Izvor: Deutsche Welle, 18.Nov.2016, 09:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspon i pad Telekomovih deonica
Pre tačno 20 godina, 18.11.1996, državna firma Dojče Telekom izašla je na berzu. Deonice su najpre naglo rasle, ali su onda isto tako naglo i pale. Čak 16.000 ulagača još uvek sudi s koncernom i traži odštetu.
Neće biti torte, svećica niti prigodnih govora. A sigurno je i da niko neće da otvori bocu šampanjca – na današnju 20. godišnjicu puštanja u prodaju deonica nemačkog Telekoma. Tadašnji ministar finansija Teo Vajgel želeo je da prikupi što više novca >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << od prodaje nekadašnjeg državnog preduzeća i zato je izlazak na berzu po svaku cenu morao da bude uspešan. Ondašnji šef Telekoma Ron Zomer ispunio je ministrovu želju: u do tada neviđenoj, masovnoj reklamnoj kampanji, deonice Telekoma hvaljene su kao prave „narodne deonice“.
Na reklamu je Telekom potrošio 50 miliona evra, a Zomer je uveravao ljude da te deonice donose bogatstvo: „Sve više Nemaca želi da se štediša pretvori u spretne ulagače, jer im nije dovoljna samo najveća moguću sigurnost, ako je dobit mala.“
Cilj: narodna deonica
„Do sada se moralo boriti za deonice, ali to je u suprotnosti sa politički i ekonomski poželjnom cilju – da širi slojevi stanovništva učestvuju u proizvodnom bogatstvu nemačke privrede“, objasnio je tada Ron Zomer. I uspeh nije izostao: 1,9 miliona malih ulagača kupilo je 713 miliona deonica. Vladala je prava jagma – ministar Vajgel mogao je da proda i pet puta više tih vrednosnih papira nego što ih je bilo pušteno u promet. Na berzi je deonica Telekoma od početne vrednosti od 28,50 maraka (14,57 evra), na kraju prvog dana već porasla na 33,90 maraka (16,94 evra). Prodaja prve emisije deonica, ukupno 26 odsto osnovnog kapitala Telekoma, donela je državi deset milijardi evra. A deonica ne samo da je zadržala, već je i povećala svoju vrednost.
Ron Zomer ponosno najavljuje izlazak Telekoma na berzu
Godine 1999. na tržište je puštena druga emisija deonica po 39,50 evra. I one su rasprodate u rekordnom roku, a država je ponovo zaradila deset milijardi evra. Šestog marta 2000. na Frankfurtskoj berzi se slavilo: deonica Telekoma dosegla je vrednost od 104,90 evra. U bulevarskoj štampi odmah su se za reč javili mudri analitičari i prognozirali rast vrednosti na 200 evra.
Nastala je prava pomama. Mnogi ulagači su se zaduživali kako bi kupili te vrednosne papire. Onda je Telekom u leto 2000. izdao još jednu emisiju deonica s početnom cenom od 66,50 evra. Država je ponovo zaradila: ovoga puta 13 milijardi evra. Inače, danas je još uvek 32 odsto nemačkog Telekoma u državnom vlasništvu.
A onda je postepeno usledilo – otrežnjenje. Vrednost deonica počela je da pada. Mnogi mali deoničari se i dan-danas sude s Telekomom zbog navodnih pogrešnih informacija u prospektu, na osnovu kojih su se odlučili na kupovinu. Čak 16.000 tužilaca u ovom trenutku traži odštetu od ukupno 80 miliona evra. U SAD je sve išlo znatno brže: Telekom se još 2005. nagodio sa američkim ulagačima koji su podigli tužbu, i isplatio im ukupno 120 miliona dolara.
Uspeh nakon lošeg početka
Naravno, lako je biti pametan kad sve prođe. Mada, i ranije je bilo naznaka koje su pozivale na oprez. Nemačka vlada je, doduše, privatizovala poštanske i telekomunikacione usluge, ali Ron Zomer je dobio gotovo nemoguć zadatak: od bivšeg monopoliste u državnom vlasništvu, sa krutim strukturama, u kojem su bili uglavnom zaposleni državni službenici, a koga je vodila uprava nesklona inovacijama, Somer je trebalo da stvori uspešnu, modernu i konkurentnu privatnu firmu. To nije bilo moguće u kratkom roku. Osim toga, prihodi od prodaje deonica, najvećim su delom su otišli u državnu blagajnu, a nisu uloženi u Telekom.
Glavobolja na berzi sa akcijama Telekoma
Zato su, nakon početne euforije, usledili porazi. Zbog Zomerovih kupovina firmi u SAD, Telekom je zapao u dugove, a vrednost deonica počela je da pada i zbog pogrešne strategije rukovodstva, preskupe kupovine takozvanih UMTS-licenci i skupog preuzimanja američkog ponuđača mobilnih telefonskih usluga VoiceStream, koji je danas uspešan pod imenom T-Mobile. U proleće 2002, deonica Telekoma vredela je na berzi samo još 8,14 evra. Nakon toga je Ron Zomer morao da ode sa čela koncerna.
Ipak, Telekom je uspeo da se oporavi. Postao je efikasniji i fleksibilniji. Ćerke-firme u SAD su se pokrenule i beleže uspehe. Deonica je ponovo premašila svoju početnu vrednost. „Nalazimo se na vrlo dobrom putu“, kaže šef Telekoma Timo Hetges i dodaje: „Ali uvek može da bude i bolje.“
Tako će deonice Telekoma ući u istoriju kao neuspešan pokušaj da se od Nemaca sa štednim knjižicama stvori narod sa portfeljima vrednosnih papira. Mada, i za vreme najveće euforije na berzama, deonice je posedovalo samo šest miliona Nemaca.
.jpg)
