Izvor: Politika, 17.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskomešana Amerika
Antiratni protest sa 190 uhapšenih demonstranata, politički dueli oko Iraka, kritike Bušu i iz njegovih redova... Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 16. septembra – Amerika je uskomešana i sve više zabrinjava samu sebe pokazale su jučerašnje demonstracije u Vašingtonu, ali i nizu ovonedeljnih političkih duela i anketnih izjašnjavanja, kao i oštre kritike koje na račun predsednika Džordža Buša stižu čak i iz njegovih redova. Sopstveni postupci preispituju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se mahom povodom rata u Iraku, u kome se sažimaju mnoge nedoumice o strateškom kursu nacije.
Kad su se na centralnoj prestoničkoj Aveniji Pensilvanija, između 9. i 7. ulice, juče suočili antiratni demonstranti i manifestantni podržavaoci vojne intervencije u Iraku, pokazalo se ipak da unutrašnje podele nisu dosegle nivo upuštanja u međusobne fizičke obračune. Masovnog sukoba nije bilo: prevladavalo je verbalno nadmetanje, uz pojedinačne incidentne istupe.
Nered je nastao kasnije, pred zgradom Kongresa, ka kojoj su se antiratni demonstranti uputili posle mitinga preko puta Bele kuće, gde su klicali oštre kritike na račun Buša, koji ih nije čuo jer je za vikend otišao u odmaralište Kemp Dejvid. Mnogi su preskakali barijere postavljene oko palate parlamenta, gde su ih hapsili policajci.
Privedeno je, saopštava se, bar 190 "izgrednika" a da pri tom nije bilo "dramatičnijih scena.
Stotine demonstranata je prethodno, pred Kongresom, simbolično polegalo na tle da bi podsetilo na mnoge žrtve iračkog rata, koji je i ovde sve nepopularniji. "Sa protesta treba da pređemo na otpor", izjavio je "Vašington postu" Džef Milard (26) koga, kao predvodnika ogranka organizacije "Irački veterani protiv rata", zabrinjava mogućan "zamor" mirovnog pokreta u delovanju već oprobanim metodima.
Dok su on i njegovi uzvikivali da rat treba okončati odmah i pozvati na odgovornost državni vrh za "za obmane i zločine", pristalice kursa Bele kuće su im dobacivale da su "komunjare koje treba izbaciti iz Vašingtona" i da "neće dozvoliti da unutrašnji neprijatelji podriju patriotske napore kako su to učinili za vreme Vijetnamskog rata". Odnos snaga je, pri tom, išao višestruko u prilog antiratnim aktivistima. Njihovi organizatori kažu da ih se okupilo "više desetina hiljada", službenih procena nema, a posmatrači su bliži brojci "većoj od 10.000". Kontrademonstranata je, po opštem uverenju, bilo samo oko 1.000.
Raskol vlada i među političarima, ali još nema prevage koja bi mogla da promeni ratni kurs Bele kuće. Nedavnom najavom da će postepeno smanjiti trupe u Iraku, Buš nije zadovoljio zahteve opozicionih demokrata, koji imaju većinu u Kongresu.
U odnosima između izvršne i zakonodavne vlasti i dalje vlada "pat-pozicija". Demokrate najavljuju da će nastaviti s predlozima za brže povlačenje trupa, predsednik ponavlja da bi na takav zakon opet stavio veto...
Buš je novim predlozima umirio samo deo svojih republikanaca. Ne i "prvaka konzervativnog krila" Njuta Gingriča, nekadašnjeg predsedavajućeg u Predstavničkom domu.
On smatra da će republikanci izgubiti predsedničke izbore (u novembru sledeće godine) ako se ne distanciraju od Bušove politike i ne ponude kandidata spremnog na "dramatične, hrabre promene". A takvog kandidata nema među sadašnjim ozvaničenim pretendentima, dodaje uz napomenu da sada veće šanse ima demokratska favoritkinja, senatorka i bivša "prva dama" Hilari Klinton. "Packe" Bušu je udario i legendarni finansijski ekspert Alen Grinspen (81) koji je sve do lane 18 i po godina bio na čelu ovdašnje centralne banke. U knjizi koja će sutra biti puštena u prodaju, ovaj stručnjak, naklonjen republikancima, kritikuje sadašnjeg predsednika da je "napustio principe konzervativizma" i da je "pogrešio kad je dozvolio nekontrolisano državno trošenje" koje je dovelo do ogromnog budžetskog deficita. Takođe, kaže da se do kraja prošle godine situacija toliko pogoršala da je "vlada u Vašingtonu postala opasno nefunkcionalna". I dodaje da je "ožalošćen što je postalo politički nekorektno da se prizna ono što svako zna da se rat u Iraku vodi zbog nafte"...
U nekoliko poslednjih istraživanja javnog mnjenja, većina ispitanika je ocenila da se "uopšte uzev, Amerika kreće pogrešnim pravcem". Ali, na pitanje kojim pravcem, iznutra i spolja, treba da ide, još nema pouzdanog odgovora.
Antiratni demonstranti su, tako, nosili i transparent: "Neslaganje je najviši oblik patriotizma". Neslaganja su, utisak je, narasla do uskomešanosti oko odnosa Amerike i prema samoj sebi i prema drugim zemljama.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 17.09.2007.]
