Izvor: Vostok.rs, 26.Mar.2011, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
V.V.Putin: bitka za Srbiju
26.03.2011. -
22. – 23. marta premijer Ruske Federacije V.V. Putin je posetio Sloveniju i Srbiju. Na dnevnom redu su se nalazila pitanja ekonomske saradnje i najteži problemi međunarodne politike.
U toku posete Sloveniji V.V.Putin je o jačanju bilateralne saradnje razgovarao sa slovenačkim premijerom B.Pahorom. Putin je podvukao postojanje tradicionalno prijateljskih odnosa između Rusije i Slovenije i konstatovao da postoji veliki broj slovenačkih kompanija koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u različitim ekonomskim granama rade u Rusiji (slovenačke firme rade u preko 50 ruskih regiona, a robna razmena između Slovenije i Rusije iznosi 1,2 milijarde evra). Ruska korporacija „Gazpromnjeft" i slovenačka kompanija za energetiku „Petrol DD" su potpisale ugovor o saradnji, planirano je da u što skorije vreme bude formirano zajedničko preduzeće za izgradnju Južnog toka i prodaju naftnih proizvoda Sloveniji (u ovom trenutku „Gazprom" Sloveniji isporučuje 50% gasa, potrebnog Sloveniji), a takođe i drugim zemljama. Značajno je i to da su se, između ostalog, strane dogovorile da će u Sloveniji ubrzo biti otvoren Ruski centar – za sve one, koji vole Rusiju i cene njenu kulturu. Tako u odnosu na sve zemlje, koje se nalaze na prostoru bivše Jugoslavije, Slovenija neprekidno i bez predomišljanja ostvaruje strateško partnerstvo sa Ruskom Federacijom.
Sa Južnim tokom situacija se komplikuje zbog jakog suprotstavljanja, pre svih, SAD. Da se prisetimo da je u svoje vreme ambasador SAD u Beogradu Kameron Manter u vezi sa zaključivanjem od strane Srbije energetskog sporazuma sa Rusijom izjavio: „Mi radimo sa našim evropskim partnerima na postizanju energetske nezavisnosti od bilo kog izvora"" [1]. Tragom SAD je išla Turska. 16. marta u Moskvi su održani pregovori predsednika Rusije D. Medvedeva sa turskim premijerom R. Erdoganom koji su završeni bez rezultata – sporazum o postavljanju trase Južnog toka po dnu Crnog mora u turskoj ekonomskoj zoni nije postignut. A „evropski partneri" su za Rusiju složili svoj „Čembrlenov odgovor". Oni su krajem 2010. godine, formirajući energetsku strategiju za period do 2050. god, doneli tzv. Treći energetski paket, koji je na snagu stupio 2011 g. On predstavlja niz normativnih akata EZ kojima se reformiše industrija gasa tako, što se isključuje mogućnost da kompanija – isporučilac gasa bude istovremeno i operater za njegov tranzit. Ustvari - zemljama EZ se daje pravo da obezbede deobu u „gasnom biznisu" u vezi sa njegovom prodajom i transportom. Osim toga, postavlja se zahtev da se pristup gasovodima dozvoli trećim licima.
Time je „Gazprom" postavljen u vrlo nepovoljan položaj, obzirom da mu je zabranjen pristup razvodnoj mreži Evrosaveza, ali i upravljanje svojim aktivima za transport gasa, a jednostavnije – on treba da preda u tuđe ruke infrastrukturu koji je izgradio sopstvenim sredstvima. Presedan je već napravljen: kada su ruske kompanije zajedno sa nemačkim partnerima otkupile deo sistema gasovoda u Litvaniji, ta zemlja je odbila nove investitore, pozivajući se pri tom na Treći energetski paket. I bez obzira na to, što će vrlo brzo potrebe EZ da se popnu do 700 milijardi kubnih metara godišnje, glavni strateški zadatak evropskih činovnika ostaje maksimalno zaobilaženje Rusije. Evropska zajednica je diverzifikaciju isporučilaca i maršruta za prenos gasa postavila kao svoj strateški zadatak, ne razmišljajući o rizicima koji mogu da im se dogode - sve do ograničenja isporuka potrebnih energetskih prenosnika.
Konstatovaćemo da monopolska kontrola zaista postoji, ali samo za nadnacionalne organe upravljanja. Tako, u Rumuniji, formalno gasovod kontroliše rumunska nacionalna kompanija ali, u stvari, njega kontroliše EZ [2].
