Izvor: Deutsche Welle, 15.Mar.2017, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustanak protiv „parazitskog dekreta“
Ko ne radi – mora da plati. Dekret koji je doneo Aleksandar Lukašenko izazvao je masovne proteste u Belorusiji. Država odgovara politikom štapa i šargarepe, a njen predsednik u ovom trenutku se nalazi – u dilemi.
Ovakve vesti iz Belorusije nisu se čule godinama. Hiljade ljudi izašlo je na ulice u gradovima Brestu, Bobrujsku i Orši, kako bi protestovali protiv Lukašenkove sporne inicijative. Državne službe nisu odobrile demonstracije, ali je bes očigledno bio jači >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << od straha od hapšenja. Policija je zaista uhapsila na desetine aktivista, među njima i neke od poznatih opozicionih političara, kao što je Anatolij Lebedko. Uhapšeni su i neki novinari i osuđeni na novčane kazne. Za sredu (15.3.) su u Minsku, na Dan Ustava Belorusije, zakazane demonstracije koje su ovoga puta nadležni organi odobrili.
U toj postsovjetskoj republici, na istočnim granicama EU, protestuje se već nedeljama. Kamen spoticanja predstavlja tzv. „Dekret za prevenciju socijalnog parazitiranja“, koji je autokrata Aleksandar Lukašenko potpisao još u aprilu 2015. Prema tom Dekretu, naime, onaj ko ne radi, mora državi da plati godišnje sumo od oko 230 evra. U Belorusiji, u u kojoj je prosečna mesečna plata 2016. godine bila 390 evra, to je veoma mnogo novca – posebno za one koji nemaju posao.
Dekret pre svega pogađa one socijalno lošijeg statusa, koji i protestuju. „Prvi put je u moju kancelariju ušlo toliko mnogo ljudi koji nemaju veze s politikom“, kaže aktivista za ljudska prava Boris Buhel za DW. Posebno su pogođeni stariji ljudi, oni koji imaju još malo do penzije. Reakcije je u decembru izazvao slučaj u gradu Osipoviči, kada je jedan čovek platio kaznu i odmah nakon toga se bacio kroz prozor. „Takve tragedije idu na dušu režima“, kaže Buhel.
Transparent na demonstracijama: „Ko je glavni parazit? Predsednik!“
Mere vaspitanja prema sovjetskom modelu
„Parazitski dekret“, kako ga zovu u narodu, podseća na vremena Sovjetskog saveza i zvuči kao nekakva vaspitna mera. A predsednik, koji priznaje da žali za socijalizmom, ovako to opisuje: „To je ideološki i moralni dekret. Država tako neće da zaradi mnogo novca, a cilj je da se privole na rad oni koji bi to mogli i morali“.
Prema zvaničnim podacima, beloruske vlasti pismenim putem su obavestile 470.000 ljudi koji bi morali da late globu prema tom Dekretu. Rok za plažanje bio je 20. februar, i do tada je platio tek svaki peti građanin – ali su se zato protesti proširili. Lukašenko je očigledno popustio i pokušava da reaguje po principu „štapa i šargarepe“. Dok su pojedini poznati političari hapšeni, on je obećavao korekcije i produžio rok plaćanja za još godinu dana. „To jeste mala, ali je ipak pobeda za te ljude“, izjavio opozicioni političar Lebedko za DW – neposredno pre nego što su uhapsili.
Vlasti tvrde da su izbori u Belorusiji protekli „tolerantno i beskonfliktno“. No, predizborna kampanja je bila čisto nasilje nad zdravim razumom, smatra Natalija Makušina. (12.09.2016)
Lukašenkova dilema
Lukašenko međutim želi u suštini da zadrži Dekret. Državni službenici imaju rok da ga ispune do prvog aprila. „Nađite posao za svoje supružnike, svoje ljubavnice i ljubavnike, za svoje rođake“ – ta Lukašenkova izjava citirana je na beloruskim državnim medijima. „Ako se slučajno supruga ili ljubavnica razboli, mi ćemo da je izlečimo“ – to je poruka šefa države koja, nažalost, uopšte nije bila šala.
Talas protesta za predsjednika predstavlja izazov, kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu. Lukašenko je na vlasti već 20 godina i narod je držao mirnim upravljajući tako što je kombinovao socijalnu politiku i represiju. Veliki i dugoročni protesti u toj postsovjetskoj zemlji bili su retkost.
Predsednik Lukašenko pak, nakon ponovnog približavanja EU i ukidanja sankcija pre godinu dana, sada je u dilemi. Ako bi odobrio demonstracije, onda bi možda mogao da ugrozi svoju vlast. Previše represije, naime, moglo bi da naškodi vezama sa Evropskom unijom. Uz to, Lukašenku je EU danas potrebnija nego ikada, zato što su odnosi sa strateškim partnerom, Rusijom – napeti.
