Izvor: Blic, 01.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usamljena golubica u svetu žaba
Usamljena golubica u svetu žaba
Prvi kontakt sa Sofi Marso ide preko našeg slikara koji živi u Parizu, Cileta Marinkoviæa. Poruka je: „Da, rado æe se sresti s vama, jer ste moja prijateljica". Ništa odreðenije. jer, „ona je velika zvezda". Drugi, uspostavljamo sa glavnim pomoænikom njenog supruga Andžeja Žulavskog, Slobodanom Ivetiæem. (radili su zajedno na njegovom film „Boris Godunov".) Ivetiæ, mlaði >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << režiser, završio je istu školu kao i Žulavski, kao i Kosta Gavras, kao i Alen Reno, Bertran Tavernije. Prisni su - komuniciraju na ti.
Sofi Marso nije prvi put u Beogradu. Bla je pre deset godina. Tada je skoknula i do Dubrovnika, obišla malo našu obalu. Preksinoæ je malèice obišla grad. Èini joj se da život postaje normalniji. Sofi Marso i Andžej Žulavski, trenutno gosti beogradskog Festivala autorskog filma, imaju sina od pet godina. Sofi kaže da ga stalno drži uza se. Retke su prilike kao ova sada, kada nije s njima. Orzganizovali su se tako da ga prièuva familija. Najnoviji film u kome Sofi igra glavnu ulogu, a koji je režirao njen suprug, jeste „Vernost", uzbudljiva storija o mladoj ženi-fotografu koju angažuje jedan magnat za novinske skandale. Golubica se zatièe u svetu žaba, sreæe fotografa, mangupa koji juri kao paparaco i istovremeno mladog izdavaèa potresnog poštenja i naivnosti. Strast je vezuje za fotografa, a kobna vernost za muža. Mlada žena oscilira izmeðu dve vizije i dve ljubavi. Sofi Marso briljira. „U filmu preovladava više pitanje morala, nego ljubavi", kaže za „Blic".
Nalazimo se u foajeu „Interkontija", uoèi njihovog zajednièkog susretanja sa predsednikom Vojislavom Koštunicom. Ona je krhka i veoma ženstvena. Oboje su neposredni. Ona kaže:
„Pre deset godina, ovde, osetili smo da æa se nešto krupno desiti. Bivali smo èesto zabezeknuti razlièitim interpertacijama ovdašnjih zbivanja, ali saèuvali smo naša prijateljstva i ovde i ona sa jugoslovenskim emigrantima u Parizu. Veoma smo sreæni što smo konaèno meðu vama, jer ovo je trenutak obnove vaše zemlje kada treba mnogo toga zapoèeti. Znate, deset godina nije malo. To je dobar deo neèijeg života. Život je kratak da bi se tako gubio".
U vašem novom filmu „Vernost", reè je o idealima. Koji su vaši ideali?
- Milenijuma se prièa o ljubavi, a ništa se ne zakljuèuje. Nema jedne formule ljubavi. Ljudi se razlikuju, ali svi pate od istih problema. Nisam ja nikakav sudija. Pokušavam da razumem ljude. Poku–šavam i sama da verujem u nešto što je izbor. Šta je prioritet u izboru? Svakodnevno se dvadeset puta to pitam. Kao i kad biram vino ili omlet. Uvek treba naæi sebe i znati šta se hoæe. Držim do ideala, posebno do vernosti.
Èitala sam da pišete. O èemu?
- Pre èetiri godine sam obajavila knjigu. Zove se „Lažljivica". Prevedena je i na poljski i na azijske jezike. Stalno pišem. a pišem zato što imam potrebu da stvorim nešto što se ne može filmom ili glumom objasniti. Nešto apstraktnije.
U francuskoj štampi su vas èesto nazivali „predmetom želje".
Da li vam to smeta?