A sada - Srbija. Evropska komisija je uoči posete V.V.Putina Srbiji, 22. marta, obavila razgovor sa predstavnicima Srbije. Suština razgovora se svela na to, da bi u skladu sa nalozima EZ, Srbija trebalo da „kao dobrovoljno, ali ipak obavezno" izmeni zakon o akcizama na proizvode naftne industrije (akcize na sve vrste benzina i dizel-gorivo su bitno povećane od 1.01.2011 g.). Međutim, predložene izmene formulisane su tako, da će najveću štetu oni doneti upravo Naftnoj industriji Srbije (čiji kontrolni paket pripada „Gazpromu"), a to znači – ekonomskim interesima Srbije, jer će srpska strana ostati bez priliva dohotka od dizel-goriva bez obzira, što je njegova potrošnja u Srbiji u značajnoj meri veća od potrošnje benzina [3]. Osim toga, EZ insistira da se skladište gasa „Banatski dvor" i gasovod Južni tok nađu pod upravom „nezavisnih operatora" , tj., u stvarnosti, pod upravom briselskih činovnika, kako bi se „Gazprom", tj. Rusija isključio kao faktor uticaja u regionu i u Evropi. U rezultatu možemo da zaključimo da sama Evropska zajednica ne želi kompromis sa Rusijom, mada je to suprotno i njenim interesima. Takođe, ona se i dalje pridržava taktike duplih standarda, jer predlaže različita pravila koja idu na štetu ne samo Rusije, već i drugih zemalja – isporučilaca energenata.
U ovom trenutku učešće ruskog gasa u sektoru energetike baltičkih zemalja, Finske i Makedonije iznosi 100%, Slovačke i Belorusije 98%, Bugarske 92%,Srbije 87%, Češke 77%, Grčke 76%, Nemačke 36% [4]. Uopšte uzev – Rusija obezbeđuje Evropi ukupno 35% gasa.
Vodeći računa o događajima na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi, kao i o predkolapsnom položaju ekonomije SAD, zbog neverovatno visoke unutrašnje zaduženosti [5], prvo mesto po važnosti na balkanskoj turi ruskog premijera je zauzeo ekonomski aspekt. Rusija, koja je početkom 90-h godina 20. veka dobrovoljno predala svoje pozicije u Jugo-istočnoj Evropi u ruke Zapadnog bloka sada se sudara sa prirodnim posledicama svojih postupaka (tačnije: svoje indolentnosti). Zemlje sa prostora bivše Jugoslavije su se učvrstile u orbiti uticaja zapadnih zemalja i nadnacionalnih organizacija, čiji je konsolidovani uticaj čvrsto usmeren na suprotstavljanje ruskim pokušajima da ojačaju svoj geopolitički i ekonomski uticaj u regionu.
Što se tiče Srbije, Zapad je još od 1991. godine isključio kompromis i ravnopravan dijalog, ali je zato iz svog arsenala koristio čitav spektar sredstava za pritisak kako bi se suverenitet Srbije smanjio - ucene, pretnje, uslovljavanja, globalnu antisrpsku propagandnu kampanju, korišćenje različitih vrsta nevladinih organizacija, podršku separatističkim pokretima (ne pominjući bombardovanje iz 1999 g. i oduzimanje dela teritorije – Kosovo i Metohiju). Kao rezultat rada „demokratske vlasti", koja je posle „narandžaste revolucije" zamenila S. Miloševića, zemlja je dovedena u najdublji ekonomski ćorsokak (spoljni dug iznosi oko 24 milijarde evra, nezaposlenost u zemlji je prema zvaničnim podacima 700.000 ljudi, unutrašnja zaduženost je preko 12 milijardi evra – 41,5% BND). Srpskim društvom vladaju očajanje, neverica i beznađe.
Zbog potpune nesposobnosti vlasti da se zemlja izvede iz katastrofalnog položaja i napora Zapada koji se ni malo ne smanjuju, kako bi Srbija bila pretvorena u pokorni protektorat, u Srbiji su za posetu ruskog premijera bile povezane najveće nade i očekivanja. Bez preuveličavanja može da se kaže daje V.V.Putina očekivala čitava Srbija, a Beograd je za vrlo kratko vreme bio oblepljen plakatima „Putin – Srbin". Ali je i sastav ruske delegacije bio za poštovanje: predsednik „Gazproma" A. Miler, ministar za energetiku S. Šmatko, ministar za transport I. Levitin, ministar za vanredne situacije S. Šojgu, zamenik ministra za inostrane poslove V. Titov i dr. Nivo i sadržaj postavljenih zadataka pokazuju potpunu promenu politike Ruske Federacije prema Srbiji.
U Palati Srbije V.V.Putin se sreo sa najvišim rukovodstvom Srbije (sa predsednikom Srbije B. Tadićem pregovori u četiri oka su trajali 1 sat i 45 minuta), zatim je održan plenarni sastanak ruske i srpske delegacije (sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i ministrima srpske vlade), a zatim u Skupštini – sa predsednikom Skupštine S.Đukić-Dejanović i šefovima poslaničkih grupa.
