Izvor: Politika, 06.Dec.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspon „rizičnog” Gingriča
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Četiri nedelje uoči prvog glasanja članova Republikanske partije o kandidatima za predsedničku nominaciju (3. januara u državi Ajovi), dvojici favorita se daju podjednake šanse da zabeleže prvu zvaničnu pobedu i nametnu se kao alternativa Obami.
Mit Romni, bivši guverner Masačusetsa, i Njut Gingrič, nekadašnji spiker Predstavničkog doma Kongresa, trenutno vode u republikanskoj trci za Obaminog izazivača, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle očekivanog povlačenja Hermana Kejna, zbog najnovijeg otkrića da je 13 godina imao tajnu ljubavnicu. Pošto su u opticaju već bile optužbe za nedolično ponašanje prema saradnicima dok je predvodio asocijaciju vlasnika restorana, nije mu preostalo ništa drugo da odustane, uprkos iznenađujućem rejtingu za jednog političkog novajliju.
To je u vrhu ostavilo dva iskusna političara od kojih nijedan ne izaziva entuzijazam među konzervativnim biračima. Dokaz je to što u svim anketama među pristalicama republikanaca nijedan pretendent ne uspeva da dobije više od 25 odsto podrške.
U najnovijoj anketi sprovedenoj baš u Ajovi, tih 25 odsto dobio je Gingrič, dok je Romni na trećem mestu, sa samo 16 procenata podrške.
Ovdašnji novinski komentatori konstatuju da konzervativci mogu da biraju između dva „političara s manama”: postojanog, ali bezbojnog Romnija i dinamičnog ali rizičnog Gingriča.
Romniju, koji je imao i karijeru biznismena, zamera se da nije autentični konzervativac, već samo vešt glumac. U njegovom političkom prtljagu je činjenica da je kao guverner, u Masačusetsu, sproveo reformu zdravstvenog osiguranja koja je maltene identična sa Obaminom, koju u kampanji ovih dana žestoko napada.
Pošto je bio kandidat za predsedničkog kandidata i 2008, kada je izgubio od Džona Mekejna, Romni u debatama ostavlja utisak čoveka koji zna o čemu govori i dosad, za razliku od ostalih, nije napravio nijedan gaf.
Ne uspeva međutim da ostvari bliski kontakt sa biračima. Po nekima, smetnja mu je i što je mormon, pripadnik crkve Svetaca poslednjih dana, koju mnogi konzervativni hrišćani ovde smatraju sektom.
Nedavno je priznao da je u životu samo jednom okusio pivo i probao cigaru. „Vašington post” je na ovo dodao da bi se Amerikanci sa njim više identifikovali da je to činio češće.
Za razliku od njega, prtljag koji za sobom viče Njut Gingrič (68), čiji je uspon posle sporog starta veliko iznenađenje, mnogo je raznovrsniji. Nasuprot Romnijevoj „bezgrešnosti”, on je „grešnik prve kategorije”.
Kao vođa republikanske većine, vodio je akciju impičmenta (smenjivanja) tadašnjeg predsednika Bila Klintona zbog toga što je lagao o svojim vezama sa stažistkinjom u Beloj kući Monikom Levinski, da bi se naknadno otkrilo da je baš u to vreme i sam imao vezu sa jednom saradnicom iz svog kabineta (koja mu je doduše kasnije postala treća supruga).
Kad je završio kongresnu karijeru, ostavkom na koju su ga prinudile partijske kolege, započeo je uspešnu lobističku. Mediji danas podsećaju da je zastupao neke firme koje je naknadno kritikovao kao izazivače ekonomske krize.
Svoj uticaj je naplaćivao i time što je za govore na skupovima biznismena ispostavljao fakturu od 60.000 dolara po nastupu, što znači da je za sat priče dobijao više nego što prosečan Amerikanac zaradi godišnje. Za prošlu godinu, u kojoj je prosečan lični prihod ovde bio 49.445 dolara, on je prijavio 2,5 miliona sopstvenih primanja.
Gingrič sem, međutim, sa republikanskom bazom povezuje bolje od Romnija. To ipak nije garancija da će dobiti nominaciju, jer ga još prate predviđanja da će se u jednom momentu, nekim velikim ispadom, „samouništiti”.
A ako se to ne dogodi, koga bi kao protivnika radije imao Obamin štab? Do juče, mogućnost da to bude Gingrič povećavala je raspoloženje, ali su poslednjih dana ocene nešto realističnije. Ekonomija ostaje predsednikova slaba tačka, a ko god da među republikancima pobedi, izbore će proglasiti kao referendum o Obami, koga konzervativci i dalje smatraju prikrivenim socijalistom koji podriva američko društvo, a SAD u svetu smatra „samo još jednom zemljom sa zastavom”.
Milan Mišić
objavljeno: 07.12.2011