- Vidim da se i sami tome smejete, pa æu i ja. Bolje je biti predmet želje nego gaðenja. Ja sam u Francuskoj pomalo posebna. Publika me je upoznala kada sam imala samo trinaest godina. Tretirali su me i kao dete, i kao sestru, i kao kæer, i, konaèno, kao ženu. Zato me doživljavaju kao nekoga iz porodice - hoæu da kažem da sam za Francuze više od glumice.
Da li je teško biti slavan?
- Niko nikad nije rekao da je život lak. Teško je biti slavan. Ali, zavisi od toga - zašto je neko slavan. Slava može da bude i nepodnošljiva za druge. To ljudi ne vole. Ima se utisak kao da se vodi dvostruki život. Ali, ja nisam od te slave. Moja slavu dobro podnosim, jer živim uobièajeno, nisam promenila odnos prema ljudima. Odbijam da se zatvorim. Naprotiv, ljudi me veoma zanimaju. I zato mi i ne smetaju. Moj život ne pati od slave. Osim toga, imam svoj porodièni kutak. Ne izlazim mnogo, ali radim dosta, bavim se detetom.
Mislite li da ste savršena žena?
- Molim vas naðite mi nekog savšenog i rado æu se s njim upoznati.
Da li mislite da ste filmom „Vernost" dostigli vrh u karijeri?
- Vrhova ima i nižih i viših. Karijera se dugo gradi. Uvek mi se kod svakog novog filma èini da je to najznaèajniji trenutak u mojoj karijeri. Unosim se u film i u sebe tokom nekoliko meseci snimanja. Istina je da je „Vernost" film koji sam snimila prošle godine kada sam napunila 33 godine života. Kada sam postala zrela žena. Zato je uloga važna. Gotovo da je pisana po meri žene. Bila je to neverovatna šansa za mene kao glumicu. Istovremeno, moram da vam kažem da takvu ulogu nisam mogla odigrati kada sam imala dvadeset godina. Tada nisam imala tog iskustva.
Šta je najvažnije za glumca?
- Da bude ono što jeste i da igra ono što može u tom trenutku. Uspeh i slava, to je previše apstraktno. Èak i kad sam bila devojka Džejmsa Bonda, a reè je o filmu koji je imao najviše premijera u mojoj karijeri, nisam ga merila uspehom. Samo sam se pitala jesam li ja bila sreæna dok sam ga radila.
Pa jeste li? Ne žalite li što ste u njemu igrali?
- Veoma sam zadovljna tim filmom. Drugi su se to pitali, ja ne.
Vaš suprug ne drži baš mnogo do amerièkog filma. Vi ne. Kako branite taj stav?
- Amerikanci imaju jednu dobru stranu. Oni idu do kraja. U Evropi, na primer, u Francuskoj, imamo autorski film i popularan film, sve do èetrdesetih i pedesetih. Novi talas je bio zanimljiv, razložio je svu filmsku prozu, ali nije dao uèenike i škole. Sada od toga u Francuskoj još patimo. Imamo mnogo autora koji su veoma obrazovani i nteligenti, ali više govore nego što rade. Kod Amerikanaca volim to što više rade, a manje prièaju.
Koji film volite?
- Volim film koji me iznenaðuje, bilo specijalnim efektima, bilo interpretacijom, bilo neèim što nikad nisam ranije videla, naèinom razumevanja stvari... Volim da me iznenadi. Film ima prolaz svuda, bez obzira na godine i razlièite kulture, zato ne mogu da kažem da volim amerièke, a ne evropske filmove.
Koliko je vaš suprug od vas stariji i kako ste premostili barijeru u godinama?
- Veæ dvadeset godinama smo zajedno. Andžej je od mene stariji mislim više od dvadeset godina, ali to nam nije važno.
Toliko dugo ste zajedno, to je retkost danas...
- I sami se èesto pitamo zar je moguæe da smo toliko dugo zajedno. Milena Marjanoviæ
