Izvor: Blic, 01.Nov.2009, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaclav Klaus - večiti kontraš
Tek kada je prihvaćen zahtev predsednika Klausa da Češka bude izuzeta iz Povelje o osnovnim pravima, lideri EU su mogli da odahnu i da se realno nadaju da će evropski ustav stupiti na snagu. Klaus je, naime, strahovao da bi Sudetski Nemci, proterani posle Drugog svetskog rata iz tadašnje Čehoslovačke, mogli na osnovu Povelje zatražiti obeštećenje. Pre pola godine je delovalo da Klaus neće nikako potpisati ovaj sporazum.
Kada je u maju, posle Donjeg doma, Lisabonski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ugovor ratifikovao i Gornji dom češkog Parlamenta, predsednik Vaclav Klaus bio je besan. „To je žalostan primer promašaja značajnog dela naše političke elite", rekao je tada Klaus.
Predsednik je napao i sudije Ustavnog suda kada su pre godinu dana odbili prvu tužbu protiv Lisabonskog ugovora. Vaclav Klaus protiv ostatka sveta – to nije nikakva novost.
Privukao je pažnju već tezom da je promena klime izmišljotina globalnih eko-ideologa. U praškoj političkoj svakodnevici njegovo ulaganje veta postalo je rutina – bilo da je protiv homoseksualnih brakova ili premije "staro za novo” u prodaji automobila.
Politikolog i komentator Bohumil Dolezal, koji je devedesetih godina bio Klausov blizak saradnik, tako kaže: "On nastoji da obezbedi što veće kompetencije – moglo bi se reći u njegovom slučaju važi ono država – to sam ja”.
Šezdesetosmogodišnji Vaclav Klaus je, inače, ekonomista i počeo je političku karijeru posle sloma komunizma. Nikada nije bio član komunističke partije, mada se nije priključio ni disidentima okupljenim oko Vaclava Havela.
Njegov kredo: tržišna privreda bez dodataka; njegovi idoli: neoliberali Ronald Regan i Margaret Tačer. Osnovao je konzervativno-liberalnu stranku Građanske demokrate, bio je premijer, a od 2003. je predsednik zemlje. Njegov bivši savetnik Dolezal smatra da je ključ Klausovog uspeha u mešavini oštrog uma i bezobzirnog populizma.
