Izvor: Politika, 20.Feb.2011, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspeh gradimo na vrednostima naših predaka
Indonežanski ambasador objašnjava kako je njegova zemlja u toku političke i ekonomske krize 1998 izbegla „balkanizaciju”
Današnji svet menja se, praktično, pred našim očima. Nekadašnje ekonomske, pa i vojne, supersile kao da su tokom decenija iscrple moć stečenu pobedama u Drugom svetskom ratu i stvaranjem organizacije Ujedinjenih nacija prilagođene volji pobednika. Ekonomija se sve više ukazuje kao moćniji igrač na globalnoj sceni, a u toj igri zemlje Dalekog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istoka uspevaju da se nametnu kao nezaobilazni činilac.
Jedna od takvih je i Indonezija, zemlja smeštena na čak 17.508 većih i manjih ostrva u jugoistočnoj Aziji i Okeaniji, sa bezmalo 240 miliona žitelja, mnoštvom religija, preko 300 etničkih grupa, stotinama različitih jezika... I sve navedeno funkcioniše – usklađeno. Kako to postižu objašnjava u razgovoru za „Politiku” Samuel Samson, ambasador Republike Indonezije u Srbiji.
„Možemo da zahvalimo Svevišnjem što je indonežanski narod svoju dobrobit do sada izvlačio iz osnovnih vrednosti utemeljenih od strane naših predaka. Te vrednosti iskristalisale su se iz fundamentalne državne filozofije „Pančasila” („Pet principa”), koje je proglasio predsednik Sukarno, prvi šef indonežanske države, i u zakletvi „Sumpah Pemuda” iz 1928. godine proglašenoj od strane indonežanske omladine iz različitih etničkih grupa iz svih krajeva zemlje, koji su se zakleli na: jednu naciju, jedan jezik i jednu državu – Indoneziju.
Ove vrednosti dokazale su se, tokom dugog perioda od njihovog uvođenja, kao vredna osnova u velikom broju pitanja. Tokom političke i ekonomske krize 1998, mnogi su predviđali „balkanizaciju” Indonezije. Ipak, to se nije dogodilo. Naprotiv, očuvali smo svoje demokratske vrednosti, i dodatno ih unapredili, bez narušavanja vrednosti koje su nam u nasleđe ostavili preci.
Indonezija je svetu pokazala da su islamske vrednosti, koje iskazuje oko 90 procenata od celokupnog indonežanskog življa, u saglasnosti sa vrednostima modernizacije i demokratizacije. Uspešno smo izgradili imidž umerenog islama i odigrali pionirsku ulogu u međuverskom dijalogu u najrazličitijim forumima, kako bilateralnim tako i multilateralnim”.
Indonezija je najveća ekonomija u jugoistočnoj Aziji, uz to i jedna od najdinamičnijih u svetu. Član ste grupe G-20. Na kojim iskustvima bazirate svoj napredak?
Tokom nezavisnosti prošli smo kroz najrazličitije faze razvoja, krize i teška vremena. U tom periodu država je pribegavala različitim oblicima ekonomskog razvoja. Kada se ispostavilo da ne može adekvatno da odgovori životnim potrebama građana, krenulo se više u planski razvoj. Danas pokušavamo da prilagodimo taj planski oblik uprave kako bismo iskorenili siromaštvo, povećali zaposlenost i ekonomski rast.
Indonezija je kroz svetsku ekonomsku krizu prošla relativno mirno, zbog toga što domaća potrošnja podstiče ekonomski rast. Mada je rast naše ekonomije sa šest procenata godišnje zabeleženih 2007. i 2008, početkom 2009. usporen na četiri procenta, nadmašili smo regionalne susede i pridružili se Kini i Indiji kao zemljama članicama grupe G-20 koje su jedine zabeležile uspešno poslovanje tokom krize. Naša vlada koristila je podsticajne fiskalne mere i monetarnu politiku kako bi se suprotstavila efektima krize, i ponudila je novac siromašnim domaćinstvima. Takođe, održanju potrošnje pomogla je kampanja uoči zakonodavnih i predsedničkih izbora, održanih u aprilu i julu.
Ekonomski napredak ostvaren je tokom prvog mandata predsednika Susila Bambanga Judojona, tokom kojeg su uvedene značajne reforme u sektoru finansija, uključujući reformu taksa i carina, državnih zapisa, i razvoja i kontrole tržišta kapitala.
Džim O’Nil, predsedavajući finansijskog sektora „Goldman Saks Aset menadžmenta” i čovek koji je izmislio kovanicu – BRIK (Brazil, Rusija, Indija, Kina, četiri zemlje koje su predvodile tržišni bum u protekloj deceniji), označio je Indoneziju kao jedno od novih „rastućih tržišta”. O’Nil veruje da će novi termin zameniti BRIK kao oznaku za vodeće rastuće ekonomije, sa Indonezijom, Turskom, Južnom Korejom i Meksikom, koje će se pridružiti originalnoj četvorki kao motor razvoja svetske ekonomije u postkriznom periodu.