Na pregovorima sa rukovodstvom Srbije V.V.Putin je garantovao realizaciju projekta Južni tok i ruske investicije za modernizaciju NIS-a od 500 miliona evra, izrazio je podršku politici Srbiji u vezi sa Kosovom na bazi rezolucije 1244 i direktnih pregovora Beograda i Prištine, kao i nadu da evro-integracioni pravac Srbije neće naneti štetu rusko-srpskim odnosima. Takođe je diskutovano o saradnji u hemijskoj i farmaceutskoj industriji, o infrastrukturi, o vojnoj sferi i o prevazilaženju najnovijih vanrednih situacija. Zaključen je niz međudržavnih sporazuma: o naučno-tehničkoj saradnji, turizmu, infrastrukturi (konkretno – o saradnji Beograda i ruske elektroenergetske kompanije „OADinter", kao i saradnji srpske „Galenike" sa ruskom farmaceutskom kompanijom „Interrao" i dr). Osim toga, dogovoreno je davanje Srbiji ruskog kredita od 800 miliona dolara.
Vrlo je značajno da je, kako saopštavaju poslanici srpske Skupštine, u vezi sa jednim od najvećih spoljnopolitičkih problema – stupanju Srbije u NATO, na čemu Zapad čvrsto insistira, V.V.Putin je, razgovarajući sa predstavnicima poslaničkih grupa, izjavio: "Vi možete da uđete u NATO, ali onda nećete ni o čemu sami odlučivati. Razgovarao sam sa rukovodiocem jedne suverene države koja je ušla u NATO i on mi je ispričao da su sve do ove godine načelnike Generalštaba u njegovoj zemlji postavljali predstavnici NATO. Tek ove godine mu je dozvoljeno da sam postavi načelnika Generalštaba. Ako uđete u NATO moraćete da postavite antiraketni štit, a mi ćemo u tom slučaju morati da odgovorimo kontramerama. Ali bez obzira na to – sami ćete izabrati". Što se tiče najvažnijeg za Rusiju pitanja -pitanja Južnog toka - V.V. Putin je konstatovao: „Za ono što ste vi dobili, mnoge države Evrope mole", kao i da je samo „Lukojl" u srpski budžet dodao 161 milion dolara, a izgradnjom Južnog toka u Srbiju će se sliti 1,5 milijardi evra direktnih investicija.
Osim toga, ruski premijer se izjasnio za proširenje međuparlamentarnog dijaloga, za pronalaženje konkretnih mehanizama i formuliranje opšte pozicije na evropskom putu i o drugim pitanjima.
Na razgovoru u Skupštini (250 delegata) kompletni su bili samo delegati Srpske radikalne stranke (koji su doputovali iz najudaljenijih krajeva Srbije). Iz ostalih stranki prisutan je bio izuzetno mali broj poslanika - ukupno je bila prisutna polovina poslanika Skupštine. Još je uočljivije da je tog dana održavano i redovno zasedanje srpskog parlamenta, na kome je diskutovano o tekućim pitanjima, i da je prekid zasedanja napravljen samo 2,5 sata pre dolaska ruskog premijera. Treba da se konstatuje i da je, za razliku od posete Dž.Bajdena, koju su svi masmedijski srpski resursi vrlo pompezno propratili, poseta ruskog premijera propraćena više, nego skromno. A plakate sa fotografijom V.V.Putina su nevladine organizacije vrlo operativno prelepile svojim objavama i plakatima"
Poseta ruskog premijera V.V,Putina je završena na stadionu „Crvene Zvezde" „Marakana", gde je ruski premijer gledao fudbalsku utakmicu „Crvena zvezda" – „Zenit" (čiji je navijač ruski lider).
Tako je Rusija, za razliku od prethodnog perioda, izrazila volju da se ustanovi stvarna strateška – ekonomska, kulturna i vojna – saradnja sa Srbijom. Međutim, na ovoj etapi inicijativa je uglavnom potekla od Rusije, dok se sa strane srpskog rukovodstva osetilo određeno distanciranje, odnosno uočljiva orjentacija prema Zapadu (Evrosavezu). Od koga je, da primetimo, NATO neodvojiv.
Očigledna je i duboka razlika u osećanjima srpskog naroda, koji je iskreno i sa pravim oduševljenjem pozdravljao ruskog premijera, i vladajućih krugova Srbije, za koje prioritet, kao i pre, ostaju Vašington i Brisel, čijih će se direktiva oni pridržavati i ubuduće. A to znači, da će Rusija morati da preduzme izuzetno velike napore kako bi kontrolisala ostvarenje postignutih sporazuma. Tek tako će – u najširem smislu – to postati zalog učvršćenja i proširenja srpsko-ruskih veza.
[1] http://www.politika.rs/rubrike/Politika/O-Kosovu-ne-mozemo-da-se-slozimo-u-svemu-drugom-uspeshno-saradjujemo.sr.html
[2] http://www.nspm.rs/hronika/vladimir-krutihin-projekat-juznog-toka-upao-u-corsokak.html
[3] http://www.biznisvodic.net/info/ekonomske-vesti/2826.html
[4] http://www.transconflict.com/2010/06/serbia-south-stream/#Južni tok i energetska bezbednost Srbije
[5] http://srb.fondsk.ru/news/2011/02/09/bauk-americhkog-bankrota-nadviia-se-nad-svetom.html
Ana Filimonova,
Izvor: Fond strateške kulture, srb.fondsk.ru
