Izvor: Blic, 26.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustav je ključ za budućnost EU
Gala proslava pola veka ujedinjenje Evrope, osim sumiranja ostvarenih rezultata, bila je prilika i da se pokrenu neka manje prijatna pitanja o nedovoljnoj integraciji 12 država koje su poslednje ušle u kub evropske porodice, kao i kakva je budućnost EU.
Unija je danas, više nego ikada, podeljena između daljeg širenja i dublje integracije, političkog jedinstva i ekonomske unije, između veće otvorenosti prema svetu i zaštite svojih proizvođača i poljoprivrednika. Osam nekadašnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << komunističkih zemalja, plus Kipar i Malta koje su 1. maja 2004. ušle u EU još nisu u potpunosti integrisane, a ulaskom Bugarske i Rumunije ove godine broj članica se povećao na 27. To je samo doprinelo da se jaz između bogatih i siromašnih još više produbi. Evropi je neophodna reforma institucija. Komesar za proširenje Oli Ren priznao je da je kod većine žitelja država članica, nakon zastoja u ustavnom preuređenju EU, zavladalo neraspoloženje prema daljem proširenju i bojazan od globalizacije:
Rusija neće skoro u EU
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da Rusija u doglednoj budućnosti ne namerava da postane članica EU, ali je spremna da maksimalno razvije strateško partnerstvo s njom:
„Razvoj veza sa EU na više planova principijelan je izbor Rusije. Međutim, u doglednoj budućnosti, iz sasvim očiglednih razloga, mi ne nameravamo da uđemo u EU, niti da s njom stupamo u nekakvu formu asocijacije", napisao je predsednik Rusije u članku koji je objavljen u nizu evropskih medija.
Putin je objasnio da „Rusija namerava da svoje odnose sa EU gradi na dogovorenim osnovama i principima strateškog partnerstva".
„Evropljani su shvatili da moraju da preustroje Uniju da bi se stekli uslovi za ulazak novih članica, politička integracija i proširivanje su tekli uporedo", rekao je Ren.
Odbacivanje evropskog ustava, na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005. otvorilo je krizu poverenja koja traje već dve godine, a Unija se i dalje bori sa zastarelim propisima napisanima za prvobitnih šest članica, sličnih po uređenju.
Zbog neslaganja unutar Unije sama reč ustav, ili ustavni sporazum, u tekstu Berlinske deklaracije uopšte se i ne spominje. Takođe se u ovom dokumentu ne spominje ni dalje širenje EU, već se govori samo o njenoj „otvorenosti".
„Berlinska deklaracija je više poezija nego proza, poletne reči koje se mimoilaze sa problemima koji u EU postoje", rekao je češki predsednik Vaclav Klaus.
On je istakao da je „proces evropske integracije doneo mnogo dobrog", ali da je vreme da se pokrene „diskusija da li taj proces ne vodi društva u nepoželjnom pravcu".
Predsedniku Poljske Lehu Kačinjskom, koji takođe važi za velikog evroskeptika, zasmetalo je to što u Berlinskoj deklaraciji nema pomena hrišćanskih korena Evrope.
„Istorija uči da se demokratija bez vrednosti lako menja u maskirano ili evidentno totalitarno društvo", citirao je Kačinjski prethodnog papu Jovana Pavla Drugog.
Kačinjski je ocenio da proces integracije ne može da se produbi sve dok u svesti građana EU „umesto osećanja nacionalnog jedinstva ne počne da se stvara jako osećanje evropskog identiteta, osećaja da su građani Evrope".
Angela Merkel iskoristila je neformalni samit u Berlinu da ponovo pokrene pitanje ustava, koje će biti glavna tema samita zakazanog za jun. Merkelova svim snagama pokušava da pitanje ustava reši do izbora za Evropski parlament 2009. Najveći otpor dolazi iz Francuske, Velike Britanije, Poljske i Češke, koje žele da se umesto Ustava postigne mini sporazum o reformama institucija.
Berlinska deklaracija
Berlinsku deklaraciju u ime zemalja članica EU potpisali su kancelarka Angela Merkel, koja trenutno predsedava EU, predsednik Komisije EU Žoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering. Dokument od samo sedamdesetak redova bilans je dosadašnjeg razvoja EU i plan njenog budućeg razvoja. Kao važni zadaci kojima će se u budućnosti posvetiti EU navode se borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, kao i protiv rasizma i netrpeljivosti prema strancima, siromaštva, gladi i bolesti. Na zahtev Španije, u ovaj deo deklaracije uneta i borba protiv ilegalnog useljavanja.
Istovremeno, zemlje EU, kako se navodi u Deklaraciji, žele da „zajednički napreduju u energetskoj politici i zaštiti klime i daju doprinos sprečavanje globalnih klimatskih promena". Berlinska deklaracija, koja je plod teško postignutog kompromisa među članicama, nema pravno dejstvo, ali obavezuje članice na ostvarivanje u njoj navedenih ciljeva i obećanja građanima.