Zahvaljujući svojoj istoriji i trenutnoj poziciji u međunarodnom poretku imate pravo da se nametnete kao jedan od svetskih lidera današnjice. Da li ste spremni za takvu ulogu?
Svakako. Ne govorim to bez razloga. Indonezija se do sada dokazala na mnogo načina, u različitim forumima i aktivno je učestvovala u pronalaženju rešenja za veliki broj globalnih problema kao što su terorizam, klimatske promene, nestašica hrane i očuvanje mira u svetu. Uz to, kao predsedavajući ASEAN-a, Indonezija će i u 2011. igrati značajnu ulogu u uvođenju ove organizacije u svetske ekonomske tokove. Istovremeno, i u okviru foruma G-20 insistiramo na isticanju potreba i želja zemalja u razvoju.
Pojedine afričke države (Egipat, Tunis, Jemen, Alžir...) prolaze ovih nedelja kroz velike promene praćene i nasiljem. Kako bi, po Vama, ti događaji mogli uticati na svet uopšte?
Dobro osećamo šta se u ovom trenutku dešava sa našom braćom u afričkim zemljama i verujemo da će političke krize koje su zahvatile ovaj deo sveta biti prevaziđene. I sami smo imali sličnu situaciju 1988. Ali sa demokratizacijom života, kao i rastom ekonomije koji sada beležimo, nema nikakvog razloga da se takva situacija ponovi.
Svakako, slične promene mogle bi da se događaju i u drugim delovima sveta, čak i u zapadnim zemljama, sve dok su prisutni siromaštvo, neujednačenost u ekonomskom razvoju i nerazvijen društveni i politički život. Imajući pomenuto u vidu, zemlje bi trebalo tesno da sarađuju, jer ovi problemi ne priznaju međudržavne granice...
Indonezija je jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih. Kakva je danas uloga tog pokreta i da li postoji potreba za njegovim oživljavanjem?
Najveće postignuće Pokreta nesvrstanosti jeste u jačanju solidarnosti i razumevanja među članicama radi opšte dobrobiti. Srbija to potvrđuje samim tim što će se ove godine u septembru u Beogradu održati samit Pokreta. Iako je Srbija sada tek posmatrač. Problemi koje moramo da rešavamo jesu smanjenje siromaštva i podsticanje prosperiteta članica. Oba problema mogu da utiču na stabilnost i bezbednost država i međunarodne odnose uopšte, bilo gde u svetu. Budućnost Pokreta je u tome što će svetu biti potreban sve više i više. Trenutno ga čini 118 zemalja, što je praktično dve trećine država u svetu.
Niste priznali samoproklamovanu nezavisnost Kosova i Metohije. Kojim principima ste se vodili u takvoj odluci?
Indonezija je uvek promovisala mir, dijalog i konstruktivnu saradnju kao vodeće principe u rešavanju nesporazuma. Sem toga, kada je reč o Kosovu, pridržavamo se principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, u skladu sa Poveljom UN i međunarodnim pravom. Shodno tome, Indonezija ne priznaje jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Visoko cenimo mirne korake koje Srbija čini u svom nastojanju da se reši kosovski problem, za šta se i mi zalažemo. Podstičemo da dijalog, omogućen rezolucijom u Generalnoj skupštini UN, uskoro otpočne.
Trgovinska razmena između naše dve zemlje nedopustivo je mala. Da li su, po Vašem mišljenju, srpski biznismeni dovoljno zainteresovani za poslovanje sa partnerima iz Indonezije?
Trgovinska razmena između naših zemalja veoma je mala. Na godišnjem nivou iznosi svega 32 miliona dolara. A i taj broj je povoljniji po Indoneziju nego po Srbiju. Kao što sam prilikom predaje akreditiva, 21. januara, saopštio predsedniku Srbije Borisu Tadiću, nisam zadovoljan ovakvim pokazateljima i dok sam na dužnosti ambasadora trudiću se da što više promovišem razmenu dobara između naše dve zemlje, u oba smera.
Postoji mnogo toga – od sirovina do gotovih proizvoda – kao što su palmino ulje, kakao, vanila, kafa, sve vrste nameštaja od drveta, ratana, sitni proizvodi, suveniri i, naravno, turizam... Istovremeno, mi iz Srbije uvozimo velike količine municije i druge vojne opreme. Pokušaću da što više proširim lepezu proizvoda koji iz vaše zemlje idu u našu. Uz to, srpski biznismeni bi trebalo da više znaju o mogućnostima poslovanja u Indoneziji, ali i u zemljama ASEAN-a uopšte.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 21.02.2011
