Izvor: Blic, 23.Avg.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uragan pogodio Bermude
Na ostrvo Bermude juče je stigao i uragan Bil, koji je dostigao treću od pet kategorija po jačini. Pratio ga je vetar brzine od 160 kilometara na sat, a lociran je još pre nekoliko dana i to u sredini Atlantika, na oko 1.395 kilometara istočno od Leser antila, kada je počeo da se kreće prema obali SAD i Kanadi.
Duž plaža ostrva, koje je dugo oko 53 kilometara vlasti su postavile znakove koje upozoravaju plivače da postoji opasnost od velikih talasa uzrokovanih uraganom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ova prirodna nepogoda gotovo svake godine odnosi na hiljade ljudskih života, a uragan prema naučnim činjenicama „voli" tople vode. Iako zbog zavodljivih i pitkih imena poput Katrina, Rita, Vilma, Tami, uragani ne deluju kao strahovite prirodne katastrofe, udari neki od njih bili su deset puta jači od bombe bačene na Hirošimu. Svi oni su prouzrokovali stradanja velikog broja ljudi i velike materijalne štete.
Uragan Katrina, koji je najviše pogodio američke savezne države Luizijanu i Misisipi pre četiri godine, odneo je više od 1.000 života, a procenjeno je da je to bila najskuplja prirodna katastrofa u SAD-u do tada. Kada je udarila na američko tle, Katrina je dostigla četvrtu kategoriju, a vetar koji je pratio ovu nepogodu dostizao je brzinu od 250 kilometara na sat. Prouzrokovala je veliku materijalnu štetu, a 80 odsto grada Nju Orleansa je bilo potopljeno.
Uragan može da traje od nekoliko sati do dve nedelje, a prethode mu tamni oblaci i pojaèana aktivnost vetrova. Njihova razorna moć podeljena je u pet kategorija, a jačina se meri Safir-Simpsonovom skalom. Uragani koji spadaju u prvu kategoriju razvijaju jaèinu vetra od oko 120 do 153 kilometra, dok vetrovi jaèi od 249 kilometara na èas spadaju u uragane pete kategorije. Ovakve prirodne nepogode, tačnije ove jačine, mogu da odnesu krovove na veæim stambenim objektima i industrijskim pogonima, a manje kuæe mogu da budu totalno oduvane. U proteklih 30 godina, međutim, sve su učestaliji oni uragani koji spadaju u četvrtu i petu kategoriju.
Donedavno je bila praksa da se uragani nazivaju isključivo ženskim imenima, i to u periodu od 1953. i 1978. godine, ali je ta praksa izmenjena, pa otud i muški nazivi poput Gustav i Bil. Međunarodna komisija pri Svetskoj meteorološkoj organizaciji određuje imena uraganima, bira nova, ali i određuje koja će zauvek biti izbačena sa liste. Naime, sa liste su izbačena dva imena – Edrju i Katrina, jer su usmrtili mnogo ljudi i doneli veliku štetu. Takođe postoji lista imena za narednih šest godina, a uragani će se ponovo nazivati imenima iz 2004. godine.
Ove prirodne katastrofe nastaju u sedam različitih regiona u svetu, pa se tako nazivaju različitim imenima. Oluje u Atlantiku i istočnom dijelu Pacifika nazivaju se uragani. Još drevne Maje su prvi put zabeležile ovu nepogodu, krsteći ih imenom Hurakan. Tako se zvao i njihov Bog, koji je duvao preko vode i sušio zemlju. Međutim, nisu samo Maje bile svedoci razarajuće snage uragana. I Indijanci sa Kariba isto ovo ime dali su jednom od svojih zlih bogova. To je ime znatno kasnije upotrebljeno kao koren engleske reči „hurricane".
Na Filipinima, u zapadnom delu severnog Pacifika, oluje se nazivaju tajfunima, a ciklonima u Indijskom i južnom Tihom okeanu. Međutim, kako god ih zvali u svetu, jedno im je zajedničko – strahovita razorna moć.
Zašto nastaju uragani
Prema naučnoj teoriji, globalno zagrevanje može da postane rasadnik uragana. Naime, kako objašnjavaju naučnici, ugljen-dioksid i ostali nagomilani gasovi „staklene bašte" mogu da podignu temperaturu atmosfere. Tako zagrejani vazduh lako zagreva okeane, a topli okeani su „gorivo koje pokreće turbine uragana". Proporcionalno sa zagrevanjem okeana raste i količina vodene pare u vazduhu. Tada atmosferska vlaga hrani uragane, jer dobijaju veću količinu kiše i doprinosi strujanju koje prerasta u smrtonosnu brzinu vetra. To pokazuje i praksa. Naime, kada je Katrina udarila na tlo SAD, vode Meksičkog zaliva bile su čak tri stepena Celzijusova toplije nego obično i bile su pravi zamajac za oluju. Rita je takođe crpla snagu iz zaliva, jer je iz prve kategorije eksplodirala u smrtonosnu i poslednju, petu kategoriju.
Uragani pomagali odbrani Kube i Floride
Uragani su u istoriji čak i spasli neke narode od porobljavanja. Tako je davne 1565. godine uragan uništio francusku vojnu flotu i omogućio Špancima da preuzmu današnju Floridu. Nešto manje od sto godina kasnije, tačnije 1640. godine, Kubance je obradovao uragan koji je razorio holandsku flota koja je krenula u osvajački pohod na Kubu.
Najsmrtonosniji uragani
Lokacija Godina Poginuli
Bangladeš 1970. 500.000–1.000.000
Bengal (Indija) 1737. Više od 300.000
Haifong (Vijetnam) 1881. 300.000
Bengal (Indija) 1876. 200.000
Bombaj (Indija) 1882. Više od 100.000
Kalkuta (Indija) 1864. 50.000-70.000
Bangladeš 1963. 22.000
Honduras 1974. 8.000-10.000
Haiti, Bahami, Florida 2004. 3.000
