, pokazali su da je on ostao u vojsci i posle 1941. Od 1943. je Valdhajm bio je oficir u nemačkoj Grupi armija E, pod komandom još jednog Austrijanca generala Aleksandra Lera, koji je 1946. u Jugoslaviji biti pogubljen kao ratni zločinac. Četiri decenije kasnije izjavio je da je služio samo kao prevodilac i računopolagač, kao i da nije znao za zločine protiv civila, niti za veće masakre na prostorima bivše Jugoslavije. To se, međutim, ne slaže sa izveštajima obaveštajnih službi i izjavama svedoka, po kojima je Valdhajm prisustvovao sastancima na kojima su ta pitanja redovno razmatrana.
Mnoge istoričare posebno interesuje Valdhajmova uloga u operaciji Kozara i kampanji protiv partizana u Bosni i Hercegovini u leto 1942. Tada su hiljade civila i pripadnika partizanskog pokreta poginuli u borbama ili u koncentracionim logorima, kao posledica tzv. operacija čišćenja, tela civila su bila bešena duž puta od Kostajnice do Banjaluke. Posleratna istraga je pokazala da su zarobljenici ubijani na samo nekoliko stotina metara od Valdhajmove kancelarije, od koje je logor Jasenovac u kome su vršena najstrašnija mučenja, bio udaljen tek nekoliko kilometara. Za uspešno izvedenu vojnu operaciju se Valdhajmovo ime pojavilo među zaslužnima na "počasnoj listi" Verhajma, a vođa ustaškog režima u nezavisnoj Državi Hrvatskoj Ante Pavelić dodelio mu je srebrnu medalju. Prema dokumentima, Valdhajm je 1944. odobrio, takođe, da se iza ruskih linija na Istočnom frontu bacaju leci amtisemitske propagande od kojih se jedan završavao rečima "dosta je jevrejskog rata, ubiti Jevreje".
Valdhajm se 1945. predao britanskim trupama u austrijskoj pokrajini Koruškoj uz objašnjenje da je pobegao sa komandnog položaja koji je imao u Grupi armija E, a posle rata, su ga zbog ratnih zločina tražile UN. Uprkos tome je Valdhajm u dva mandata, između 1971 i 1981. biran za generalnog sekretara UN, dok Narodna Republika Kina nije stavila veto na njegovu treću kandidaturu.
Kad se Valdhajm 1986. kandidovao za predsednika Austrije, bečki nedeljnik "Profil" objavio je da je u njegovoj autobiografiji ima nekoliko propusta za period između 1938. i 1945, iz čega se izrodila tzv. "afera Valdhajm". Naime, Svetski jevrejski kongres je objavio kako je Valdhajm lagao o svojoj službi u jedinicama konjičke pešadije pri SA, paravojnih formacija nacističkog režima, kao i o perodu koji je proveo u Solunu između 1942. i 1943, u činu poručnika. Tada je Valdhajm javno izjavljivao kako je bio ranjen i da je poslednje godine rata proveo u Austriji, ali su na to objavljene njegove fotografire u uniformi, i to u Jugoslaviji 1943. i u Grčkoj 1944. godine. Usred žestokih kritika naročito u ondašnjoj Jugoslaviji, Valdhajm je optuživan da je bio uključen, ili čak umešan u ratne zločine. Suočen sa ovim optužbama Valdhajm je tada odgovarao da "se ne seća tog perioda svog života". Zbog ovih optužbi, su Sjedinjene Američke Države su Valdhajma stavile na svoju "Voč listu" nepoželjnih osoba, na kojoj je ostao do smrti iako je jedna komisija istoričara, koja je uspostavljena na njegov zahtev 1988, došla do zaključka da on nije učestvovao u ratnim zločinima.
Zbog svoje prošlosti Valdhajm je bio veoma usamljen predsednik od 1986 do 1992. godine, kojeg niko nije pozivao u posete.
