Izvor: Politika, 29.Okt.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustanak protiv korporacijskog kapitala
Postojeći globalni otpor, oličen u pokretu „Okupirajmo Volstrit“, teorijsku osnovu ima u knjigama Naomi Klajn i Džoela Bakana, a praktičnu u ponašanju korporacija koje gospodare svetom
Danas se protestuje pred sedištima korporacija, a ne ispred državnih kancelarija nedeljom, kad tamo nema nikoga, upozorila je pre devet godina Naomi Klajn, aktivistkinja i stručnjak za antiglobalizaciju, autorka potonje, slavne studije „Ološ ekonomija“ („Politika“ je ovu knjigu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << objavila u svom feljtonu.).
Klajnova je navedeni stav izrekla posle finansijskog kraha američke energetske korporacije „Enron“ na kraju 2001. godine. Proizvod kolosalne finansijske prevare, slučaj „Enron“ pokazaće se kao neka vrsta nežnog uvoda u dugoročnu krizu ekonomije, bankarstva i berzanskog poslovanja koje iz jedne u drugu epizodu potresa svet današnjeg kapitalizma i njegove temeljne strukture u prvoj deceniji trećeg milenijuma.
Aktivistički odjek navedene poruke Naomi Klajn, uključujući i pokret „Okupirajmo Volstrit“ došao je kao logična posledica globalne krize, samoosvešćenja građana i njihove spremnosti da pre svega nenasilnim, ali i drugim sredstvima, i zavisno od konkretnih okolnosti i različitih tradicija, ustanu protiv današnjeg kapitalizma i njegovih lučonoša u svetu korporacija, bankarstva, berzanskog mešetarenja i sveta politike.
Odjeke te spremnosti vidimo i u Srbiji, u našem neposrednom okruženju, u državama Evropske unije, na raznim tačkama globusa, kao što je to pokazao i 15. oktobar, kada su milioni ljudi izašli na ulice, spremni na pružanje otpora korporacijskoj svemoći i njenim derivatima na različitim poljima, uključujući i svet obrazovanja.
Ovaj mirni ustanak miliona ljudi naravno da je začinjen i molotovljevim koktelima, tučama s policijom, hapšenjima i nasrtajima vlasti na demonstrante, pogotovo u zemljama u kojima je snažna tradicija anarhističkog i anarhosindikalističkog delovanja, što je slučaj pogotovo sa Grčkom i Španijom. Ta tradicija je vrlo snažna i u SAD, gde je njene temelje postavio apostol evropskog anarhizma Johan Most koji je iz Nemačke stigao u Njujork 1882. godine. U ono vreme, vrlo brzo je progovorio njegov radikalizam: „Onaj ko pristane na postojeći poredak nema prava da se žali zbog kapitalističke pljačke, jer poredak znači njeno podržavanje. Onaj ko se buni, to je rebel, i nema prava da se žali, ako protiv njega bude poslata vojska“.
Od onda do danas vremena su se promenila. U otporu svetu kapitala prepoznajemo najrazličitije ideje, pokrete, političke i idejne orijentacije – od onoga što bi se moglo nazvati nekadašnjom klasičnom levicom, preko anarhosindikalizma i slobodarskih pokreta, do građanskih inicijativa i samih kapitalista, svesnih pogubnog delovanja korporacija.
Korporacijski sistem je sopstvenu svemoć munjevito proširio iz SAD na Evropu i ostatak sveta tokom poslednjih decenija 20. i u prvoj deceniji 21. veka.
Čvrsta solidarnost političkih, bankarskih i berzanskih poslenika korporacijske moći i zaljubljenika u taj model vladanja društvom, na personalnom nivou bio je uverljivo demonstriran „specijalnim“ vezama i razumevanjem između predsednika SAD Bila Klintona, potom Džordža Buša i britanskog premijera Tonija Blera.
Nije slučajno Bler branio „treće krilo“, razvodnjenu platformu preko koje su korporacije htele da prevladaju tradicionalnu podelu na levicu i desnicu i da zabašure apokaliptični jaz između bogatih i siromašnih proizvodnjom ratova na raznim tačkama sveta.
Možda je više od bizarne ilustracije to što je 2002. godine podršku Blerovoj politici dala i lejdi Dajana Mouzli, koja je tada imala 91 godinu. Reč je o supruzi Osvalda Mouzlija, osnivača Britanske fašističke unije pre Drugog svetskog rata, kojoj je venčani kum bio Adolf Hitler.
Naomi Klajn nije bila usamljena u svojoj radikalnoj kritici korporacijskog kapitala i u definisanju ključnih tačaka otpora i metoda protesta protiv korporativnog kapitala.
Neku vrstu upozoravajućeg udžbenika na tu temu, iz koga je odmah bilo jasno protiv čega će pobunjeni ustati i šta će biti njihovi zahtevi, objavio je kanadski profesor sa Univerziteta Britanska Kolumbija, Džoel Bakan 2003. godine. Tada se pojavila njegova studija „Korporacija“, čiji je podnaslov „Patološka težnja za profitom i moći“.
„Korporacija“ je izazvala svetsku buru (Srbija je i u ovom slučaju bila izuzetak), a godinama potom svedoci smo da je odista usledila bura širom sveta koju je najavio profesor Bakan.
Ljudi su ustali protiv korporacijskog sistema i srca tog sistema oličenog u Volstritu, na kome se presecaju vektori anonimnog kapitala, njegovih zločinačkih aktivnosti, bankarskih i berzanskih špekulacija.
Upotrebljena reč „zločin“ nije preterana. Rej S. Anderson, predsednik Upravnog odbora kompanije „Interfejs“, povodom Bakanove knjige napisao je sledeće:
„Korporacija laže, krade i ubija bez griže savesti i bez oklevanja kad god to služi interesima njenih akcionara. Ona poštuje zakon samo kada su troškovi zločina veći od dobiti.“
Anatomski čas profesora Bakana, koji je na sto stavio telesinu korporacije da bi prodro do njenih kapilarnih, teško vidljivih struktura, ulazi u red dalekosežno važnih uvida u svet savremenosti.
Korporacija je zločin, ali je korporaciju stvorila država. Stvarajući korporaciju, država je s njom podelila moć i ostavila nemoćnim svoje građane. Ostavila ih je na milost i nemilost korporaciji.
Eto protiv čega je ustao građanin i u SAD i u Evropi.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 30.10.2011.
