Izvor: Blic, 18.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustav deli Evropu
Ustav deli Evropu
Lideri 15 zemalja članica Evropske unije i deset država koje će 1. maja naredne godine i zvanično ući u 'evropsku porodicu' okupili su se na Samitu u Briselu u pokušaju da se dogovore oko konačnog teksta budućeg ustava.
Prvog dana dvodnevnog razgovora koji je juče završen dominirala je tema kako organizovati funkcionisanje evropskih institucija pre prijema deset novih članica. Koplja se najviše lome na pitanju ovlašćenja nacionalnih parlamenata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jer se male države boje da će izgubiti vlast. Poljska, iako još nije zvaničan član EU, već je sa Španijom najavila 'borbu na smrt' oko načina glasanja i donošenja odluka. Na drugoj strani Velika Britanija podržava ideju o predsedničkom sistemu koji bi se uskladio sa nacionalnim vladama.
Nacrt ustava predstavio je Valeri Žiskar d’Esten, bivši predsednik Francuske, letos u Solunu, nakon čega je Italija preuzela rotirajuće mesto presedavajućeg, a premijer Silvio Berluskoni optimistično najavio da će ustav biti donet do kraja godine.
Pomalo iznenađujući stav izneo je francuski predsednik Žak Širak, koji je istakao da 'iako nije savršen' tekst nacrta budućeg ustava treba prihvatiti bez većih izmena.
'Ukoliko krene debata o pojedinačnim pitanjima bez kompromisa, neizbežno ćemo otvoriti Pandorinu kutiju i to će dovesti do neuspeha'.
Zanimljivo je da će Širak u Briselu predstavljati i Nemačku umesto kancelara Gerharda Šredera, koji odsustvuje zbog politički bitnog glasanja u Bundestagu.
Širaku se usprotivio španski premijer Aznar koji smatra da bi njegova zemlja trebalo da ima veći uticaj u odlučivanju, upravo kao i Poljska, koja ima velikih problema zbog smanjenja subvencija za poljoprivrednike.
'Znamo kakvih problema ima Poljska i pomoći ćemo joj mnogo, ali oni moraju da shvate da ne mogu da imaju svoj kolač koji će sami jesti', rekao je Luis Mišel, premijer Belgije.
Džek Stro, sekretar spoljnih poslova Velike Britanije, najzadovoljniji je:
'Ne želim da se žalim na nedostatke. Hoćemo poboljšanje i zbog toga smo ovde'.
Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Velika Britanija i Danska uglavnom su zadovoljni predloženim tekstom ustava. Međutim, veliki broj malih zemalja plaši se da će smanjenjem broja komesara na 15 izgubiti uticaj. Trenutno EU ima 20 komesara i njihov broj trebalo je da poraste na 25 posle proširenja, po sistemu jedna zemlja jedan glas. Nezadovoljni se plaše federalizacije Evrope.
Takođe postoje i velika sporenja oko religije. Katoličke zemlje, poput Poljske, Španije i Italije žele da se religija spomene u ustavu, ali se Francuska snažno protivi.
Između oktobra i decembra ove godine biće ukupno osam sastanaka, a usaglašavanje stavova najkasnije može da bude završeno u proleće 2004.
Glasanje u Savetu ministara takođe je sporno. Prema nacrtu ustava, glasanje će se obaviti ukoliko većina predstavnika zemalja podržava neki predlog ili ukoliko oni predstavljaju 60 odsto populacije u EU. Španija i Poljska međutim ne odustaju od ubacivanja odredbe o pravu veta. Savet ministara bi trebalo da zameni trenutno aktuelni rotirajući sistem presedavajućeg.
Jedinstvene EU snage za brzu intervenciju su takođe predmet sporenja. Belgija, Francuska, Nemačka i Luksemburg su za njihovo osnivanje, dok Britanija i nekoliko budućih članica žele veću ulogu NATO.
Britanska kraljica Elizabeta II je 'veoma zabrinuta' zbog planiranog ustava Evropske unije pošto bi taj dokument mogao ugroziti vekovni položaj britanskog suverena. Bakingemska palata je, saznaje 'Dejli telegraf', od premijera Tonija Blera već zatražila sva relevantna dokumenta o planovima 'evropskog ustava'. Zbog toga je, ocenjuje londonski list, u Britaniji neophodan referendum o ustavu EU. Premijer Bler je, međutim, odbacio ideju referenduma i tvrdi da 'evropski ustav' neće 'ugroziti britanske nacionalne interese'. A. Petrović Šest spornih pitanja
1. Vlade država članica neće moći da ulože veto na neku od odluka.
2. Evropski parlament će dobiti nova ovlašćenja, veća u odnosu na nacionalne.
3. EU će dobiti ministra spoljnih poslova.
4. Evropska komisija, izvršno telo EU će izgubiti određena ovlašćenja i smanjiće se broj komesara, ukida se pravilo jedna država jedan glas.
5. Raspodela mandata u parlamentu EU.
6. Izbor predsednika Evropskog saveta, takozvanog predsednika EU.
